РПЦ данас прославља преподобног свештеномученика Кукшу који је пострадао проповедајући хришћанство међу паганима Вјатичима и преподобног Пимена Постника, који је у цркви у Кијевско-Печерској лаври гласно обавестио присутне на Литургији да је у зору у близини реке Оке убијен њихов брат Кукша. Оба светитеља су се упокојила после 1114. године и оба су сахрањена у Ближњим пешчерама Кијевско-Печерске лавре.
На данашњи дан 1772. године рођен је Јоаким Вујић, књижевник и преводилац. Јоаким Вујић је био учитељ, књижевник, путописац, али пре свега, први организатор позоришне уметности у Србији. Преводио је, глумио, био редитељ, сценограф, техничар који помера завесу, штампа плакате... У Мађарском позоришту у Пешти је 1813. године приказао прву позоришну представу на српском језику "Крешталице". Путовао је, и у сваком месту где су живели Срби, Темишвару, Новом Саду, Араду, Сегедину и Панчеву оснивао позоришне трупе. На позив кнеза Милоша одлази у Крагујевац, где 1835. године отвара "Први књажеско-сербски театар" и постаје његов директор. У овом дворском театру представе су игране само у присуству Милоша Обреновића. Прву српску професионалну театарску дружину "Летеће дилетантско позориште" Вујић је основао у Новом Саду 1838. године. Народно позориште у Крагујевцу носи његово име, као и сусрети професионалних позоришта Србије.
На данашњи дан 1801. године, Баку и Бакинска област су укључени у састав Руске империје.
На данашњи дан 1811. године упокојио се један од оснивача руског „ампира“ – Империјалистичког стила у архитектури - архитекта Адријан Дмитриевич Захаров. По његовим пројектима у тамошњем пејзажном парку били су постројени Љвини мост, «Ферма» и «Птичник». Године 1805 постављен је за архитекту Главног адмиралитејства, мајстор је одмах почео рад над својим најпознатијим делом. Подижући Адмиралитејство, Захаров је радикално преуредио претходни изгед простора, саградивши на обали Неве у суштини савршено ново величанствено здање, увенчано високим златним шиљком. Лаконски-монументални обими Адмиралитејства заједно са знаменитим шиљком правилно се сматрају једним од главних грађевинских акцената центра Петербурга. Навикавши се да размишља монументално, великим категоријама неба и земље, Захаров је такође учествовао у планирању стрелке (шиљаста избочина копна у реци) Васиљевског острова, Гребне (Галеријске) луке и у другим грађевинским подухватима. Његово стваралаштво карактерише највиши процват руске националне школе архитектуре у епохи класицизма. Много своје снаге је уложио велики архитекта предавању у Академији уметности.
На данашњи дан 1823. године, рођен је Валеријан Николајевич Мајков (ум. 1847), философ, књижевни критичар и публициста, састављач првог руског речника иностраних речи.
На данашњи дан 1828.године рођен је Лав Николајевич Толстој, руски књижевник великог дара али стављеног на жалост у службу непријатеља људског рода. Велика гордост је талентованог писца одвукла толико далеко да је у својој гордости кренуо и у такво безумље да критикује Јеванђеље Христово. Толстојевштина је тако постала „опијум“ за руску омладину и хиљаде младих душа повела на странпутицу дехристијанизације која је кулминирала катастрофом и државним превратом 1917. године. Због свог јеретичког учења изопштен је из свете Цркве.
(Јасна Пољана, 09. 09. 1828 - Астапово, 20. 11. 1910)
На данашњи дан 1886.године рођен је Мирко Королија, књижевник
(Кистање, 09. 09. 1886 - Шибеник, 10. 07. 1934)
На данашњи дан 1907. године у Петербургу је саздано Императорско Руско војно-историјско друштво.
Данас се сећамо војног начелника, ратног писца и политичког делатника Константина Ивановича Дружинина. који је као добровољац отишао на фронт са почетком Првог светског рата. Убијен је на данашњи дан 1914. године у селу Тиргартен у Источној Пруској од експлозије гранате.
На данашњи дан 1915. године умро је Михаило Валтровић, архитекта и историчар уметности
(Београд, 17. 09. 1839 - Београд, 09. 09. 1915)
На данашњи дан 1934.године рођен је Младен Марков, књижевник
(Самош, 09. 09. 1934 - 2015)
Тога дана такође је скончала Зинаида Гипиус (1869-1945); академик, конструктор авио мотора, „Херој Социјалистичког Рада“.
На данашњи дан 1952.године, код Великог ратног острва потонуо брод "Ниш" са 102 путника и 3 члана посаде - највећа бродска трагедија код нас.
На данашњи дан 1984. године у Москви у Сали са стубовима Дома синдиката почео је меч за титулу првака света у шаху до 6 победа без лимита, између шампиона света Анатолија Карпова и претендента Гари Каспарова. Меч се отегао и био је прекинут по одлуци председника ФИДЕ Кампоманеса при резултату 5:3 у корист Карпова. Иако је русофобном и србофобном (тражио бомбардовање Београда) Каспарову учињена велика услуга јер је Карпову била потребна само једна победа да добије меч, а њему чак три, овај отпадник глобалиста је оптужио председника ФИДЕ и нашу шаховску легенду Глигорића који је био главни судија меча, за „спасавање“ Карпова. Невероватна је бестидност и потпуно одсуство морала глобалиста (Каспаров је у врхушци Билдерберг групе)…
На данашњи дан 1990. године упокојио се писац, драматург, главни редактор «Огонька» од 1953 до 1986. године, аутор песама «Шумел сурово брянский лес», «Дай руку, товарищ далекий», «Расцвела сирень», Анатолиј Владимирович Софронов (1911-1990)
На данашњи дан 1999. године у терористичком акту погинула су 102 човека у Москви, у ноћи на 9 септембар 1999. године, када је срушена стамбена зграда №17 у улици Гурјанова.
2011. - Умро Душан Трбојевић, пијаниста, композитор и педагог, професор Факултета музичке уметности у Београду, Академије уметности у Новом Саду и Музичке академије у Подгорици
(Марибор, 13. 06. 1925 - Београд, 09. 09. 2011)
