Данашњи дан у србској и руској историји

Данас се сећамо хероја битке код Чесме, Дмитрија Сергејевича Иљина, који се упокојио на данашњи дан 1802. године. Захваљујући управо његовом броду, његовој сналажљивости и храбрости, разбијена је турска флота. Пред бројних одликовања (међу њима и светог Георгија), посмртно му је подигнут споменик, а неколико бродова руске флотиле носило је његово име.

На данашњи дан РПЦ обележава празник великог светилника земље руске, преподобног Серафима Саровског. Преподобни Серафим, старац Саровски, родио се у граду Курску, у Русији, од благочестивих и имућних родитеља, Исидора и Агатије. Отац му је био трговац. Родио се 19 јула 1759 године, и на светом крштењу добио име Прохор. Његов отац имао је велико усрђе према храмовима Божјим, а мати његова била је, више него њен муж, поштована због своје побожности и добротворства. У трећој години својој Прохор изгуби оца, те му као једина васпитачица остаде његова побожна мати Агатија. Под њеним руководством он одрасте у хришћанској побожности и у љубави према молитви у храму Божјем. “Циљ хришћанског живота је Стицање Духа Светога…”. То је суштина учења преподобног Серафима Саровског, једног од најпоштованијих руских светитеља. Био је учитељ духовне радости и исцелитељ туге и мрзовоље. Говорио је: „Стекни дух мира, и тада ће се хиљаде око тебе спасити“. Много година је провео у пустињи где се непрестано подвизавао и молио. Удостојио се дванаест јављања Пресвете Богородице и виђења Исуса Христа у лику Сина Човечијег. Није био писац, али су остале забележене многе његове поуке, међу којима су и „Разговори са Мотовиловим“. Свети Старац је свој монашки живот провео иза зидина и у шуми чувеног манастира у Сарову, на тридесет километара од Дивјејева. Живећи у пустињи, био је духовник монахињама у Дивјејеву, а духовно је руководио и осталом братијом и мирјанима. Подвизавао се изузетно дисциплиновано, водећи непрекидну борбу са страстима. За време испосништва у саровској шуми, провео је 1000 дана и ноћи, клечећи у молитви на великом камену, молећи се за спас Русије. Упокојио се у јануару 1833. године, а прослављен 70 година касније, на инсистирање Цара Николаја 1903. године, чиме се извршило пророчанство преподобног „да ће Господ прославити Цара који њега прослави“.

На данашњи дан 1813. године изашао је први број "Новина сербских из царствујушчег града Виене", првог дневног листа код Срба. Новине су излазиле сваког дана осим недеље и празницима. Покретачи "Новина" били су студенти медицине Димитрије Давидовић и Димитрије Фрушић, бивши ђаци Карловачке гимназије. Лист је излазио до 1822, кад је угашен због проблема са штампаријом.

На данашњи дан 1859. године, Аранђеловац је добио садашњи назив. Варошицу удаљену око 80 километара од Београда, познату по Буковичкој бањи и изворима минералне воде, основао је српски кнез Милош Обреновић који је 1837. наредио старешини јасеничког среза у Тополи да се села Врбица и Орашац ушоре крај друма. Насељавањем сељака, занатлија и трговаца из суседних села створена је чаршија, а касније је ту премештена и среска канцеларија.

На данашњи дан 1860. године умро је црногорски кнез Данило Петровић, кога је дан раније у Котору метком из пиштоља, због личне освете, тешко ранио емигрант Тодор Кадић. Био је први световни владар Црне Горе, а за наследника га је тестаментом одредио Петар Други Петровић - Његош. Предводећи Црногорце, 1. маја 1858. године у боју на Грахову тешко је поразио турску војску. Била је то једна од оних победа која је пронела славу србског оружја. Током његове владавине од 1852. године, ова србска државица је код великих сила изборила статус наследне кнежевине. Кнез Данило је свесрдно помагао устанке Срба у Херцеговини против Турака.

На данашњи дан 1914. године, Немачка је у Првом светском рату, после аустроугарског напада на Србију, објавила рат Русији, Француска је прогласила општу мобилизацију, Немачка је потписала савез с Турском, а Италија је прокламовала неутралност, иступивши из пакта Централних сила. Тако је почео Велики рат у коме су се све силе зла удружиле у рату против Русије и Србије. Иако на папиру савезник Русије, Британија је подмукло организовала државни удар у Русији а британски краљ, иако су њега и Цара Николаја родиле две рођене сестре, не да није покушао, него није желео да спасе брата од страшне судбине, што је потврдио и председник Привремене владе Керенски. Тада се и мала Србија нашла у рату против три моћне царевине, Немачке, Аустро-Угарске и Турске, а ускоро јој је и Бугарска „братски“ забила нож у леђа. Још једна потврда Промислитељских веза Срба и Руса. А Енглеска је све време радила иза леђа Србији и покушавала да сачува јаку Бугарску и после рата. Шта рећи друго, него – нација подлаца…

Данас се сећамо и коњичког генерала Александра Александровича Пушкина, старијег сина великог руског песника А.С. Пушкина, који се упокојио првог дана Првог светског рата 19. јула / 1. августа 1914. године, у 81. години живота, пошто је чуо вест да је Немачка бјавила рат Русији. Ратовао је и за ослобођење православних Словена на Балкану 1877/78. године као командант Нарвског хусарског пука…

Данас се сећамо и познатог антрополога, етнографа и правника, угледног делатника словенског покрета Александра Александровича Башмакова, који се упокојио 1. августа 1943. године. У години револуционарне смутње, 1905. години, бескомпромисно је изнео своју монархистичку позицију, а у годинама Грађанског рата био је у штабу белогардејског генерала Деникина.

На данашњи дан 1955. године умро је србски писац Станислав Винавер, један од најзначајнијих и најразноврснијих стваралаца у новијој србској литератури. Студирао је математику и музику у Паризу, а између два светска рата је радио као новинар. У Првом светском рату је учествовао као добровољац, окупацију земље у Другом свјетском рату је провео у немачком заробљеништву, а од 1945. године је радио у Београду као професионални писац и преводилац. Немиран, радознао, динамичан дух, музички обдарен, био је један од протагониста модерне српске књижевности после Првог светског рата, истраживач и креатор слободнијег песничког израза и књижевног језика. Дела: збирке песама "Мјећа", "Варош злих волшебника", "Чувари свијета", "Европска ноћ", "Пантологија новије српске пеленгирике", "Најновија пантологија српске и југословенске пеленгирике", проза "Приче које су изгубиле равнотежу", "Године понижења и борбе, живот у њемачким 'офлазима'", "Ратни другови", "Шабац и његове традиције", есеји "Гоч гори, једна југословенска симфонија", "Живи оквири", "Језик наш насушни", "Надграматика", "Заноси и пркоси Лазе Костића", "Момчило Настасијевић", "Громобран свемира", "Њемачка у врењу".

На данашњи дан 1997. године умро је руски клавириста немачког порекла Свјатослав Теофилович Рихтер, један од најзначајнијих пијаниста 20. века. Оригинално је тумачио композиције различитих епоха, интерпретирајући их савршеном техником, што је одушевљавало концертну публику широм света.