Данашњи дан у србској и руској историји

Јаков Петрович Шаховској рођен је у породици кнеза Петра Ивановича Шаховског. Кад је Јакову било свега неколико месеци кнез је умро па га је васпитавао његов стриц - кнез Алексеј Шаховској, који је у товреме био гардијски официр. После дугогодишње војне службе (углавном у коњици), Јаков Шаховској постаје обер-прокурор Светог Синода и 12 година обавља ту дужност, добијајући мноштво одликовања и чин Тајног саветника. Државничке дужности напушта на месту сенатора 1767, а десет година касније, на данашњи дан 1777. године упокојио се кнез Јаков Петрович Шаховској.

Василиј Владимирович Петров, познати руски физичар и електротехничар, као и наш Никола Тесла, рођен је у породици православног свештеника. Најзначајнији радови овог изврсног професора али и великог научника тичу се електролизе киселина метала, а његове књиге и до дан данас су изврсни уџбеници за многе области електротехнике. Упокојио се на данашњи дан 1834. године.

Године 1987. умро је књижевник Драгиша Витошевић. Витошевић је завршио Филолошки факултет у Београду, а усавршавао се у Паризу. Докторирао је 1974. са тезом "Српски књижевни гласник 1901 - 1914". Витошевић је био необична и свестрана личност, књижевни историчар и критичар, антологичар наше усмене књижевности, приповедач, оштар критичар малограђанског духа и морала. Био је научни сарадник Института за књижевност и уметност у Београду. Са Добрицом Ерићем основао је и био главни уредник "Расковника", јединственог часописа о народном стваралаштву и култури села. Врстан познавалац богате традиције српске културе, борац за очување народних умотворина и обичаја, као и чистоте српског језика, он је аутор чувеног песничког зборника "Орфеј међу шљивама", као и дела "Ја мислим друкчије", "Дародавци из прикрајка", "До Европе и натраг", "Волови на плафону"... Иако је његов животни пут био јако кратак, иза себе је оставио многе рукописе које су постхумно за штампу приредиле његова супруга Вјера и ћерка Невена, обе књижевнице.

На данашњи дан 1991. – године, у Пребиловцима код Чапљине су послије 50 година сахрањени посмртни остаци херцеговачких Срба, жртава усташког геноцида у Другом светском рату. Кости побијених су распоређене у 108 сандука и пренесене у крипту будуће спомен-костурнице, а темеље цркве је освештао Његова светост патријарх српски Павле.

На данашњи дан 1992. године, посредством Дирекције за хуманитарну помоћ и сарадњу са међународним хуманитарним организацијама при Бироу Владе Српске Републике БиХ ослобођено 100 српских затвореника из села Богодол и Горан. Размјена заточених, који су дошли у Невесиње, извршена је преко Међународног комитета Црвеног крста.

На данашњи дан 1994. године, умро је Велимир Михајловић, лингвиста, професор Универзитета у Београду (Старо Ланиште, 18. 05. 1928 - Београд, 04. 08. 1994)

На данашњи дан 1995. године, Хрватска напала Републику Српску Крајину - територију формално под "заштитом" мировних снага УН. Из Крајине пред офанзивом Хрватске војске избегло око 250.000 Срба. Хрватска војска током офанзиве и након напада починила је злочине над српским цивилима.