Данас се сећамо хероја Отаџбинског рата 1812. године Ивана Семеновича Дорохова и Александра Никитича Сеславина. Све до самог краја рата Дорохов је усхићавао савременике својим изузетним подвизима. „Сурове спољашности и неустрашивости у боју, са страшћу се препуштао војном занату. Добар породичан човек, частан друг у ратном животу“ – записао је о генерал-лајтнанту Дорохову његов саборац који га је добро познавао и у миру и у рату. У боју под Малојарославцем, он је био рањен у пету леве ноге. Рана је била толико тешка, да се више није могао вратити у строј. Почетком 1815. године Дорохов се упокојио у Тули и, по његовом завештању, био је сахрањен у Рождественском сабору града Вереје, на чијем тргу му је подигнут споменик.
Александар Никитич Сеславин рођен је 1780. године у скромној дворјанској породици у Тверске губернији. Војно образовање стекао је у Артиљеријском и инженерском Шљахетном кадетском корпусу, одакле је 1798. године изашао као потпоручик у гардијском артиљеријском батаљону. Доспевши до чина поручника, Сеславин је у јануару 1805. године поднео оставку, међутим, започети рат са Наполеоном натерао га је да се врати у строј. Сеславин је био популаран, близак са војницима и омиљен међу њима. „Ватрен и потпуно посвећен боју, он је имао племенито срце и осећања хришћанина, сећање на њега не памти сувишну жестину којом су се прославили неки други партизани“ – записао је један његов саборац. Упокојио се на данашњи дан 1858. године.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
На данашњи дан 1815. године, на брду Љубић код Чачка Срби су у Другом српском устанку до ногу потукли троструко јачу турску војску. После ослобођења Рудника, Лазар Мутап је напао турску посаду у Чачку и сабио је око џамије. За то време Јован Обреновић је заузео Љубић са својим људима. Међутим, Турци са 5 хиљада војника на челу са Имшир-пашом (познатији као Ћаја-паша) стигли су из Београда и напали устанике са леђа. Устаници са рањеним Мутапом су се повукли на Љубић и ускоро је стигла помоћ србским соколовима - стигли су Милош Обреновић и Јован Димитријевић Добрача са својим борцима. Укупне србске снаге бројале су око 1.500 устаника (од тога 200 коњаника). Видећи да је непријатељ бројно много надмоћнији, Милош је наредио копање шанаца и кад су Турци кренули у напад, дочекала их је ураганска плотунска ватра србских витезова. Трци су имали велике губитке и у нереду су почели повлачење ка Чачку, а Срби су их гонили све до Западне Мораве. У овој бици посебно се истакао србски јунак Танаско Рајић, који је на данашњи дан јуначки погинуо на Љубићу бранећи србске топове од Турака. На месту погибије овог србског витеза подигнут му је споменик и саграђена је црква посвећена светом Цару Лазару. Победа је устаницима улила силно самопоуздање и Србе масовно подигла на оружје.
Прву књигу о вину на српском "Искусни подрумар", у Бечу је на данашњи дан 1873. године објавио Захарије Стефановић Орфелин. У књизи је Орфелин писао о берби грожђа, справљању вина и подрумарству. Тврдио је да су најбоља српска вина манастирска, а пре свих карловачко. 
Данас се сећамо угледног руског државног делатника епохе контрареформи Императора Александра III Романова, грофа Дмитрија Андрејевича Толстоја, који се упокојио на данашњи дан 1889. године. Гроф Толстој рођен је 1823. године у знаменитој дворјанској породици. Са златном медаљом је завршио Царскосељски лицеј и посветио се државној служби. У годинама царствовања Императора Александра II био је обер-прокурор Светог Синода и министар народне просвете, претворивши те ресоре у стуб конзерватизма у епохи реформи. Звезда Толстоја засијала је са зацарењем Императора Александра III, који га је позвао 1882. године на одговорну дужност министра унутрашњих послова. Захваљујући одлучности Толстоја биле су разбијене револуционарне организације, па тако и група А.И. Уљанова (старији брат В.И. Лењина). Толстој је исправно сматрао да су либералне реформе Александра II биле грешка и све своје снаге је улагао у исправљање тих грешака. Још приликом постављања на дужност министра унутрашњих послова, на аудијенцији код Господара Александра III, он је директно питао Императора: "Да ли ће Господару бити угодно да има за министра човека, који је уверен да су реформе прошлог царствовања биле грешка?" Добивши потврдан одговор, Толстој је разбио радикалну и либералну олош и приступио ка контрареформама, означивши крај растакању руске државности (институт земских начелника, пооштрење универзитетског устава итд.). Делатност Толстоја наишла је на жесток отпор од стране либералног лобија међу вишом бирократијом. Борба са либералима подорвала је Толстојево здравље и он је скончао на државном положају. Његова кћерка С.Д. Тољ била је позната истраживачица масонства. На жалост, други чувени гроф из рода Толстоја, књижевник Лав, својим делом и гордошћу, такозваном толстојевштином, инспирисао је и отровао многе младе душе душепогубним учењем, које је довело до страшне катастрофе 1917. године и пада руског монархизма…
На данашњи дан 1894. године, србски физичар Михаило Пупин у Њујорку је пријавио патент за конструисање апарата за телефонске и телеграфске преносе на веће удаљености.
На данашњи дан 1944. године, совјетске јединице у Другом светском рату ослободиле су Севастопољ, избацивши Немце из те стратешки важне црноморске луке на руском полуострву Крим.
Годину дана касније, на данашњи дан 1945. године, совјетске трупе у Другом светском рату ослободиле целу територију Чехословачке.
На данашњи дан 1984. године, совјетски олимпијски комитет одлучио да бојкотује Олимпијске игре у Лос Анђелесу, оптуживши владу САД за кршење Олимпијске повеље.
На данашњи дан 1992. године, председништво Југославије усвојило оставку начелника Генералштаба оружаних снага Југославије и вршиоца дужности савезног секретара за народну одбрану генерал-пуковника Благоја Аџића и за начелника Генералштаба именовало генерал-пуковника Животу Панића. Смењен је и командант Друге армијске области генерал-пуковник Милутин Кукањац и пензионисано 38 генерала.
Истог дана исте 1992. године, умро је руски позоришни редитељ и глумац Сергеј Владимирович Обрасцов, један од утемељивача и највећих светских стваралаца у такозваном „луткарском позоришту“. Овај маштовити стваралац режирао је више од 50 луткарских представа које се сматрају антологијским делима тог позоришног жанра, попут "Чаробне Аладинове лампе", "Необичног концерта", "2:0 за нас", "Ђавољег млина"...
На Данашњи дан 1999. године, 46-ти дан бомбардовања србског рода од стране неонациста из НАТО пакта, на мети су били радио и телевизијски репетитори на Космају и Руднику. У Нишу погођен и тешко оштећен Камени мост. У Богутовцу је срушена зграда поште и оближњи мост. Гађан је пољопривредни комбинат у Ковачици. Ђаковица је засута касетним бомбама. Неонацисти су и у Ужицу уништили зграду поште, а гађани су још дом здравља, позориште и библиотека.
Стални представник СРЈ у Уједињеним нацијама Владислав Јовановић изјавио је тог дана 1999. године, да напад НАТО на кинеску амбасаду у Београду представља "злочин", чији ће починиоци морати да сносе последице. Упитан да ли се, по његовом мишљењу, радило о намерном гађању амбасаде, или случајној грешци, Јовановић је одговорио: "Злочин је злочин. Право не познаје институт извињења за злочин. Када почините злочин, можете бити само злочинац и ништа друго". Сагласан Владиславе…
Истог дана исте године, на србском Космету убијен је албански политичар Фехми Агани, сарадник лидера Демократског савеза Косова Ибрахима Ругове. Била је то припрема чишћења терена окорелих зликоваца и црних трансплантолога да Космет потпуно ослободе сваког разума и морала кад је у питању албанска политика. Наравно, неонацисти из НАТО пакта свесрдно су подржали (и до дан данас подржавају) главосече из ОВК…
Тога дана је и специјални изасланик руског председника Бориса Јељцина, Виктор Черномирдин, допутовао у Бон на састанак с немачким канцеларом Герхардом Шредером о могућностима реализације договора Групе 8 о принципима за политичко решење кризе у Југославији.
На данашњи дан 2001. године, СР Југославија је примљена у чланство Светске банке. Дакле, недуго после државног удара од петог октобра, најамничко руководство наше земље добровољно ставља омчу око врата својој држави. Улазак у Светску банку, организацију која уз Међународни монетарни фонд представља највећу крвопију националних економија у најамничким земљама, у корист глобалистичке западне олоши, заиста није ништа друго него стављање омче око врата…
На данашњи дан 2008. године, Руска Дума је за новог премијера Русије изабрала Владимира Владимировича Путина.
