РПЦ данас прославља Владимира Јарославича (у крштењу Василиј) кнеза новгородског, сина великог кнеза Јарослава Мудрог и кћери првог хришћанског краља Шведске Олафа Шетконунга Ингегерди. Канонизован је од стране РПЦ у XV веку, као свети благоверни кнез Владимир Јарославич Новгородский
Данас се сећамо великог руског научника и писца Андреја Тимофејевича Болотова, који се упокојио на данашњи дан 1833. године. Рођен је у дворјанској породици и учествовао је у Седмогодишњем рату. Године 1762 у чину капетана оставља војну службу и почиње живот на свом имању. Рад Болотова «О деоби поља» што је био први приручник по питању ротирања усева и организације пољопривредног земљишта. Открио је мноштво проналазака светског значаја из области пољопривреде.
На данашњи дан 1813. године, у време чувене Лајпцишке „Битке народа“ прославио се својим подвигом руски херој из лејб-гвардије Финског пука Леонтиј Кореној. Он је тада помогао рањеним официрима да се пребаце преко зида испред много надмоћнијег непријатеља и сам остао да се бори док су се другови повлачили иза зидина. И кад је остао сам, јуначки се борио бајонетима парирајући и задајући ударце непријатељу. Пао је тек после 18-тог ударца бајонетом и Французи који су видели такву храброст, нису желели да га дотуку, него су га ставили на носила и однели до свог санитета. Сазнавши за херојство овог руског војника, посетио га је сам Наполеон и похвалио пред својим војницима његову храброст, наредивши да се пусти на слободу чим буде могао стати на ноге. Сав у завојима, Леонтиј Кореној је једва ходајући стигао до своје јединице и с тешком муком изговорио речи рапорта командиру: „Ваше високоблагородије, имам част да вас известим да сам стигао из заробљеништва. Отпуштен сам по наређењу самог Бонапарте…“ Да кажемо да је овај руски херој свог првог „Светог Ђорђа“ добио од Цара још у Бородинској бици. Бољшевичка олош је срушила споменик овом великану у згради чувеног финског гардијског пука.
Данас се сећамо једног од оснивача руске психијатрије, идеолога руског национализма, професора Павла Ивановича Ковалевског, који се упокојио у емиграцији у Белгији на данашњи дан 1931. године.
Тога дана 1853. године Турска је објавила рат Руској Империји. Тако је почела тежак и несрећан за Русију Кримски рат (1853-1856), која је добила од савременика «битке за јасле Господње».
На данашњи 1907. године, кодификацијом правила међународног обичајног права, нарочито ратног, која и сада умногоме важе, завршена је друга Бечка мировна конференција. У раду скупа су учествовале 44 државе, укључујући Србију и Црну Гору.
На данашњи дан 1912. године Србија и Бугарска, девет дана после Црне Горе, објавиле рат Турској, а 18. октобра на страни балканских савезника у Први балкански рат је ушла и Грчка. За непун месец дана је ослобођен готово цео Балкан од Турака, а на мировној конференцији у Лондону Турска се одрекла територија у Европи, изузев око града Једрена, због чега је рат настављен до пада Једрена у марту 1913, а мир између балканских савезника и Турске је потписан у Лондону 13. маја 1913.
На данашњи дан 1972. године умро је србски принц Ђорђе Карађорђевић, старији син краља Петра Првог, који се одрекао права на престо и посветио војничкој каријери. До 16. године је у Петрограду служио у пажевском корпусу с млађим братом Александром и вратио се у Србију када је Петар Први 1903. постао краљ. Учествовао је у оба балканска и у Првом светском рату, а у јуришу на Мачковом камену 1914. тешко је рањен. Послије ослобођења земље био је жртва дворских сплетки, проглашен је малоумним и до почетка Другог светског рата је био на принудном лечењу. Одбио је да се 1941. године придружи влади и краљу у избеглиштву, а потом и њемачку понуду да се настани у Белом двору.
Тога дана се упокојио историчар и друштвени делатник Тимофеј Николајевич Грановски (1813-1855);
Историчар, аутор «Историје Русије од древних времена» Сергеј Михаилович Соловјев (1820-1879);
На данашњи дан 1910. године упокојио се правник, публициста и друштвени делатник Сергеј Андрејевич Муромцев (1850-1910);
На данашњи дан умрла је руска сликарка Наталија Сергејевна Гончарова (1881-1962);
Данас се сећамо и носиоца Георгијевских Крстова 1-4 степена, команданта армије, Маршала Совјетского Савеза, троструког Хероја Совјетског Савеза Семјона Михаиловича Буђонија (1883-1973);
На данашњи дан упокојио се генерал армије, Херој Совјетског Савеза Иван Иванович Федјунински (1900-1977);
На данашњи дан се упокојио специјалиста у области процеса аутоматског управљања, академик (од 1970. г.) Авенир Аркадјевич Воронов (1910-1992).
На данашњи дан 1996. године, руски председник Борис Јељцин сменио је шефа моћног Савета безбедности Русије Александра Лебеда, који је четири месеца раније ступио на ту дужност, само дан пошто је министар унутрашњих послова Анатолиј Куликов оптужио бившег генерала да покушава да приграби сву власт.
На данашњи дан 2000. године завршен је храм Херцеговачка Грачаница у Требињу, где су пренете мошти великог србског песника Јована Дучића…
На данашњи дан 2004. године у Мостару је освештана црква Рођења Пресвете Богородице, први православни храм у долини Неретве који је у потпуности обновљен након рушења у посљедњем рату.
Тога дана пре 100 година, на Братском гробљу хероја Првог светског рата у присуству Императрице Александре Фјодоровне био је освештан храм Божије Мајке «Утоли моју тугу».
