РПЦ данас обележава сећање на светог Михаила, првог митрополита Кијевског. По Јоакимовском летопису, он је био родом Сиријац, по другим летописним записима - Србин. Године 989 он је стигао из Корсуна заједно са другим свештенослужитељима ка светом равноапостолном кнезу Владимиру, који је нешто раније примио свето Крштење. Служење првог митрополита Руске Цркве није било нимало лако, но, било је благодатно. Он је ревносно обилазио новопросвећену Руску земљу, проповедајући Свето Јевангелие, крштавајући и поучавајући новообраћене људе, оснивајући прве храмове и духовна училишта. Митрополит Михаило је саградио Кијевско-Златоверхо-Михајловски манастир, а монаси који су са њим стигли из Цариграда – основали су манастир Кијевско-Межигорски. У Ростову је владика основао прву дрвену цркву у част Успенија Пресвете Богородице и поставио је тамо епископа Теодора Грка. Свети Михаил је био мудар и тих, премда и строг јерарх. Руска Црква је сачувала сећање на заслуге првосветитеља: у синодицима Новгородског и Кијевског Софијског сабора он се правилно назива првоначалником.
Преставио се свети Михаил 992. године и био је погребен у Десјатиној цркви Пресвете Богородице у Кијеву. Около 1103. године при светом игуману Теоктисту, мошти његове су биле пренесене у Антонијеву пешчеру, а 1. октобра 1730. године у Велику Печерску цркву. У вези с тим преносом моштију се он данас и празнује у РПЦ.
Данас се сећамо и Великог кнеза Јарослава Всеволодовича, оца светог благоверног Великог кнеза Александра Невског (1191-1246).
Данас се сећамо и грофа Дмитрија Александровича Гурјева (1751-1825), сенатора, члана Државног савета, министра финансија Русије 1810-1823. године.
На данашњи дан 1896. године основан је Савез ловачких удружења Србије.
На данашњи дан 1909. године упокојио се морски министар Руске Империје (1907-1909), Георгиевски каваљер, адмирал Иван Михаилович Диков (1833-1914).
Тога дана 1928. године у изгнанству у Данској је скончала удова, Императрица Марија Фјодоровна, супруга Императора Александра III, мајка Цара-Мученика Николаја II.
Данас се сећамо и руских војника палих приликом ослобођења Риге 1944. године. Тада је војска 3-ег Прибалтичког фронта при директном садејствију војске 2-ог Прибалтичког фронта, развила успешан напад и 13. октобра јуришом овладала градом Рига - важном војно-морском базом и моћним чвором одбране Немаца у Прибалтику.
На данашњи дан 1967. године умро је србски инжењер Добривоје Божић, конструктор најбоље светске аутоматске ваздушне кочнице на железницама. "Кочница Божић" је у Југославији усвојена 1922, а кад је убрзо Међународна железничка унија прогласила тај уређај бољим од свих дотадашњих, усвојена је и у другим земљама. "Божићева кочница" је непревазиђена по једноставности конструкције, лакоћи руковања и снази деловања.
На данашњи дан 2000. године, учесници неформалног скупа ЕУ у Бијарицу деблокирали су хитну финансијску помоћ СР Југославији у износу од 200 милиона евра или 1,3 милијарде француских франака.
На данашњи дан 2000. године Јанко Јањић, који се налазио на јавној оптужници Хашког трибунала, погинуо је у Фочи од активирања ручне бомбе кад га је СФОР покушао ухапсити.
На данашњи дан 2003. године, чланови породица несталих идентификовали у Заводу за судску медицину и криминалинистику у Загребу посмртне остатке 13 Срба убијених у акцији хрватске војске "Олуја", који су ексхумирани из гробља у Грачацу.
На данашњи дан 2009. године умро је Константин Бабић. композитор, професор Факултета музичке уметности у Београду (Београд, 10. 02. 1927 - Београд, 13. 10. 2009)
На данашњи дан 2013. године умро је Војислав Лубарда, познати србски књижевник и новинар, уредник Редакције за уметност и културу ТВ Сарајево, академик, члан Сената Републике Српске (Рогатица, 15. 12. 1930 - Београд, 13. 10. 2013)
На данашњи дан 2014. године, парк у аустријској престоници Бечу, смештен у деветом кварту, добио је назив "Парк Диане Будисављевић". Она је током Другог светског рата спасила хиљаде затвореника из концентрационих логора које су успоставиле усташе. Процењује се да је Диана Будисављевић, рођена Обексер /1891-1978/, спасила више од 15.000 особа, огромном већином србске деце, међу којима је око 12.000 преживело рат. На жалост, многа од те јадне деце су васпитавана као Хрвати римокатолици, ништа не знајући о својим прецима…
