Данас се сећамо сабиратеља руске земље, светог благоверног Великог кнеза Ивана I Даниловича Калите, који је скончао на данашњи дан 1340. године (године 2001, одлуком Свјатејшег Патријарха Алексеја II убројан је у лик локално поштованих града Москве). Осамнаест година његовог владања представљали су епоху јачања Москве и њеног уздизања над другим руским градовима. Он је био син светог благоверног московског кнеза Данила. Почео је да књажује у Москви од 1325. године, после погибије свог брата Јурија, који је 1328. године добио потврду на Велико књажевство Владимирско.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
На данашњи дан 1472. године обретене су нетрулежне мошти светог митрополита Јоне у Успењском сабору Кремља. Сабор Руске Цркве 1547. године је установио празновање светог Јоне, митрополита Московскога. Патриарх Јов је 1596. године установио празновање светог Јоне у сабору других Московских Светитеља, 5 октобра.
На данашњи дан 1605. године умро је руски цар Борис Фјодорович Годунов, који је преузео престо 1598. године, после смрти Фјодора Првог. Карамзин је изнео претпоставку да је он 1591. убио Фјодоровог млађег брата, престолонаследника Димитрија (свети Димитрије Углички), што је инспирисало Александра Пушкина да напише драму "Борис Годунов" и Модеста Мусоргског да компонује истоимену оперу. Међутим, доктор црквене историје и један од највећих руских архијереја друге половине ХХ века, Јован Сничев, сматрао је то измишљотинама, што потврђују и савремена истраживања.
На данашњи дан 1832. године рођен је српски сликар Стеван Тодоровић, члан Српске краљевске академије. У почетку стваралаштва колоритан сликар, каријеру је завршио као хладни академичар. Израдио је око 300 портрета својих српских савременика, између осталих и Корнелија Станковића, Ђуру Даничића, Владана Ђорђевића, краљицу Наталију. Радио је и црквене иконостасе с композицијама из националне историје.
Василиј Васиљевич Верешчагин, упокојио се на данашњи дан 1904. године. Посебно мајсторство је исказао инспирисан ратним мотивима. Сликарство је учио на Академији у Петрограду, а усавршавао у Паризу. Најзапаженије су његове монументалне композиције из руско-турског рата 1877-1878, као и скице из војничког живота и реалистичне студије и пејзажи
Данас се сећамо и водећег руског руководиоца флоте и научника Степана Осиповича Макарова, који је погинуо на данашњи дан 1904. године. Рођен је 1848. године у граду Николајеву, у породици поручника флоте. Образовање стекао у Николајевском-на-Амуру морском училишту. Макаров је учествовао у Руско-турском рату 1877-78. године, током које је први у свету применио торпеда против турских оклопних лађа и био награђен златном сабљом са натписом «За храброст». Адмирал Макаров је погинуо на командирском мосту флагманске оклопњаче «Петропавловск» под Порт-Артуром.
Трупе совјетског маршала Фјодора Ивановича Толбухина у Другом светском рату су на данашњи дан 1945. године сломиле немачки отпор у Бечу. Пад "друге престонице" Трећег рајха омогућио је опкољавање нацистичких снага у Берлину, који је заузет после три недеље.
На данашњи дан 1963. године рођен је руски велемајстор Хари Вајнштајн, познат као Гари Каспаров, који је 1985. године у 23. години постао најмлађи првак света у историји шаха. Велики шахиста се показао као мали човек. Своје најзначајније успехе на почетку каријере постигао је у српским земљама, да би „заблагодарио“ подршком фашистичком НАТО бомбардовању Срба. Пошто је изгубио титулу светског првака од руског велемајстора Крамника (кога није успео добити ни једну партију у мечу за титулу првака света), окренуо се политици. Овај жестоки русофоб и србофоб је утицајан члан глобалистичких структура (Билдерберг) и један од најжешћих критичара политике Владимира Путина. Достојевски је несумњиво био у праву када је рекао да не постоје руски либерали јер – одмах постају антируски либерали.
На данашњи дан 1999. године, у нападу авијације НАТО нациста, тешко је оштећена земаљска сателитска станица "Југославија" у селу Прилике код Ивањице. Истог дана су НАТО нацисти на Копаонику са 11 пројектила до темеља срушили хотел "Бачиште". НАТО зликовци су тог дана уништили и више српских мостова, укључујући мост у Биљановцу код Краљева, мост у Дедини код Крушевца и мост на реци Косаници на путу Ниш - Приштина.
