На данашњи дан, 1814. године, на први дан Светлог Христовог Васкрсења, у Паризу су витешки руски војници са руским Царем на челу, показали дивљим западноевропљанима шта је словенска православна култура и цивилизација. Док су непуне две године пре тога, дивље западноевропске хорде затварале стоку у велелепним храмовима Москве, руски војници који су победоносно умарширали у непријатељску престоницу, нису разбили ни једно стакло, ни један прозор у Паризу. Господар Император Александар I Павлович, налазећи се на челу витешке Руске армије, ступивши у Париз, организовао је јавно православно богослужење – «апотеозу руске славе међу иноплеменицима». На „Тргу сагласности“ где су револуционари сатанисти 1793. године злочиначки погубили краља Лудовика XVI и његову супругу краљицу Марију Антоанету, постављен је олтар око кога је стајало у празничној одежди седам руских војних свештеника.
На месту где су у француској престоници варварски јакобинци-сатанисти на црквене олтаре постављали блуднице, православни свештенослужитељи су освештавали Париз. Од јутра се на булеварима и улицама Париза окупило око 80 хиљада људи савезничких армија, углавном Руса. Масе знатижељних људи тискало се око Тјуиљре и по обалама реке Сене. «И ето, - сећао се Император Александар I, - уз небројено много Парижана свих сталежа и узраста, разлегао се громки и складни глас руског појања... Све се утишало, све се умирило!.. Били су то свечани минути за моје срце; умилан и страшан је био за мене тај тренутак. Ето, мислио сам ја, по неизрецивој вољи Провиђења из хладне отаџбине севера, довео сам моју руску православну армију како би и земље иноплеменика, које су недавно безобразно крочиле у Русију,освештао њихову знамениту престоницу, на том самом месту где је пала царска жртва од неразумности народне“. Руски цар по ритуалу православноме, свенародно се молио заједно са својим народом и тиме као да је очишћавао окрвављено место убијене царске жртве. Наша духовна свечаност у потпуности је достигла свој циљ; то је и нехотице благочестиво утицало и на француска срца». После завршетка богослужења, истакао је Господар, «француски маршали, као многобројна фаланга генерала француских, тискала се око руског крста и гурала се како би могла да га додирне. Тако је то благочестиво осећање све обузело»
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
УН су 1995. године смениле команданта руских "плавих шлемова" у Сремско-барањској области, генерал-мајора Александра Перељакина, оптуженог за подршку Србима. У УН је изгледа кажњива свака праведност, ако су у питању православни Срби и Руси… |
|
|
|
|
|
|
|
|
На данашњи дан 1814. године, Француски цар Наполеон Први абдицирао је после пораза у Русији, пада Париза и изгубљених битака код Лајпцига и Тулуза, после чега је прогнан на средоземно острво Елба.
Данас се сећамо и Надежде Осиповне Пушкин (рођена Ханибал), мајке великог руског песника А.С.Пушкина.
На данашњи дан 1842. године београдски трговци браћа Герман завршили су прву србску лађу којој су дали име Кнез Михаило (почели градњу 1840. године). Брод је могао да се користи и у војне сврхе, могао је на себе да смести 18 топова.
Данас се такође сећамо и скулптора Сергеја Михајловича Волнухина, који се упокојио на данашњи дан 1921 године. Будући скулптор учио је у Московском училишту живопис, вајарство и грађевину (1873-1886) код С.И.Иванова. Године 1910. изабран је за академика Петроградске Академии за уметност. Његови најпознатији скулптурни портрети А.М.Корина и П.М.Третјакова, чувају се у Третјаковској галерији, затим споменик првом штампару Ивану Фјодорову у Москви који је откривен 1909. године. Сергеј Михајлович је у периоду 1895-1918. године предавао у Московском училишту за живопис, вајарство и грађевинарство.
На данашњи дан 1948. године, почела је изградња насеља на левој обали Саве, данас познатог као Нови Београд.
На данашњи дан 1994. године, авиони фашистичког НАТО пакта наставили су нападе на Војску Републике Српске /ВРС/ око Горажда, погађајући и цивилне циљеве. Уместо кажњавања муслимана због прекинутог примираја и започете офанзиве, пружена им је војна помоћ. Лицемерје НАТО фашиста нема границе, па су ове варварске нападе на Србе правдали тврдњом да ВРС угрожава снаге УН.
На данашњи дан 1997. године, у Београду је убијен генерал-пуковник Радован Стојичић-Баџа, заменик министра унутрашњих послова Србије. Убиство није расветљено.
На данашњи дан 1999. године, у Београду је убијен новинар Славко Ћурувија. Убиство није разјашњено.
И током православног Васкрса 1999. године, авиони наци-фашистичког НАТО пакта бомбардовали су Савезну Републику Југославију, а у нападу на цивилне објекте у ширем подручју Куршумлије усмрћено је шест људи. На данашњи дан 1999. године, НАТО фашисти гађали су србске градове Приштину и Ђаковицу. На Приштину је тог дана пало преко 50 бомби, а поново је гађан аеродром Слатина. У селу Мердаре погинуло је 6 цивила и 23 је рањено, међу њима и једанаестомесечна беба Бојана са својим оцем Божином Тошовићем, а њена мајка која је била у деветом месецу трудноће, том приликом је рањена. НАТО зликовци бомбардовали су и околину манастира Грачаница. У легендарној бици на Кошарама, терористи из ОВК су током ноћи напали позиције ВЈ на врху Опљазу, покушавајући да сломе отпор војника ВЈ. Србски хероји су одбили све нападе уз велике губитке нападача, иако су терористи имали подршку албанске артиљерије и НАТО фашиста.
На данашњи дан 2002. године, бивши министар иностраних послова Србије Влајко Стојиљковић извршио је самоубиство на улазу у зграду Скупштине Југославије./td>
