250px Michail I. RomanovСа тим јулским данима повезано је много у животу Цара Михаила Фјодоровича, првог руског Цара из лозе Романових. Он се родио у јулу 1596. године, на царство се венчао такође у јулу 1613 г., а упокојио се на данашњи дан 1645. године. Он је био син Фјодора Никитича Романова (у монаштву Филарета, трећег Патријарха Московског) и Ксеније Ивановне Шестове (у монаштву Марта), која је била рођака последњем Цару Династије Рјурикович, Фјодору Ивановичу. На дан 21. фебруара 1613. године на Великом Земском Собору којим је окончана смуња у Русији, био је одабран за Господара. У то време 16-годишњи младић је живео са својом мајком у селу Домнино, костромског имања Романових, где га умало нису убили Пољаци (спасао је Цара сељак Иван Сусанин), затим у Ипатијевском манастиру, близу Костроме. Млади Цар је затекао разорену земљу, државна каса је била пуста, у градовима и селима су разбојништва чинили Пољаци и козачке банде, у Астрахану је био Заруцки са Марином Мнишек, Смоленск је био у рукама Пољака, Новгород - у рукама Швеђана. Међутим, Михаил је постепено јачао државу, сређивао стање, ојачао војску и финансије, јачао духовно (уз помоћ оца Патријарха) РПЦ… Руски народ је веома волео свог младог Цара, у два брака имао је доста деце, а његов наследник био је његов син Алексеј Михаилович Романов, отац Петра Великог. Михаило Романов, први Руски Цар из лозе Романових упокојио се на данашњи дан 1645. године и сахрањен је у Архангелском храму Московског Кремља. 

250px MilosSavcicНа данашњи дан 1865. године рођен је Милош Савчић, некадашњи градоначелник Београда, чувени индустријалац и један од најбогатијих Европљана тога времена.

Јован МушкатировићНа данашњи дан 1809. године у Пешти се упокојио Јован Мушкатировић, књижевник, сакупљач народних пословица, први Србин адвокат.

250px Sima Nenadović 01На данашњи дан 1815. године, одржан је бој на Дубљу у Другом србском устанку. Том приликом погинуо је србски војвода Сима Ненадовић.

Marko MarkovicНа данашњи дан 1935. године У Лесковцу је рођен Марко Марковић, чувени спортски новинар и ДУГОГОДИШЊИ уредник спортског програма РТС.

Данас се сећамо чувеног словенофила Александра Алексејевича Кирејева. Породично имање Кирејевих у Туљској губернији често су посећивали суседи А.С. Хомјаков, И.В. Кирејевский, Ј.Ф. Самарин, породица Аксакових, па је због тога Кирејев називао себе "словенофилом по пореклу". Изузетно образовање помогло је и сјајног војничкој каријери где је стекао и чин генерала. Посебно се истакао у Кримском рату и помагао је пуно приликом скупљања добровољаца и њиховог слања у Србију под команду генерала Черњајева. Његов рођени брат као добровољац у србској војсци погинуо је у рату против Турака у селу Раковица где су дивљи Азијати тако измасакрирали Кирејева млађег да су га једва идентификовали. Данас се село Раковица налази у Бугарској и Бугари су у част Кирејева млађег променили име села у Кирејево. А његов брат, генерал-словенофил, упокојио се у Павловску 1910. године.

23 stanisa stosicНа данашњи дан 1945. године рођен је Станиша Стошић, србски певач народне музике.

Тога дана 1960. године скончао је познати буковински свештеник-русофил митрофорны протојереј Касијан Богатирец (1868-1960).

У некадашњој србској царској престоници, где се зацарио Цар Душан Немањић, на данашњи дан 1963. године десио се разорни земљотрес у коме је погинуло више од хиљаду људи.

На данашњи дан ми се такође сећамо: позоришног живописца и пејзажисте, декоратора при Дирекцији петербургских императорских позоришта Михаила Иљича Бочарова (1831-1895); авио-конструктора, специјалисте за хидроавионе Дмитрија Павловича Григоровича (1883-1938); пуковника, командира стрељачке дивизије, Хероја СССР-а Алексеја Николајевича Јурина (1905-1944); поетесе, преводиоца, мемоаристкиње, уметнице, историчара уметности Ариадне Сергејевне Ефрон (1912-1975); дечијег писца Николаја Николајевича Носова (1908-1976) и палеонтолога, уметника-реконструктора и анималисте, доктора биолошких наука, професора, шефа Палеонтолошког музеја Ј.А. Орлова, Константина Константиновича Фљорова (1904-1980).

На данашњи дан 2001. године, хрватски генерал Анте Готовина оптужен је за злочине против човјечности и повреде ратног права и обичаја почињене над србским становништвом током операције "Олуја". Готовина одбио да се преда Хашком трибуналу.

На данашњи дан 2002. године, Хашки трибунал изазвао праву сензацију код Срба – пензионисани адмирал ЈНА Милан Зец, Србин, ослобођен оптужби за ратне злочине. Веровали или не, и то је могуће. Не каже узалуд наш народ, свако правило има изузетака…

Данашњи дан у србској и руској историји

Други чланци...
Go to top
JSN Boot template designed by JoomlaShine.com