Данас РПЦ празнује Боголюбску икону Божије Мајке, која је била насликана у XII веку по олби благоверног кнеза Андреја Богољубског у знак сећања на јављање Пресвете Богородице кнезу. Године 1155 благоверни кнез Андреј, који се пресељавао из Вишгорода у Суздаљ, узео је са собом чудотворну икону Божије Мајке, насликану руком Јвангелисте Луке. На седам врста од Владимира, коњи који су носили киот са чудотворном иконом, стали су и нису могли да се мрдну са места. Благоверни кнез Андреј се дуго са сузама молио пред поштованом иконом и тада му се јавила Пресвета Богородица са свитком у десној руци и наредила је благочестивом кнезу да остави икону у Владимиру, а на месту чудесног јављања да построји храм и свету обитељ. Извршавајући наређење, благоверни кнез Андреј је заложио на указаном месту камену цркву у част Рождества Пресвете Богородице, где ј образован и манастир. Затим је свети кнез позвао иконописце и замолио их да насликају Божију Матер тако, како Ју је он видео у јављању: у пуном расту са свитком у десној руци и ликом окренутим ка Спаситељу. Када је иградња цркве била завршена, благоверни кнез Андреј је пренео у њу насликану икону и установио годишње празновање у част јављања Бжије Мајке за 18 јун по црквеном календару, што је и утврђено у РПЦ. Боголюбска икона Божије Мајке прославила се многобројним чудима, током многих векова пружајући благодатну помоћ верујућем руском народу.
|
|
|
|
|
|
|
Данас се сећамо и генерал-лајтнанта, хероја Руско-турског рата 1828-1829. године, Алексеја Фјодоровича Бобиљева (?—1858); |
|
|
|
|
|
Данас се сећамо активног учесника монархистичког покрета, архиепископа Курского Стефана, који се упокојио 1914. године. |
|
На данашњи дан 1942. године, трупе нацистичке Њемачке у Другом светском рату, после осмомесечне опсаде, заузеле су Севастопољ, најважнију руску црноморску луку на полуострву Крим. |
|
На данашњи дан 1966. године, на седници Централног комитета Савеза комуниста Југославије, познатој као "Брионски пленум", на основу монтираних оптужби оштро је осуђена Служба безбедности због наводног штетног дјеловања на развој самоуправног система. Главна жртва политичког обрачуна Александар Ранковић, близак сарадник Јосипа Броза /Тито/, принуђен је да поднесе оставку на све функције. Био је то само покушај какве такве заштите србских националних интереса у комунистичкој Југославији, који је одмах од сатанисте и србофоба Броза угушен. |
|
На данашњи дан 1990. године, на референдуму у Србији изгласано доношење новог устава и расписивање вишестраначких избора. На референдум је изашло 75,2 одсто бирача, од којих је 96,8 одсто гласало "за". |
|
На данашњи дан 1991. године, председништво Југославије на инсистирање Европске заједнице прихватило наименовање представника Хрватске Стипе Месића за предсједника Предсједништва. ЕЗ је гарантовала да ће побуњене републике Хрватска и Словенија на три мјесеца суспендовати одлуке о проглашењу независности, али су у Словенији почели напади на јединице и објекте Југословенске народне армије, а убрзо и у Хрватској. |
|
На данашњи дан 1992. године, влада Српске Републике БиХ донела је одлуку да уведе монету Српске Републике БиХ. Данас се сећамо генерал-лајтнанта, учесника Стаљинградске битке Ивана Андрејевича Ласкина (1901-1988) |
|
На данашњи дан 2000. године, Уставни суд БиХ донео је одлуку о конститутивности народа у БиХ, по жалби тадашњег предсједавајућег Предсједништва БиХ Алије Изетбеговића. Уставни суд БиХ оспорио је делове устава Републике Српске и ФБиХ у којима су конститутивним народима у Српској проглашени Срби, односно у ФБиХ Хрвати и Бошњаци. |
|
Данас се сећамо физичара, академика, нобеловског лауреата 1964. године, Николаја Генадјевича Басова (1922-2001); |
На данашњи дан 1796. године, на Цетињу је, на иницијативу владике црногорског Петра Првог Петровића - Његоша, одржана скупштина старешина Црне Горе, који су, под заклетвом, усвојили одлуку да ће "сви против општег христијанског непријатеља поћ`" и војевати за слободу, отаџбину, жене и децу. Био је то први документ у којем је свест о отаџбини дигнута на степен правне обавезе.
На данашњи дан 1835. године, у Пешти је штампан први број "Сербског народног листа", илустрованог књижевног седмичника Срба у Мађарској, који је покренуо публициста и уредник "Летописа Матице српске" Теодор Павловић. Лист је с краћим прекидима излазио до 1848. године.
На данашњи дан 1839. године умро је турски султан Махмуд Други, који је током владавине од 1808. године до смрти предузео низ реформи, настојећи да централизује феудално-апсолутистичко устројство Отоманске империје, а 1826. је уништио јањичаре. Сурово је гушио србске, грчке и румунске националослободилачке покрете, али није успио да сузбије тежње Срба, Грка и Румуна да створе независне државе. После турско-руског рата од 1806. до 1812. Букурештанским миром је амнестирао учеснике Првог србског устанка и обећао Србији извесну аутономију у оквиру Отоманског царства, што је покушао да изигра. После новог турско-руског рата од 1828. до 1829. морао је, након потписивања Једренског мира, да призна аутономију Србији, Влашкој и Молдавији, а Грчкој независност.
На данашњи дан 1876. године, умро је тровач многих руских душа, револуционар Михаил Александрович Бакуњин. Данас је више него очигледно да се анархизам претвара у сатанизам и да је Бакуњиново учење посејало одвратне душепогубне плодове. Наравно да је своје сатанско учење Бакуњин покупио на Западу, у периоду од 1841. до 1847. године путовао је по Немачкој, Француској и Швајцарској, иступајући против царског самодржавља и кметства у Русији. Царска влада му је наредила да се врати у земљу, а кад је то одбио, лишила га је племићке титуле и одузела сву имовину. У револуцији 1848. је учествовао у прашком устанку, а 1849. је руководио устанком у Дрездену. После пропасти устанка ухапшен је и осуђен на смрт, али му је казна замењена доживотном робијом, после чега је изручен руским властима и прогнан у Сибир. Одатле је успео да побегне и у западној Европи се повезао с тајном организацијом руских револуционарних демократа "Земља и слобода", а 1869. је основао тајну организацију "Алијанса социјалистичке демократије". На Хашком конгресу 1872. је искључен из Прве интернационале. Дела или боље рећи недела овог смутљивца: "Државност и анархија", "Кнутогерманска империја и социјална револуција".
На данашњи дан 1887. године почела је да ради прва астрономско-метеоролошка станица у Србији, коју је у својој кући на Врачару у Београду организовао професор Велике школе Милан Недељковић. На највишој тачки града четири године касније подигнута је зграда за опсерваторију која и сада служи тој сврси. Недељковић је 1902. почео да издаје и прву општу прогнозу времена.
