Данас се сећамо Василија Михаиловича Русанова (1794-1838), генерал-мајора, учесника Наполеоновских ратова. Рођен је 1794. године и потиче из рода дворјана Старо-оскољске облати Курске губерније. Служио је у Московском пуку, већ прве године своје војне службе учествовао је у руско-турском рату. Целу 1812 и почетак 1813. године он је провео у борбеним околностима, учествујући у многим борбама са Французима и 1813. године је био награђен златним оружјем са натписом „За храброст“ и произведен је у потпуковника.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
У јуну 1919. године био је стрељан један од руководилаца руског монархистичког покрета, Савета Руског Сабрања, члан Главног Савета Савеза Руског Народа, велики научник, педагог и публицист, професор Борис Владимирович Никољски. |
|
Данас се сећамо и Бориса Александровича Туржанского (1900-1948), пилота, првог Хероја Совјетског Савеза за ратне заслуге. |
|
Такође, данас се сећамо и Александра Александровича Морозова (1904-1979), конструктора, генерал-мајора, једног од конструктора тенка Т-34, двоструког Хероја Социјалистичког Рада. |
|
На данашњи дан 1996. године, на Међународној конференцији о БиХ у Фиренци, представници републике Српске, СР Југославије, Хрватске, Херцег-Босне и Федерације Бих, потписали су споразум о контроли наоружања. |
|
На днашњи дан 2004. године, игуманија манастира Девич је потврдила да је француски КФОР вратио кутију са светим моштима коју је без знања и сагласности СПЦ однео француски војни капелан Кристијан Венар након мартвских погрома. |
Данас се сећамо и Ивана Афанасјевича Амосова (1800-1878), бродоградитеља, инжењера-генерала.
Такође, данас се сећамо и Василија Владимировича Пукирева (1832-1890), живописца-жанристе.
На данашњи дан 1894. године, рођена је Љубица Јанковић, србски етномузиколог, сарадник Етнографског института Србске академије наука и уметности и члан више међународних установа за изучавање фолклора и народне културе.
Данас се сећамо уметника Николаја Николајевича Геа (1831-1894).
На данашњи дан 1904. године умро је србски писац Јован Јовановић – Змај, члан Српске краљевске академије, талентовани лиричар који је песнички изразио духовни и душевни живота србског народа крајем 19 века. Основну школу је учио у родном Новом Саду, гимназију у Халашу и Пожуну (Братислава), а матурирао је у словачкој Трнави. Студије медицине завршио је у Пешти, студирао је права у Пешти, Прагу и Бечу. Радио је као лекар у Новом Саду, Панчеву, Сремским Карловцима, Футогу, Београду, Загребу и Бечу. У Београду је од 1890. до 1898. био драматург Народног позоришта. Српска народна поезија и лирика Бранка Радичевића имале су велики утицај на његово стваралаштво. Испевао је више збирки љубавних песама, од којих су најпознатије потресне исповести "Ђулићи" i "Ђулићи увеоци" које је написао после смрти супруге и четворо деце. Написао је велики број родољубивих и политичко – сатиричних песама. Чика Јова слови за најбољег дечијег песника србске књижевности. Оснивао је, уређивао и писао у многим часописима попут "Јавора", сатиричних листова "Змај", "Жижа", "Стармали", као и за дечији лист "Невен".Био је и добар преводилац, преводио је са руског, мађарског, немачког и румунског језика.
