Тога дан 1781. године скончао је руски војни и државни делатник, прадеда А.С. Пушкина Абрам Петрович Ханибал. Он је рођен 1688 године у Африци. Његов отац је био властелински кнез. Са 8 година живота ухапшен је заједно са братом и привезен у Константинопољ, откуда је 1705. године наш Сава Рагузински привезао црну браћу Цару Петру I, који је волео свакакве необичности и реткости. Познат је допринос Ханибала у развоју кромпира у Русији. После 1760. године у време владавине Императрице Екатерине II у циљу борбе против глади наредила је Абраму Ханибалу да се на свом имању бави узгојем кромпира.
|
На данашњи дан 1812. године, почели су преговори после шестогодишњег руско-турског рата, у којем су Турци поражени и приморани на велике уступке Русији. У том рату Срби су се борили на страни Русије, па је Букурештански мир, закључен 28. маја 1812. године, предвидео да султан амнестира српске устанике. Договорено је и да турска влада ступи у директне преговоре са представницима Србије ради споразума о њеној аутономији у оквиру Отоманског царства, али су Турци 1813. напали Србију и угушили Први србски устанак, искористивши заузетост Русије ратом против агресорске армије француског цара Наполеона Првог.
|
Данас се сећамо уметника Василија Андрејевича Тропинина, који се упокојио на данашњи дан 1857. године. Он је насликао познате портрете славенофила Јурија Самарина, Платона Зубова, Александра Пушкина и многих других. В.А. Тропинин проживео је дуг и садржајан живот, сахрањен је на Вагањковском гробљу.
|
Тога дана 1885. године скончао је историчар, правник, социолог и публициста Константин Дмитријевич Кавелин.
|
На данашњи дан 1898. године рођен је србски писац Растко Петровић, оригинални песник и један од најзначајнијих србских књижевника после Првог светског рата. Са србском војском прошао је албанску голготу, после чега је послат у Француску и у Паризу је дипломирао права. Од 1923. године радио је у дипломатској служби у Риму, затим Вашингтону, где је и умро 1949. године. Његови посмртни остаци су пренесени у отаџбину 1986. године. Растко је припадао првој генерацији србских модерниста са темпераментним и неконвенционалним стилом. Његова књига песама "Откровење" је значајно дело србске поезије између два рата. Писао је и путописе с путовања у Африци и Америци, а о Првом светском рату у роману "Дан шести". Остала дела: роман "Бурлеска господина Перуна бога грома", лирска проза "Људи говоре", путопис "Африка", драма "Сибињанке".
|
На данашњи дан 1898. године, рођена је песникиња Десанка Максимовић, члан Српске академије наука и уметности. Њена топла, осећајна, непосредна и музикална поезија одликује се пре свега патриотизмом и хуманошћу. По завршетку Филозофског факултета у Београду, радила је као професор у Обреновцу, Дубровнику и Београду. Дела: збирке песама "Песме", "Зелени витез", "Песник и завичај", "Отаџбино, ту сам", "Мирис земље", "Тражим помиловање", "Немам више времена", "Песме из Норвешке", "Летопис Перунових потомака", "Ничија земља", "Слово о љубави", приче "Лудило срца", романи "Отворен прозор", "Не заборавити", роман за децу "Прадевојчица", збирка бајки и прозе у стиху "Орашчићи палчићи", путопис "Снимци из Швајцарске".
|
На данашњи дан 1917. године, србски писац Владислав Петковић - Дис, један од најталентованијих србских песника, утопио се у Јонском мору код Крфа кад је брод којим се враћао у отаџбину у Првом светском рату торпедовала њемачка подморница. После завршене гимназије био је учитељ у селу Прлити, потом царински чиновник у Београду, али је најмање био склон чиновничком реду - живио је боемским животом. Са писцем Симом Пандуровићем уређивао је часопис "Књижевна недеља". У Првом светском рату повукао се са српском војском преко Албаније, после чега је отишао у Француску. Илић је оригиналан песник, веома осетљивог и флуидног стиха, музикалног ритма и изражених емоција препуних маштања, на жалост често песимистичких, са визијама смрти. Његова песма "Можда спава" спада у најизразитија лирска остварења симболизма у србској поезији. Дела: збирке песама "Утопљене душе", "Ми чекамо цара".
|
Тога дана ми се такође сећамо једног од лидера Белог покрета на Далеком Истоку генерал-лајтанта Дмитрија Леонидовича Хорвата, који се упокојио на данашњи дан 1937. године.
|
На данашњи дан 1972. године, после осам година радње, пуштен је у погон хидроенергетски и пловни систем "Ђердап". Овај заједнички градитељски подухват Југославије и Румуније коштао је око 400 милиона долара, а електропривреде двеју земаља су добиле 5,6 милијарди киловат-часова струје годишње.
|
Тога дана 1993. године скончао је водећи руски хирург-онколог, академик Николај Николајевич Блохин.
|
Авијација неонацистичког НАТО пакта, на данашњи дан 1999. године гађала је трафо-станицу „Бор 3″ која се налази у кругу Рударско-топионичарског басена Бор, недалеко од центра града, при чему је рањено шесторо људи. Директор Топионице и рафинације бакра у Бору Веселин Савовић изјавио је да су након ракетирања трафо-станице у Рударско-топионичком басену (РТБ), принудно заустављени сви металуршки капацитети у овом комбинату бакра. Погођена је и трафо-станица у кругу фабрике Сартид у Смедереву. Снажне детонације чуле су се и у широј околини Пожаревца. У Гори на КиM НАТО неонацисти су ракетирали телевизијски репетитор, фабрику лековитог биља, фарму оваца и магацин хране.
|
Пентагон је истог дана исте године, блокирао план НАТО неонациста о слању борбених хеликоптера „апач“ за нападе на србске трупе, страхујући за безбедност својих пилота, писао је часопис „Њујорк тајмс“.
|
На данашњи дан 2000. године, МУП Србије саопштио је имена ухапшених лица, осумњичених да су ухапсила Драгана Николића - Јенкија у ноћи између 20. и 21. априла у Смедереву и илегално га пребацила у РС, одакле је испоручен Хашком трибуналу. Помоћник начелника Управе криминалистичке полиције МУП-а Србије Миле Новаковић рекао је да су отмичаре финансирале стране службе.
|
На данашњи дан 2001. године, постигнут је споразум о решавању кризе у Министарству одбране ФБиХ - споразумом договорено да остаје неспорна хрватска компонента у садашњој и будућој организацији војске у ФБиХ.
|
Тога дана 2008. године скончао је совјетски обавештајац и уметник Павел Георгијевич Громушкин. За време Другог светског рата уметник је толико вешто фалсификовао документа за совјетске обавештајце, да ни једном нису изазвали сумњу код хитлероваца.
|