Данас се сећамо преподобног Теодосија, игумана Кијево-Печерског. Преподобни Теодосије, оснивач општежитијског манастирског устава и родоначелник монаштва у Руској земљи, рођен је у околини Кијева. Од раних лета он је показивао благочестиво настројење духа: свакодневно је ишао у храм, приљежно читао реч Божију, одликовао се скромношћу, смирењем и другим добрим квалитетима. Сазнавши да у храму некада не служе Литургију због недостатка просфоре, он је одлучио да се сам позабави тим делом – куповао је пшеницу, својим рукама је млео и испечену просфору доносио у цркву. Велики кнежеви, посебно кнез Изјаслав, волели су да се наслађују духовном беседом преподобног Теодосија. Свети се није плашио да разобличи моћнике овога света.
Незаконито осуђени увек су у њему налазили заступника, а судије ревидирале дела по молби од свих поштованог игумана. Зараније предвидевши своју кончину, преподобни Теодосије је мирно отишао ка Господу 1074. године. Он је погребен у пешчери коју је сам ископао, где се причешћивао за време поста. Мошти подвижника биле су обретене нетрулежним 1091. године. Лику светих преподобни Теодосије је прибројан 1108. године. Из дела преподобног Теодосија до нас је дошло 6 поука, 2 посланице великом кнезу Изјаславу и молитва за све хришћане. Житије преподобног Теодосија саставио је преподобни Нестор Летописац, ученик великог аве, после нешто више од 30 година после његовог престављења и одувек је представљало једно од омиљених штива у руском народу.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
На данашњи дан 2001. године, постигнут је споразум о решавању кризе у Министарству одбране ФБиХ - споразумом договорено да остаје неспорна хрватска компонента у садашњој и будућој организацији војске у ФБиХ. |
|
|
Тога дан 1781. године скончао је руски војни и државни делатник, прадеда А.С. Пушкина Абрам Петрович Ханибал. Он је рођен 1688 године у Африци. Његов отац је био властелински кнез. Са 8 година живота ухапшен је заједно са братом и привезен у Константинопољ, откуда је 1705. године наш Сава Рагузински привезао црну браћу Цару Петру I, који је волео свакакве необичности и реткости. Познат је допринос Ханибала у развоју кромпира у Русији. После 1760. године у време владавине Императрице Екатерине II у циљу борбе против глади наредила је Абраму Ханибалу да се на свом имању бави узгојем кромпира.
На данашњи дан 1812. године, почели су преговори после шестогодишњег руско-турског рата, у којем су Турци поражени и приморани на велике уступке Русији. У том рату Срби су се борили на страни Русије, па је Букурештански мир, закључен 28. маја 1812. године, предвидео да султан амнестира српске устанике. Договорено је и да турска влада ступи у директне преговоре са представницима Србије ради споразума о њеној аутономији у оквиру Отоманског царства, али су Турци 1813. напали Србију и угушили Први србски устанак, искористивши заузетост Русије ратом против агресорске армије француског цара Наполеона Првог.
Данас се сећамо уметника Василија Андрејевича Тропинина, који се упокојио на данашњи дан 1857. године. Он је насликао познате портрете славенофила Јурија Самарина, Платона Зубова, Александра Пушкина и многих других. В.А. Тропинин проживео је дуг и садржајан живот, сахрањен је на Вагањковском гробљу.
Тога дана 1885. године скончао је историчар, правник, социолог и публициста Константин Дмитријевич Кавелин.
На данашњи дан 1898. године рођен је србски писац Растко Петровић, оригинални песник и један од најзначајнијих србских књижевника после Првог светског рата. Са србском војском прошао је албанску голготу, после чега је послат у Француску и у Паризу је дипломирао права. Од 1923. године радио је у дипломатској служби у Риму, затим Вашингтону, где је и умро 1949. године. Његови посмртни остаци су пренесени у отаџбину 1986. године. Растко је припадао првој генерацији србских модерниста са темпераментним и неконвенционалним стилом. Његова књига песама "Откровење" је значајно дело србске поезије између два рата. Писао је и путописе с путовања у Африци и Америци, а о Првом светском рату у роману "Дан шести". Остала дела: роман "Бурлеска господина Перуна бога грома", лирска проза "Људи говоре", путопис "Африка", драма "Сибињанке".
На данашњи дан 1898. године, рођена је песникиња Десанка Максимовић, члан Српске академије наука и уметности. Њена топла, осећајна, непосредна и музикална поезија одликује се пре свега патриотизмом и хуманошћу. По завршетку Филозофског факултета у Београду, радила је као професор у Обреновцу, Дубровнику и Београду. Дела: збирке песама "Песме", "Зелени витез", "Песник и завичај", "Отаџбино, ту сам", "Мирис земље", "Тражим помиловање", "Немам више времена", "Песме из Норвешке", "Летопис Перунових потомака", "Ничија земља", "Слово о љубави", приче "Лудило срца", романи "Отворен прозор", "Не заборавити", роман за децу "Прадевојчица", збирка бајки и прозе у стиху "Орашчићи палчићи", путопис "Снимци из Швајцарске".
На данашњи дан 1917. године, србски писац Владислав Петковић - Дис, један од најталентованијих србских песника, утопио се у Јонском мору код Крфа кад је брод којим се враћао у отаџбину у Првом светском рату торпедовала њемачка подморница. После завршене гимназије био је учитељ у селу Прлити, потом царински чиновник у Београду, али је најмање био склон чиновничком реду - живио је боемским животом. Са писцем Симом Пандуровићем уређивао је часопис "Књижевна недеља". У Првом светском рату повукао се са српском војском преко Албаније, после чега је отишао у Француску. Илић је оригиналан песник, веома осетљивог и флуидног стиха, музикалног ритма и изражених емоција препуних маштања, на жалост често песимистичких, са визијама смрти. Његова песма "Можда спава" спада у најизразитија лирска остварења симболизма у србској поезији. Дела: збирке песама "Утопљене душе", "Ми чекамо цара".
Тога дана ми се такође сећамо једног од лидера Белог покрета на Далеком Истоку генерал-лајтанта Дмитрија Леонидовича Хорвата, који се упокојио на данашњи дан 1937. године.
На данашњи дан 1972. године, после осам година радње, пуштен је у погон хидроенергетски и пловни систем "Ђердап". Овај заједнички градитељски подухват Југославије и Румуније коштао је око 400 милиона долара, а електропривреде двеју земаља су добиле 5,6 милијарди киловат-часова струје годишње.
Тога дана 1993. године скончао је водећи руски хирург-онколог, академик Николај Николајевич Блохин.
Авијација неонацистичког НАТО пакта, на данашњи дан 1999. године гађала је трафо-станицу „Бор 3″ која се налази у кругу Рударско-топионичарског басена Бор, недалеко од центра града, при чему је рањено шесторо људи. Директор Топионице и рафинације бакра у Бору Веселин Савовић изјавио је да су након ракетирања трафо-станице у Рударско-топионичком басену (РТБ), принудно заустављени сви металуршки капацитети у овом комбинату бакра. Погођена је и трафо-станица у кругу фабрике Сартид у Смедереву. Снажне детонације чуле су се и у широј околини Пожаревца. У Гори на КиM НАТО неонацисти су ракетирали телевизијски репетитор, фабрику лековитог биља, фарму оваца и магацин хране.
Пентагон је истог дана исте године, блокирао план НАТО неонациста о слању борбених хеликоптера „апач“ за нападе на србске трупе, страхујући за безбедност својих пилота, писао је часопис „Њујорк тајмс“.
На данашњи дан 2000. године, МУП Србије саопштио је имена ухапшених лица, осумњичених да су ухапсила Драгана Николића - Јенкија у ноћи између 20. и 21. априла у Смедереву и илегално га пребацила у РС, одакле је испоручен Хашком трибуналу. Помоћник начелника Управе криминалистичке полиције МУП-а Србије Миле Новаковић рекао је да су отмичаре финансирале стране службе.
Тога дана 2008. године скончао је совјетски обавештајац и уметник Павел Георгијевич Громушкин. За време Другог светског рата уметник је толико вешто фалсификовао документа за совјетске обавештајце, да ни једном нису изазвали сумњу код хитлероваца.
