Данас РПЦ прославља светог Теодосија Архиепископа Черниговског пред крај 17 века (упокојио се на данашњи дан 1696. године). Светитељ је као младић ступио у Кијевско-Братску колегију, при Кијевском Богојављенском манастиру, који је у то време био главни центар борбе Православља против пропаганде католичког духовенства - јеезуита и унијата.
На данашњи дан 1722. године, Цар Петар I је издао указ о престолонаслеђу, према коме је Царствујући Господар стекао право да сам изабере себи наследника. Правилан поредак престолонаслеђа поново је установљен од стране Императора Павла Петровича 1797. године.
На данашњи дан 1866. године рођен је велики србски војсковођа Јанко Вукотић, дивизијар црногорске и генерал југословенске војске, један од највећих војсковођа у балканским ратовима и у Првом светском рату. Као начелник штаба црногорске Врховне команде, командовао је 1915. Санџачком војском, чијих је 6.500 бораца у одсудној битки код Мојковца спречило 53. и 62. дивизију аустроугарске армије са 20.000 војника и неупоредиво надмоћнијом артиљеријом да ударе у бок Србијанцима који су се повлачили ка Албанији. У Првом балканском рату 1912. и 1913. командовао је Источним одредом црногорске војске, а у Другом балканском рату 1913. Црногорском дивизијом у саставу србске војске.
На данашњи дан 1877. године рођен је србски композитор, диригент и музички педагог Петар Крстић, који је претежно компоновао на основама српске народне музике. Завршио је Конзерваторијум у Бечу, био директор музичких школа "Станковић" и "Мокрањац" у Београду, капелник Народног позоришта, шеф Музичког одељења Радио-Београда, уредник "Музичког гласника". Дела: музика за комаде ", "Дорћолска посла", "Косовска трагедија", опера "Зулумћар", "Женидба Јанковић Стојана", оркестарски "Скерцо д-мол".
На данашњи дан 1880. године у Зимском дворцу у Петрограду је одјекнула страшна експлозија која замало није усмртила Императора Александра II и чланове Царске породице. Терористички акт је био већ пети покушај атентата на Господара, био је испланиран од стране чланова «Народне воље» и почињен Степаном Халтуриним. У резултату експлозије погинуло је 11 војника лејб-гарде Финског пука и 56 су били рањени.
На данашњи дан 1915. године умро је србски политичар, дипломата, филолог и историчар Стојан Новаковић, члан Српске краљевске академије, један од оснивача Напредне странке 1880. године. Био је библиотекар Народне библиотеке у Београду, професор гимназије и Велике школе у Београду, члан Државног савета, амбасадор Србије у Цариграду, Паризу и Петрограду, министар просвете, унутрашњих и спољних послова и двапут премијер. Био је шеф србске делегације која је закључила 1912. мир с Турском после Првог балканског рата. Објавио је више од 400 научних радова, највише из историје, словенске филологије, теорије књижевности, политичке и правне историје, историјске географије. У младости је писао песме и романе и преводио, био је ученик Ђуре Даничића, а од 1865. до 1868. уређивао је и издавао часопис "Вила". Да ученик Ђуре Даничића не може не бити најамник, показао је и Стојан Новаковић. Овај русофил кад му је то било потребно, претворио се код напредњака у жестоког најамника запада па је укинуо на Великој школи учење руског језика и увео учење немачког, организовао нечувен прогон СПЦ ни у време турског зулума, са све протеривањем Митрополита Михаила „због русофилства“, подржао срамни тајни Бечки споразум из 1881. године. Практично је у свему подржавао преобраћење краља Милана из улоге србског краља у генерал-губернатора Аустро-Угарске монархије. Његовом заслугом штампани су "Законски споменици српских држава средњег века" и "Законик Стефана Душана, цара српског". Дела: "Васкрс државе српске", "Срби и Турци четрнаестог и петнаестог века", "Село", "Балканска питања", "Историја српске књижевости", "Српска граматика".
Данас се сећамо руског војног инжењера генерал-лајтнанта Дмитрија Михаиловича Карбишева, замученог у логору смрти Маутхаузену 1945. године.
Данас се сећамо генерала армије, двоструког хероја СССР-а, Ивана Даниловича Черњаховског, који се упокојио од рањавања 1945. године.
