На данашњи дан 1801. године, после упорних више пута упућиваних молби Грузијског монарха, издат је Манифест Павла I о присаједињењу Грузиије (Картли-Кахетије) Руској Империји
Данас се сећамо угледног руског научника, последњег министра народне просвете Руске Империје Николаја Константиновича Куљчицког. Он је завршио медицински факултет Харковског универзитета и у родном универзитете Куљчицки је направио блиставу научну каријеру и стекао звање заслужног професора. Будући монархистом по својим убеђењима, Куљчицки је узео активно учешће у делатности патриотских организација Харкова: он је био члан Савета Харковског одељења Руског Сабрања и члан Савета Харковског одељења Савеза Руског Народа. Као угледни делатник у области образовања, он је био у многим просветним институцијама, у некима разрађујући пројекте за спасење Русије од смутње која се надвила и мере за супротстављање револуцији. У децембру 1916. године Цар га је позвао да преузме улогу министра народне просвете. После фебруарског масонског преврата је ухапшен, но ускоро је ослобођен. Усред репресија 1919. године успео је да избегне на Крим, одакле је емигрирао. У емиграцији је предавао на Оксфорду. Погинуо је при тајанственим околностима на данашњи дан 1925. године, наводно је услед расејаности пао у рупу од лифта.
Велики кнез Николај Михаилович, старији син Великог кнеза Михаила Николајевича, генерал-ађутант, пешадијски генерал, историчар, директор Руског музеја (Александра III) у Петербургу. Предводио је Руско историјско друштво, био је доктор руске историје honoris causa (за заслуге). Признао је власт Привремене владе. После Октобарског преврата је ухапшен и стрељан је 1919. године за време «црвеног терора» као одговор на убиство у Немачкој Р. Луксембург и К. Либкнехта.
Велики кнез Дмитриј Константинович, трећи син Великог кнеза Константина Николајевича, унук Николаја I. Шеф 16-ог гренадирског Мингрељског пука који је носио његово име, флигељ-ађутант Његовог Императорског Величанства. Стрељан је 1919 године заједно са другим Романовима. Уочи стрељања Дмитриј Константинович се молио, понављајући: «Прости им Господе, не знају шта раде...». Велики кнез је био канонизован од стране РПЦ Заграничне у венцу Новомученика руских 1. новембра 1981. године.
Велики кнез Павел Александрович, шести син императора Александра II; генерал-ађутант, коњички генерал. Велики кнез Павел Александрович је био веома верујући и црковни човек. Стрељан је у Петропавловској тврђави 1919. године.
Велики кнез Георгиј Михалович, трећи син Великог кнеза Михаила Николајевича, унук Николаја I. Служио је у лејб-гвардији Коњичко-артиљеријске бригаде, Лејб-гвардијског Уланског пука.. Године 1919 са осталим Романовима стрељан је од стране бољшевичке олоши у Петропавловској тврђави у Петрограду.
На данашњи дан 1938 године од стране бољшевичке олоши убијен је свештеномученик Павле Успенски, презвитер.
Данас се сећамо знаменитог поларног истраживача Ивана Дмитријевича Папанина (1894-1986).
На данашњи дан 1937. године рођен је руски велемајстор Борис Васиљевич Спаски, светски шаховски првак од 1969. до 1972, играч изузетне оригиналности и бујне маштовитости, посебно у третирању отварања. Титулу омладинског шаховског првака света освојио је 1955, а 1961. је први пут постао шампион СССР. Први пут се борио за титулу првака света 1966, али је меч против јерменског велемајстора Тиграна Петросјана изгубио резултатом 12,5:11,5. Светски првак је постао три године касније, победивши истог ривала са 12,5:10,5. Титулу је изгубио у двобоју с америчким велемајстором Бобијем Фишером, који га је 1972. у мечу у Рејкјавику победио 12,5:8,5.
На данашњи дан 1964. године у СССР-у је први пут у историји космонаутике уз помоћ једне ракете лансирани сателити у различите орбите - "Електрон 1" и "Електрон 2".
На данашњи дан 2006. године умро је Слободан Бода Марковић, редитељ, уредник Драмског програма Радио Београда (Београд, 08. 12. 1935 - Београд, 30. 01. 2006)
На данашњи дан 2012. године умро је Живан Сарамандић, оперски певач, првак Опере Народног позоришта у Београду (Београд, 02. 04. 1939 - Београд, 30. 01. 2012)
