Данашњи дан у србској и руској историји

Данас се сећамо Алексеја Кириловича Барсова (1673-1736), књижевника, преводиоца и педагога.

Данас се сећамо Степана Ивановича Давидова (1777-1825), композитора. С.И. Давидов је певао у Императорској придворској капели и скренуо пажњу на себе Екатерине II, која га је упутила да учи код Ђузепеа Сартија, који је био код ње на двору.

Данас се сећамо и познатог руског историчара, једног од угледних идеолога руског конзерватизма Николаја Михајловича Карамзина, који се упокојио на данашњи дан 1826. године.

Данас се сећамо и Ивана Савича Суљменева (1770-1851), адмирала, председника морског генерал-аудиторијата.

На данашњи дан 1859. године рођен је србски сликар Паја Јовановић, представник академског реализма, члан Српске академије наука и уметности, први србски сликар који је постао познат у целој Европи. Највећи део живота је провео у Бечу, где је умро 1957. годне. Био је изванредан познавалац сликарског заната и инспирисао се српском националном историјом. Насликао је велике иконостасе у Саборној цркви у Новом Саду и у цркви у Долову и портретисао више владара и црквених достојанственика. Радио је и фолклорне и историјске композиције, укључујући "Сеобу Срба", "Проглашење Душановог законика", "Таковски устанак", "Мачевање", "Кићење невесте".

Данас се сећамо Александра Андрејевича Попова (1788-1859), бродоградитеља, генерал-мајора корпуса бродске инжењерије.

Данас се сећамо познатог руског бојевог генерала, хероја Кримско рата генерал-лајтнанта Степана Александровича Хруљева, који се упокојио 1870. године.

Такође, данас се ми сећамо и кнеза Петра Ивановича Трубецког (1797-1871), коњичког генерала, Смоленског и Орловског губернатора.

Данас је дан памћења Господарице Марије Александровне, супруге Императора Александра II Николајевича и мајке Императора Александра III Александровича, која се упокојила на данашњи дан 1880. године. Реформска делатност Марије Александровне дотакла се и начина васпитања у институтима. По њеној иницијативи почеле су ницати женске епархијске школе. У хуманитарној области њена највећа заслуга је организација Црвеног Крста, на чије је ширење делатности за време Руско-турског рата она уложила много труда и расхода. Била је покровитељ стварања таквих друштава на Кавказу, промоције духовно-моралних књига, Руског мисионарског друштва, била је покровитељ делатности Друштва за бригу о слепима и других добротворних институција. Иако је сама била лошег здравља - не многи нису знали, да је Марија Александровна била неизлечиво болесна од срчаних болести и плућа и са тим носила свој Крст цео свој живот. У знак сећања на њу основан је Маријинск (данас Кемеровска област), њеним именом назван је један од највећих театара на свету - Санкт-Петербургски Маријински театар.

На данашњи дан 1884. године рођен је србски писац Милутин Ускоковић, темпераментни лиричар, у чијим се делима сукобљавају романтизам и модернизам. Завршио је права у Београду и докторирао у Женеви. Дела: романи "Дошљаци", "Чедомир Илић", збирка приповедака "Кад руже цветају", цртице "Под животом", "Вите фрагмента".

Данас се сећамо руских морнара, погинулих на миноносцу "Јенисеј", који је потопила немачка подморница на данашњи дан 1915. године.

На данашњи дан 1916. године, од Љвова је у Првом светском рату почела руска офанзива против аустроугарских армија, названа "Брусиловљева офанзива" - према презимену команданта Југозападног фронта генерала Алексеја Брусилова, која је олакшала положај савезника на Западном фронту и у Италији. Аустријанци су изгубили око 250.000 војника и нису се опоравили до краја рата. Кад су Руси стигли до Карпата, Румунија је ушла у рат на страни сила Антанте.

Данас се сећамо Дмитрија Николајевича Анучина (1843-1923), географа, антрополога, етнографа, археолога, музејског стручњака.

Данас се сећамо Михаила Михајловича Тарејева (1867-1934), религиозног филозофа, богослова.

Такође, данас се сећамо Дмитрија Константиновича Абацијева (1857-1936), коњичког генерала, вишеструког Георгијевског каваљера, председника суда савести и части РОВС.

На данашњи дан 1941. године, нацистичка Немачка и марионетска клеро-нацистичка усташка Независна Држава Хрватска (НДХ), на састанку у Загребу у Другом светском рату, договориле се о исељавању у Србију око 200.000 Срба. Било је то у духу усташке политике која је прекрштавањем и присилним исељавањем Срба и физичком ликвидацијом Срба, Јевреја и Рома настојала да од НДХ створи етнички чисту државу. Тријумф тисућљетне културе…

Данас се сећамо Ивана Ивановича Борзова (1915-1974), маршала авијације, Хероја Совјетског Савеза.

Данас се сећамо Николаја Михајловича Зиновјева (1888-1979), уметника, једног од корифеја уметности палехске лакирне минијатуре, предавача и директора Палехског уметничког училишта.

Данас се сећамо и Владимира Григорјевича Харжевског (1892-1981), генерал-мајора, учесника Првог светског рата и Белог покрета на југу Русије, последњег начелника РОВС.

На данашњи дан 1989. године, експлодирао је гасовод поред Транссибирске пруге и запалио два путничка воза, у којима је погинуло 575 и повређено више од 600 људи.

На данашњи дан 1999. године, са неколико пројектила НАТО неонацистички авиони ракетирали су рејон Батајничког аеродрома. Бомбардована је околина фрушкогорских села Бранковац и Чот.

Тога дана, те године, Европска унија је изјавила да је спремна да преузме организацију прелазне цивилне управе на КиМ, као и да прихвати значајну улогу у послератној обнови КиМ. На Самиту ЕУ у Келну затражено је од Комисије ЕУ да већ до краја јуна изради предлоге за стварање агенције која би се бавила спровођењем програма обнове.

Тога дана постигнут је и договор да се војни представници НАТО и Војске Југославије састану 5. јуна на југословенско-македонској граници. Одређено је да тим НАТО предводи британски генерал Мајкл Џексон.

Политички директори министарстава иностраних послова седам најразвијенијих земаља света (Г-7) сагласили су се о садржају нацрта резолуције Савета безбедности УН о КиМ. Остало је да се са текстом сложи и Русија, на састанку који је планиран за 6. јун. После министарског састанка Г-8, текст би требало да буде упућен Уједињеним нацијама у Њујорк, где би требало да започне формална процедура за доношење резолуције о КиМ.