Данас се сећамо светих мученика Антонија, Јована и Евстафија, пострадалих за Христа при великом кнезу Литовском Ољгерду (1345-1377) који су самим тим омогућили просвећивање древних руско-литовских земаља (Црне Русије) светом Христовом Истином.
|
|
|
|
|
|
|
На данашњи дан 1992. године, донесен је Устав Савезне Републике Југославије, на основу одлука скупштина Србије и Црне Горе. Србија и Црна Гора су међународно признате на Берлинском конгресу 1878. и 1918. године, а после шестогодишњег војевања и великих жртава, изгубивши свог вековног покровитеља – православну Царску Русију, ове две србске државе су, на жалост, прогутале масонску англосаксонску „удицу“ и саме себи ставиле ланац око ногу поставши стожером окупљања лажне браће (југословенских народа) у једну државу. |
|
Духовни наследници „фебруариста“ из 1917. године, руска прозападна либерална најамничка власт, 1992. године је заједно са 12 бивших советских република потписала приступ у чланство глобалистичких крвопијских структура које контролише Запад - Међународног монетарног фонда и Светске банке. |
|
На данашњи дан 1999. године, авиони неонацистичког НАТО пакта бомбардовали су центар Сурдулице, усмртивши најмање 20 цивила, укључујући 12 деце. Том приликом је срушено или оштећено више од 500 кућа. Цинизам НАТО неонациста нема граница, па је портпарол НАТО-а Џејми Шеј изјавио је да је реч о "једној бомби која је промашила циљ". Тај град на југу Србије нападнут је и месец дана касније, када је убијено најмање 20 људи. Неонацисти су гађали и мостове на Лабу код Милешева, мостове на Ибарској магистрали, на Косаници код Куршумлије и мост „25. мај“ који повезује Бачку Паланку и Илок. Пут и пруга у Ибарској клисури у делу од Краљева до Рашке оштећена је на више места. Тога дана неонацисти из НАТО пакта посебно су се обрушили на Ћуприју у којој је разорено око 500 кућа, а оштећени су хала спортова, зграда „Електродистрибуције“, робне куће, две средње и једна основна школа, вртићи и локали. |
|
На данашњи дан 2001. године, Русија и Северна Кореја потписале су уговор о унапређењу оружја које је ова земља добила током совјетског периода. |
На данашњи дан 1830. године Београд је добио улично осветљење - фењере са свећама.
Данас се сећамо песника и преводиоца Владимира Григорјевича Бенедиктова, који се упокојио 1873. године. Први зборник песника «Стихотворенија» (1835) постигао је изузетно запажен успех, но, тај успех је био истовремено и краткотрајан. У време Кримског рата Бенедиктов је написао низ патриотских ода. У периоду реформи Императора Александра II и подизања «грађанске» поезије, Бенедиктов се препустио том новом друштвеном расположењу: он позивао читаоца на борбу са друштвеним злом, поздрављао је обнову друштва. Бенедиктов је један од највећих песника-преводилаца свога времена. Преводио је дела Ј.В. Гетеа, Шилера, Бајрона, Шекспира, Виктора Ига, Огиста Барбија, Теофила Готјеа, Адама Мицкевича. Посебно успешним сматрају се његови преводи из дела Ига, Готјеа и других француских романтичара XIX века, блиских Бенедиктову по уметничком језику. Године 1860 напушта државну службу и последњих 13 година живота проводи као пензионер.
Руски композитор и пијаниста Александар Николајевич Скрјабин, претеча експресионизма, упокојио се на данашњи дан 1915. године. Његово стваралаштво засновано је на теозофској концепцији света. Најпознатија дела: композиције за оркестар "Божанствена поема", "Прометеј", "Поема екстазе", клавирски прелудијуми, сонате, етиде.
