Arsenije IIIНа данашњи дан 1690. године, после пораза Аустријанаца у рату с Турцима (тада су Срби наивно мислили да су им Турци већи непријатељи од паписта, иако ни један Турин није сиктао таквом мржњом према Србима као паписта Пиколомини, под чију су се команди ставили наивни Срби. Изгледа да по питању вековне србофобије лажних хришћана, до дан данас нисмо извукли поуке), у којем је као савезник Беча предводио Србе, Патријарх србски Арсеније Трећи Чарнојевић је на Калемегдану у Београду одржао сабор српских епископа и свештенства с обје стране Саве и Дунава. Патријарх је тих дана, посредством епископа Исаије Ђаковића, преговарао с аустријским царем Леополдом Првим о преласку преко Саве и Дунава и Срби су прешли два дана пре него што су Турци поново заузели Београд. Идући на север, населили су се у око 50 места у Војводини и Угарској, укључујући Сент Андреју, најсевернију тачку српбког расејања.

 

  

 

Глебов Александр ИвановичДанас се сећамо војног руководиоца, генерал-аншефа, сенатора, генерал-губернатора Кијева и Санкт-Петербурга Ивана Федоровича Глебова (1707-1774).

На данашњи дан 1869. године, рођен је србски геолог и палеонтолог руског порекла Владимир Димитријевич Ласкарев, светски познат стручњак, професор универзитета у Одеси и Београду, члан Српске академије наука и уметности. Објавио је око 40 радова, углавном о наслагама српских терена, с приказом и анализом њихове фосилне фауне и тектонике…

На данашњи дан 1876. године, са Београдске тврђаве скинута је турска застава, која се четири века вијорила над градом. Ура!!! Три месеца раније Турци су морали да кључеве Београда предају србском кнезу Михаилу Обреновићу, али је на Београдској тврђави поред србске остала и турска застава.

На данашњи дан 1877. године, после "девет крвавих дана" борбе, између Никшића и Спужа, Црногорци потукли Турке које је предводио заповедник Скадра Сулејман-паша, после чега се Сулејман-паша, са готово преполовљеним снагама, повукао у Скадар. Била је то значајна победа у ослободилачком рату који су Србија и Црна Гора водиле против Турске од 1876. до 1878. године.

На данашњи дан 1881. године, са дозволом србског кнеза Милана Обреновића, потписана је Тајна конвенција Србије и Аустро-Угарске, која је тражила велике економске повластице у Србији. Уз бриселски споразум, то је насрамнији уговор у историји србске државности. Овим срамним споразумом Србија је доведена у вазални положај према папистичкој Аустро-Угарској монархији. Милан се 1882. године прогласио краљем.

На данашњи дан 1899. године, родила се трећа кћер у породици Цара-Мученика Николаја II Александровича, Велика Кнегиња Марија Николајевна.

На данашњи дан 1905. године, умро је србски писац Јанко Веселиновић, реалиста и романтик народњак, врсни сликар мачванског села и његовог патријархалног живота. Овај врсни познавалац србског језика писао је романе, приповетке и позоришне комаде. Дела: романи "Хајдук Станко", "Јунак наших дана", "Борци", збирке приповедака "Слике из сеоског живота", "Од срца срцу", "Рајске душе", "Зелени вајати", "Мале приче", "Сељанка", позоришна игра с пјевањем "Ђидо" /с Драгомиром Брзаком/, комад "Потера" /с чича-Илијом Станојевићем/.

На данашњи дан 1917. године, после смртне пресуде војног суда у Првом светском рату на Солунском пољу стрељани генералштабни пуковник србске војске Драгутин Димитријевић - Апис и мајори Љубо Вуловић и Раде Малобабић, осуђени као организатори атентата на регента Александра Карађорђевића. Титове власти су 1953. године вршиле ревизију процеса, али обзиром на блискост Броза са масонеријом, ни овој истрази се не може превише веровати. Апис је ухапшен на Солунском фронту у децембру 1916. као припадник тајне организације "Уједињење или смрт", познате и као "Црна рука", коју је с неколико другова основао 1911. године ради рушења Отоманске империје и Аустро-Угарске и остварења народног идеала: уједињења српства. Као начелник Обавештајног одељења Главног генералштаба србске војске повезао се с националнослободилачким покретима и организацијама Срба ван Србије. Био је главни инспиратор официрске завере и убиства краља Александра Обреновића и краљице Драге Машин 11. јуна 1903. године.

На данашњи дан 1936. године, на узвишењу Белведер код Цетиња одржан збор против политике југословенске владе Милана Стојадиновића. На окупљени народ жандарми су отворили ватру, усмртивши шест и ранивши више од 30 људи.

Тога дана 1941. године – петог дана Великог Отаџбинског рата - руски пилот Александар Спиридонович Маслов, жртвовао је свој живот, отворивши ватру на немачки конвој.

Такође, данас се сећамо Јурија Михаиловича Двужиљног (1919-1944), Хероја Совјетског Савеза, командира батаљона, капетана.

Данас је дан сећања на Василија Афанасјевича Глазунова (1895-1967), првог команданта ваздушно-десантним војскама, учесника Првог светског рата, Грађанког рата и Великог Отаџбинског рата (Другог светског), двоструког Хероја Совјетског Савеза, генерал-лајтнанта.

Данас се сећамо и певача, народног уметника СССР, Сергеја Јаковљевича Лемешева (1902-1977).

Данас се сећамо и Валентина Георгијевича Старикова (1913-1979), вице-адмирала, подморничара, Хероја Совјетского Савеза.

На данашњи дан 1995. године, са руском свемирском станицом "Мир" успешно се спојио амерички шатл "Атлантис".

На данашњи дан 1999. године, из Пећке патријаршије у два камиона и три аутобуса кренуло посљедњих 150 Срба који су у Партијаршији били потражили спас од шиптарског терора.

На данашњи дан 1999. године, прва група руских припадника међународних снага, њих 39, стигла је на Космет.

На данашњи дан 2004. године,стотињак муслимана у Брчанској Малти у Тузли спречило делегацију Савеза логораша Републике Српске да поставе венце на место погинулим војницима бивше ЈНА и цивилима у "Тузланској колони" 15. маја 1992. године.

Данашњи дан у србској и руској историји

Други чланци...
Go to top
JSN Boot template designed by JoomlaShine.com