Данашњи дан у србској и руској историји

Данас се сећамо руског генерал-фелдмаршала кнеза Михаила Богдановича Барклаја-де-Толе, који се упокојио на данашњи дан 1818. године.

На данашњи дан 1842. године, објављен је устав "Друштва србске словесности" - претече Српске краљевске академије, односно Српске академије наука и уметности - које су 1841. у Београду основали Јован Стерија Поповић и Атанасије Николић. Уставом су дефинисани главни циљеви Друштва. Први чланови Друштва били су још - осим председника, попечитеља министра просвете Стефана Радичевића - Димитрије Исаиловић, Стефан Марковић, Јован Стејић, Сима Милутиновић - Сарајлија, Исидор Стојановић и Димитрије Тирол. Друштво је суспендовано у јануару 1864. године зато што је за чланове изабрало Ђузепа Гарибалдија, Николаја Чернишевског и Александра Херцена. Рад Друштва је обновљен у јулу 1864. под називом "Србско учено дружтво", од новембра 1886. се назива Краљевско-српска академија, од 1887. Српска краљевска академија, а послије Другог светског рата и доласка комуниста на власт Српска академија наука и уметности. Назив Српска академија наука и уметности установљен је 1960.

На данашњи дан 1868. године, рођен је велики србски песник Алекса Шантић, аутор антологијских песама „Ми знамо судбу“, „О класје моје“, "Остајте овдје", "Емина", "Вече на шкољу", „Претпразничко вече“, „Бока“, „Под крстом“... Припадао је мостарском кругу око књижевног листа "Зора", који је покренуо с Јованом Дучићем и Светозаром Ћоровићем. У Мостару је основао Српско певачко друштво "Гусле". У време "анексионе кризе", изазване 1908. аустроугарском окупацијом БиХ, избегао је у Италију, затим је био посланик у Босанском сабору. У Првом светском рату аустроугарске власти су га хапсиле као истакнутог српског националисту. Шантић је био песник самосталног песнички израза, непревазиђен у србској поезији по питању елегичних и родољубивих мотива. Музикалност и осећајност Шантићевог стиха и данас опијају срце сваког србчета које родољубиво дише. Шантић је био и истакнути преводилац са немачког и чешког језика, преводио Хајнеа. Један његов стих можда понајбоље карактерише како Шантићево песништво, тако и тај расадник србства назван Херцеговина. То је стих – МЕНЕ СВЕ РАНЕ МОГА РОДА БОЛЕ. .

На данашњи дан 1896. године одржано је Свештен Крунисање и Свето Миропомазање на Царство Цара-Мученика Николаја II.

На данашњи дан 1909. године рођен је србски историчар уметности Светозар Радојчић, професор Филозофског факултета у Скопљу до 1941. и Београду од 1945, члан Српске академије наука и уметности. Аутор је низа студија српске средњовјековне уметности. Дела: "Портрети српских владара у Средњем веку", "Старе српске минијатуре", "Уметнички споменици манастира Хиландара", "Мајстори старог српског сликарства", "Студије о уметности 13. века", "Иконе Србије и Македоније", "Милешева", "Старо српско сликарство", "Текстови и фреске", "Узори и дела старих српских уметника", "Српски псалтир".

Тога дана 1917. године упокојио се војни и државни делатник, генерал-ађутант, адмирал Евгениј Иванович Алексејев. Завршивши Морски кадетски корпус 1863. године, почео је службу на флоти. Године 1892 Евгениј Иванович је произведен у чин контра-адмирала и постављен за помоћника начелника Главног морског штаба. Од 1895. године – начелник ескадре Тихог океана. Године 1899 Алексејев је постављен за Главног начелника и команданта војска Квантунске области и морских снага Тихог океана, учествовао је у гушењу Ихетуањског устанка, током 1901. године произведен је у генерал-ађутанта. Захваљујући њему, Порт-Артур је био лепо уређен и опремљен по војном, морском и грађанском питању. А 30. јуна 1903. године Алексејев је постављен за намесника Његовог Императорског Величанства на Далеком Истоку. Почетком Руско-јапанског рата Евгениј Иванович је постављен за главнокомандујућег свих сухопутних и морских снага на Далеком Истоку. После погибије адмирала С.О. Макарова непосредно је командовао Тихоокеанском флотом. Лично је руководио одбијањем напада јапанских миноносаца и брандера, за шта је био награђен орденом св. Георгија 3-ег степена. Но када су кренули порази, после пораза на реци Шахи, он је место главнокомандујућег предао генералу Куропаткину. Као члан Државног савета Евгениј Иванович је 1908. године награђен орденом Св. Александра Невског, а 17. априла 1913. године Високим рескриптом у част педесетогодишње службе у официрским чиновима и додељени су алмазни знаци том ордену. Упокојио се на данашњи дан, ускоро по пензионисању у мају 1917. године.

На данашњи дан 1941. године, немачко војно заповедништво Србије је у Другом светском рату објавило наредбу којом је, под претњом смрћу, забрањено слушање страних радио-станица, изузев немачких.

На данашњи дан 1943. године, код Жабљака у Другом светском рату спустила се војна делегација британске врховне команде ради успостављања веза са Народноослободилачком војском Југославије и припреме доласка главних британских представника. Тако су лажни савезници издали првог герилца у поробљеној Европи Дражу Михаиловића и подржале србофоба Јосипа Броза Тита.

На данашњи дан 1992. године у улици Васе Мискина у Сарајеву експлодирале четири гранате, од којих је 16 особа погинуло, док је више од стотину рањено. Истога дана делегација Странке демократске акције напустила је конференцију у Лисабону, где се од 21. маја преговарало о уставном уређењу БиХ. Било је очигледно да муслиманска страна жели рат, али се кажњавала само србска страна.

После две деценије проведене у избеглиштву, на данашњи дан 1994. године вратио се у Отаџбину руски писац Александар Солжењицин. Није лепо у непријатељској земљи причати о својој Отаџбини ружно. Као што није лепо ни измишљати многе ствари које је написао описујући живот у СССР-у. Али делом „Два века заједно“ и неподржавањем најамничке политике Бориса Јељцина, пред патриотском Русијом се увелико искупио за кривицу пред Отаџбином.

На данашњи дан 1999. године, главни тужилац Хашког трибунала за ратне злочине почињене на територији бивше Југославије Луиз Арбур потврдила је подизање оптужнице против југословенског председника Слободана Милошевића, председника Србије Милана Милутиновића, начелника Генералштаба Драгољуба Оданића, потпредседника Савезне владе Николе Шаиновића и министра унутрашњих послова Србије Влајка Стоиљковића, као и издавање налога за њихово хапшење. Наравно да ни против једног србофобног председника у другим републикама није подигнута оптужница.

Такође се данас сећамо и доктора физико-математичких наука, стручњака у области геофизике и сеизмологије, религиозног делатника (инока московског Свето-Данилова манастира) Сергеја Владимировича Чибисова (1898—1980); песника Арсенија Александровича Тарковского (1907-1989); пуковника, учесника Великог Отаџбинског рата, мајстора тенковског боја, Хероја Совјетског Савеза Ивана Федоровича Борисова (1924-1994); позоришног и филмског глумца, народног артисте Русије Виталија Мефодјевича Соломина (1941-2002); пилота-јуришника, двоструког Хероја Совјетского Савеза Алексеја Николајевича Прохорова (1923-2002).