Данас се сећамо руског државног делатника, дипломате, грофа Михаила Иларионовича Воронцова, који се упокојио на данашњи дан 1767. године. Био је секретар царевне Јелисавете Петровне, узео је активно учешће у преврату у њену корист 25. Био је и вице-канцелар, потом канцелар, подржавао је профранцуску спољну политику Русије. Са ступањем на престо Императора Петра III Воронцов је био веома цењен од стране новог Цара После преврата 1762. године одбио је заклетву Императрици Јекатерини II, све док је био жив Господар Петар III. Ипак је сачувао место канцелара до 1765. године. Био је и покровитељ великом руском научнику М.В. Ломоносову.
Данас се сећамо руског тајног саветника, камергера Петра Васиљевича Мјатљева, који се упокојио на данашњи дан 1833. године. Он родился 24 декабря 1756 г. При Императрици Јекатерини II заузимао је различите државне положаје. Био је близак са књижевницима Фонвизином, Дмитриевим, Карамзином.
На данашњи дан 1842. године рођен је Милан Кујунџић - Абердар, књижевник и политичар, академик (Београд, 28. 02. 1842 - Београд, 26. 11. 1893)
На данашњи дан 1887. године отишао је Господу руски лекар, хемичар и композитор Александр Порфирјевич Бородин. Композитора је посебно прославила опера «Кнез Игор» која је до дан данас једна од омиљених руских опера. Ремек дело руског и светског епичког симфонизма представља његова Друга Витешка (Богатырская) симфонија, написана 1876. године. Бородин је и у хемији заштитио докторску дисертацију, издао више од 40 научних радова. А.П. Бородин је изненада скончао у Санкт-Петербургу, сахрањен је на Тихвинском гробљу Александро-Невске лавре. Многе улице и музичке школе у Русији и свету носе име великог руског музичара и научника...
Данас се сећамо руског проналазача Николаја Атаанасјевича Телешова, који се упокојио на данашњи дан 1895. године. Служио је као артиљеријски официр. Године 1864 Телешов је разрадио пројект авиона с крилом троугаоног облика и «топлотним вентилатором», то јест, реактивним мотором.
Тога дана 1898. године упокојио се руски адмирал Василиј Степанович Завојко. Учествовао је у Hаваринском морском сукобу, у периоду 1835-1838. године два пута је пловио на Камчатку и Аљаску да би 1849. године Завојкопо постао камчатски војни губернатор и командир Петропавловске луке. За време Кримског рата 1853-1856.године с невеликим гарнизоном успешно је одбио напад англо-француске ескадре на Петропавловск, а када је команда наредила повлачење, успешно је евакуисао становништво и саградио Николајевск на Амуру. Завојко је службу окончао у вишем војно-морском суду у Петрограду.
На данашњи дан 1916. године у Првом светском рату завршено пребацивање на Крф главнине од око 140.000 србских војника. Почетком јануара прве српске јединице су доспеле до Скадра, где је требало да их прихвате савезнички бродови, који се нису појавили, па су због мрцварења дуж мочварног албанског приморја, током додатне голготе од 160 километара од Скадра до Валоне, војници масовно умирали од глади и исцрпљености. Од 23. јануара до 23. марта 1916. у Крфском заливу је сахрањено 4.847 српских војника и официра. Преживели за своје животе треба да захвале Цару Николају Другом, који је утимативно, по цену изласка из рата и склапања сепаратног мира са Немачком, од савезника захтевао хитну помоћ србској армији и платио све трошкове бриге о њима…
Данас се сећамо руског живописца Николаја Никаноровича Дубовского, који се упокојио на данашњи дан 1918. године. Велики путник боравио је у многим европским земљама као и на Блиском Истоку, одлично изучивши европску уметност. Познате су му слике «Зима», «На Волги», «Залазак сунца» но широко признање Дубовском донео је пејзаж «Притихло» (1890). Добитник је многих златних и сребрених награда за учешће у међународним слиакрским изложбама у Паризу, Минхену и Риму. Слике му се налазе у најзначајнијим руским музејима. Сахрањен је на православном Смоленском гробљу.
На данашњи дан 1921. године почела је Кронштатска побуна морнара руске Балтичке флоте и радника у поморској бази у Кронштату на острву Котлин у Финском заливу против бољшевичке власти. Кронштатски морнари и радници у бази западно од Петрограда - који су снажно подржали бољшевике 1917. и били један од ослонаца Октобарске револуције - тражили су економске реформе и окончање бољшевичке политичке доминације, али су бољшевици 20 дана касније војском крваво угушили побуну.
Данас се сећамо познатог руског научника, активног учесника монархистичког покрета професора Ивана Петровича Созоновича, који се упокојио 1923. године. Био је шеф катедре за историју западно-европске књижевности при Императорском Варшавском универзитету. Био је међу оснивачима Руског Сабрања у Варшави, био члан два сазива Думе у фракцији десних. После доласка на власт бољшевичке олоши емигрирао је у Бугарску, упокојио се у Прагу на данашњи дан 1923. године.
Данас се сећамо руског академика, стручњака за исток, једног од оснивача индологичке школе, Сергеја Федоровича Ољденбурга, који се упокојио на данашњи дан 1934. године.
Данас се сећамо угледног руског математичара, академика Николаја Николајевича Лузина, који је скончао на данашњи дан 1950. године.
Данас се сећамо Главног маршала артиљерије, Хероја СССР-а Николаја Николајевича Воронова, који се упокојио 1968. године. Његово име носи Пензенски артиљеријски инжењерски институт.
На данашњи дан 1992. године упокојио се контра-адмирал, подводник, херој СССР-а Лав Николајевич Стољаров.
На данашњи дан 1997. године закључен је Споразум о специјалним паралелним односима између СРЈ и Републике Српске
На данашњи дан 1998. године шиптарски терористи на Косову и Метохији у нападима из заседе код Глоговца и Србици убили су четири србска полицајца, а у одговору на нападе полиција је ухапсила девет терориста. У акцији је страдало 16 терориста. После бомбардовања неонацистичког НАТО пакта 1999. године и окупације Космета, није било никаквог кажњавања за злочине над Србима…
На данашњи дан 2004. године оба већа Скупштине СРЈ на својој последњој седници усвојили Повељу о мањинским и људским правима и грађанским слободама, чиме су створени услови за формирање државне заједнице СЦГ.
На данашњи дан 2016. године умро је Сента Миленковић, дефектолог, полицијски генерал, џудиста, телохранитељ председника Србије Слободана Милошевића (Владичин Хан, 06. 09. 1955 - Београд, 28. 02. 2016)
