Данас РПЦ прославља светог благоверног кнеза Михаила Черниговског. У тешка времена нашествија татаро.монголског на Русију, 1238. године Татари су опустошили Рјазањ, Суздаљ, Владимир. Године 1239 они су кренули на Јужну Русију, опустошили су леву обалу Дњепра, земље черниговске и перејаславске. У јесен 1240. године Монголи су стигли до Кијева. Хански аабсадори су предложили Кијеву да се добровољно покори, но благоверни кнез није водио с њим преговоре. Кнез Михаил је хитно отпутовао у Мађарску да би подстакао мађарског краља Бела да заједничким снагама организују отпор заједничком непријатељу. Покушао је свети Михаило да подстакне на борбу с монголима и Пољску, и немачког императора.
Но момент за заједнички отпор је био упуштен: Русија је била разгромљена, после је дошла на ред Мађарска и Пољска. Не добивши подршку, благоверни кнез Михаил се вратио у разрушени Кијев и неко време је живео недалеко од града, на острву, а затим се преселио у Чернигов. Када су 1246. године благоверни кнез Михаил и бојарин Феодор стигли у Орду, наређено им је да пре него што крену ка хану, прођу кроз ватрени круг, који је наводно требао да их очисти од злих намера и да се тако поклоне стихијама сунцу и ватри које су Монголи обоготворили. У одговор жрецима који су му наредили да изврши тај пагански обред, благоверни кнез је рекао: «Хришћанин се клања само Богу, Творцу света, а не твари». Хана су известили о непокорности руског кнеза. Батиј је преко свог блиског човека Ељдега пренео услове: ако не буду испуњени захтеви жречева, непокорни ће умрети у мучењима. Но и на то је уследио одлучан одговор светог кнеза Михаила: «Ја сам спреман поклонити се цару, јер му је Бог уручио судбину земних царства, но, као хришћанин, не могу се клањати идолима». Судбина храбрих хришћана била је решена. Свети кнез и одани му бојарин припремили су се за мученичку кончину и причестили су се Светим Тајнама, које им је прозорљиво дао да понесу са собом духовни отац. Татарски крвници су схватили благоверног кнеза и дуго, жестоко тукли, док се земља није натопила крвљу. На крају је један од одступника од Христове вере, по имену Даман, одсекао главу светом мученику. Године 1572, по жељи Цара Ивана Васиљевича Грозног, с благословом митрополита Антонија, мошти светих мученика биле су пренете у Москву, у храм, посвећен њиховим именима, одакле су 1770. године биле пренете у Сретењски сабор, а 1774. године – у Архангелски сабор Московског Кремља.
Такође, на данашњи дан 1754. године, у Санкт-Петербургу је рођен Велики кнез Павел Петрович – будући Император Павел I.
На данашњи дан 1791. године рођен је Сима Милутиновић-Сарајлија, књижевник, Његошев учитељ (Сарајево, 03. 10. 1791 - Београд, 30. 12. 1847)
На данашњи дан 1796. године, предвођени владиком Петром Првим Петровићем Његошем (каснијим великим србским светитељем светим Петром Цетињским), Црногорци су на Крусима до ногу потукли Турке, а у бици је погинуо и скадарски паша Махмут Бушатлија, који је са 23.000 војника покушао да покори Црну Гору.
На данашњи дан 1895. године рођен је руски писац Сергеј Александрович Јесењин, који је мелодичним и сликовитим стиховима поетизовао боемију и скитњу и слутио олује над Русијом и сопствени удес скитнице и самоубице у 30. години живота. Конфликт епохе и песникове лирске душе највише је изражен у драматичним циклусима "Кафанска Москва" и "Повратак у завичај" и низу песама насталих 1924. и 1925. у којима је најављен песников трагичан крај - самоубиство у децембру 1925. године. Да није живо у сулудо време бољшевичког терора и сам се изгубивши у процесу дехристијанизације, свакако би по таленту био један од најзначајнијих песника руске књижевности. Снажно је утицао на генерације песника, не само руских. Остала дела: збрике песама "Задушнице", "Исповест мангупа", "Триптих", "Стихови скандалиста", "Совјетска Русија", "Персијски мотиви", приповетка "Урвина", поема "Ана Сњегина", драмска поема "Пугачов".
На данашњи дан 1944. године, распуштен је злогласни Бањички логор у Другом светском рату.
На данашњи дан 1977. године умро је србски књижевни и позоришни критичар и историчар књижевности Велибор Глигорић, председник Српске академије наука и уметности од 1965. до 1971, професор Београдског универзитета. Био је директор драме и управник Народног позоришта у Београду, управник Југословенског драмског позоришта и уредник више часописа, исказавши се као заступник реализма и оштар полемичар. Дела: "Критике", "Лица и маске", "Матош - Дис - Ујевић", "Позоришне критике", "Српски реалисти", "Огледи и критике", "У вихору", "Бранислав Нушић", "Портрети", "Сенке и снови", "Књига живота", "Кућа смрти", "Хроника једног доба".
Данас се сећамо лингвисте, дописног члана АН СССР (1946), лауреата највећих државних награда, аутора уџбеника руског језика Степана Григорјевича Бархударова (1894-1983).
На данашњи дан 2013. године умро је Сергеј Белов, руски кошаркаш и тренер, репрезентативац, светски и олимпијски шампион (Нашћјоково, 23. 01. 1944 - Перм, 03. 10. 2013)
На данашњи дан 2014. године умро је Богислав Марковић, књижевник (Спанци, 02. 09. 1940 - Београд, 03. 10. 2014)
