Данашњи дан у србској и руској историји

На данашњи дан 1704. године, руска војска је јуришом заузела шведску тврђаву Нарва.

На данашњи дан 1721. године пуштене су у погон предивне фонтане и каскаде у Петергофу, надомак Петрограда, на обали Балтичког мора...

На данашњи дан 1741. године, руски морепловац данског порекла Витус Јонас Беринг открио Аљаску.

Данас РПЦ прославља преподобног Антонија Оптинског. При нашествији Француза 1812. године Александар, како је било световно име преподобног Антонија, затекао се у Москви и жестоко пострадао од њих. Бежао је у Ростов код своје родбине, а отуда после неког времена се упутио у рославске шуме, где се већ пет година подвизавао његов старији брат Тимофеј, будући игуман Оптинске пустиње преподобни Мојсије. После четверогодишњег искуства у послушању, 2. фебруара 1820. године Александар је био обучен у ангелски лик на празник Сретења Господњег и наречен Антонијем. По благослову богољубивог архипастира – епископа Калужског Филарета, преподобна браћа Мојсије и Антоније су се 3. јуна 1821. године упутила у Оптинску пустињу ради оснивања при њој уједињеног скита. На дан 9. марта 1865. године, када се старцу испунило равно 70 година, после трогодишњег самоискушавања, он је примио велику схиму. Већ у јулу је откривена његова велика болест, а, 7. августа (20) 1865. године наступио је последњи дан у животу многострадалног преподобног Антонија. Увече, за време свеноћног бденија, умирући је изненада затражио да њему позову настојатеља. Као истински послушник он ни на последње путовање није желео да се упути без благослова настојатеља. Испуњавајући без двоумљења вољу умирућег, настојатељ, преподобни Исакиј га је благословио и опростио се са њим већ заувек. Неколико часова касније преподобни Антоније је тихо и мирно два пута уздахнуо и са трећим, једва приметним уздахом, мирно предао своју чисту душу у руке Господње.

На данашњи дан 1829. године Руско-турски рат: руска војска прешла преко Балкана и заузела Адрианопољ.

На данашњи дан 1849. године упокојио се Павел Чичагов (р. 1767), руски адмирал, морски министар Руске империје, син В. Ј. Чичагова.

На данашњи дан 1872. године престао је да излази српски лист "Даница", најзначајнији књижевни часопис српског романтизма, који је од фебруара 1860. трипут месечно штампан у Новом Саду. Лист је покренуо и уређивао српски писац и правник Ђорђе Поповић, који је окупио младе српске романтичаре: Јакова Игњатовића, Ђуру Јакшића, Јована Јовановића - Змаја, Лазу Костића.

На данашњи дан 1877. године рођен је србски књижевни критичар и историчар књижевности Јован Скерлић, професор Београдског универзитета, члан Српске краљевске академије, најутицајнији критичар свог времена. Дипломирао је на Великој школи у Београду и докторирао у Лозани. Пресудно је утицао на српску литературу, борећи се за реализам и веродостојност књижевног дела, али је западно васпитање, на жалост, из његове душе протерало свест о улози Промисли у животу како људи, тако и народа. Прве радове је објавио у сатиричним и социјалистичким листовима, а затим се, често преоштром критиком, најчешће оглашавао у "Српском књижевном гласнику", који је од 1905. до 1907. уређивао са Павлом Поповићем, а потом сам до смрти 1914. Дела: расправе и студије "Поглед на данашњу француску књижевност", "Уништење естетике и демократизација уметности", "Француски романтичари и српска народна поезија", "Српска књижевност у 18. веку", "Омладина и њена књижевност", "Историја нове српске књижевности", "Јаков Игњатовић", краће студије, критике и прикази сакупљени у девет томова под насловом "Писци и књиге".

На данашњи дан 1884. године, после четири године градње свечано отворена зграда Београдске железничке станице, са које је ускоро кренуо први воз на тек изграђеној прузи Београд - Ниш. Главни инвеститор и извођач радова било је Француско друштво, а радове је надзирао српски архитекта Драгиша Милутиновић - син писца Симе Милутиновића Сарајлије.

На данашњи дан 1906. године у Петербургу је официјелно зарегистрировано стварање черносотинског „Савеза руског народа“, монархистичке организације.

На данашњи дан 1914. године Руска војска разбила Немце под Гумбиненом.

На данашњи дан 1940. године у Мексико Ситију смртно је рањен Лав Давидович Бронштејн, познатији као Лав Троцки, један од вођа Октобарске револуције. Овог великог крвника руског народа чије су руке биле до лаката у крви, стигла је заслужена казна, а као наручиоца убиства многи означавају Стаљина. Било како било, велика је заслуга Стаљинова што у Русији није победио троцкизам који је претио потпуним, буквално биолошким уништењем руског православног народа…

На данашњи дан 1994. године, умро је србски филмски режисер и писац Александар Петровић, један од синеаста који су смелошћу третирања осетљивих тема и оригиналним остварењима прославили српски филм у свету. Припадао је такозваном "црном таласу" у југословенском филму седамдесетих година 20. века. Дела: краткометражни филмови "Лет над мочваром", "Петар Добровић", "Путеви"; играни филмови: "Дани", "Двоје", "Три", "Скупљачи перја" (награда на Канском фестивалу), "Биће скоро пропаст света", "Маестро и Маргарита", "Групни портрет са дамом", "Сеобе", есеји "Нови филм".

На данашњи дан 1994. године упокојио се Роберт Рождественски (р. 1932), песник, лауреат Државне премије СССР.

На данашњи дан 1996. године, у удесу транспортног авиона "Иљушин 76" руске компаније "Спер ерлајнз" близу писте београдског аеродрома у Сурчину, погинуло је свих 12 људи у летелици. Претходно је авион, који је из Београда полетео ка Малти, због отказивања навигационе опреме и система радио-веза, кружио у ваздуху око три сата, покушавајући да се ослободи горива, али је приликом принудног слетања промашио писту.

На данашњи дан 2004. године Судско веће у Битољу осудило епископа Охридске архиепископије владику Јована на годину и шест месеци затвора због изазивања "националне и верске мржње". Као што видимо, Титова држава и Титова „црква“ баштине наслеђе србског крвника Ј.Б. Тита и могу комотно да песму „Друже Тито ми ти се кунемо“ прогласе за заједничку химну македонске „државе“ и „цркве“…