Данашњи дан у србској и руској историји

Тога дана 1882. године скончао је херој Кримског рата, контра-адмирал Николај Алексејевич Бириљев.

Ми се данас сећамо и филолога, историчара књижевности, преводиоца, академика Петербургске Академије наука Јакова Карловича Грота, који се упокојио на данашњи дан 1893. године. Ради обуке, по личном указу Императора Николаја I био је упућен у Царскосељски лицеј, који је окончао са златом медаљом. Грот се прославио као аутор низа радова о историји руске словесности, припремом научно-критичког издања радова Г.Р. Державина у 9 томова, књигама «Живот Державина» и «Екатерина II» и других. Изучавао је историју шведске и финске књижевности, скандинавског фолклора и морфологију. Познати су његови радови у области руске ортографије. Радови Грота сматрају се првим теоретски заснованим сводом правила руске ортографије. Био је такође водећи лексикограф, почео је издавати «Речник руског језика» нормативног типа. Поводом кончине Ј.К. Грота Император Александар III је написао: «Мене је та смрт веома потресла. Познавао сам Јакова Карловича више од 25 година и привикао сам се да волим и уважавам ту достојну личност».

Данас се сећамо лидера десне фракције IV Државне Думе сталног државног саветника, члана Главног Савета Савеза Руског Народа (СРН) професора Сергеја Васиљевича Левашева, стрељаног 1919. године од стране бољшевичких изрода.

Тога дана 1927 године отишао је Господу учесник Туркестанских похода и Првог светског рата, генерал Петар Петрович Калитин.

Тога дана 1927 године отишао је Господу учесник Туркестанских похода и Првог светског рата, генерал Петар Петрович Калитин.

Херцеговачки Срби су на данашњи дан 1941. године започели први устанак против наци-фашизма у поробљеној Европи. Ове године се по осамнаести пут прославља у широј јавности прилично неопажено шести јуни, дан „трећег“ србског устанка како га зову тамошњи сељаци. Пре осамнаест година у том селу је подигнут леп споменик у славу херцеговачким устаницима. То место зове се Брљево, смештено је у прелепој природи у источном делу општине Гацко. Мештани Брљева и околних села се с поносом према прецима и пијететом према жртвама сећају првог устанка у поробљеној Европи. Скупштина општине Гацко је још 2000. године прогласила Даном општине шести јуни, у знак сећања на 1941. годину, са жељом да се сачува успомена и да се ода посебно признање првим устаницима у општини Гацко и шире. Због тога што овај устанак није организовала комунистичка партија, србофоб Јосип Броз Тито је наметао лажне датуме устанка против окупатора. Такође, прва ослобођена територија у окупираној Европи није била Ужичка република, него територија у Херцеговини у општинама Невесиње и Гацко.

На данашњи дан 1999. године, од стране неонацистичког НАТО пакта на подручје Косова и Метохије је испаљено више од 30 пројектила. Бомбардовано је село Церово код Бијелог Поља. Терористи ОВК су код места Бесиње, на путу Подујево-Приштина напали аутобус "Космет турса", при чему је рањено петоро људи.

Истог дана у бази неонацистичког НАТО пакта у Куманову су настављени разговори југословенске делегације и представника неонацистичког НАТО пакта. Југословенску делегацију је предводио заменик начелника Врховне команде Војске Југославије, генерал пуковник Светозар Марјановић, који није учествовао у првим разговорима у месту Блаце на југословенско-македонској граници 5. јуна. Делегацију је чинило 13 представника, од којих је било десет представника ВЈ, међу којима су били помоћник начелника штаба Врховне команде, генерал пуковник Благоје Ковачевић, високи официр Министарства унутрашњих послова Србије, генерал пуковник Обрад Стевановић и помоћник савезног министра иностраних послова и портпарол МИП-а Небојша Вујовић.

Тога дана је портпарол неонацистичког НАТО пакта потпуковник Робин Клифорд изјавио да би разговори у Куманову могли да трају цео дан, али је додао да верује да ће југословенска страна потписати план о повлачењу њених снага са КиМ. Југословенска делегација је предложила да време повлачења не буде 7, већ 14 дана, како би се избегао безбедносни вакуум на КиМ. Немачки министар одбране Рудолф Шарпинг оценио је да ће најмање три године бити потребно да међународне мировне снаге остану на КиМ.

Неонацистички НАТО пакт тог дана је саопштио да постоје први знаци припрема повлачења Војске Југославије са КиМ, као и смањивање војних активности на северу и централном делу Покрајине. Портпарол неонацистичког НАТО пакта, цинични неонациста Џејми Шеј на конференцији за новинаре у седишту неонацистичког НАТО пакта у Бриселу је изнео податке да је један воз са опремом и војним особљем кренуо из Урошевца, на југу КиМ, према северу покрајине, и прошао кроз Липљан према Косову Пољу.

На данашњи дан 2003. године Градско веће Бенковца прогласило је хрватског генерала Анту Готовину, кога је Хашки трибунал оптужио за ратне злочине над Србима, за почасног грађанина Бенковца. Још један доказ високих домета тисућљетне културе…

На данашњи дан 2008. године, влада Републике Српске основала Оперативни тим за тражење несталих лица.

Данас се такође сећамо и руског генерал-лајтнанта авијације, двоструког хероја Совјетског Савеза Сергеја Прокофјевича Денисова (1909-1971) и научника историчара књижевности, дописног члана Академије наука СССР, заслужног делатника науке Варваре Павловне Адрианове-Перетц (1888-1972).