Данас се сећамо Звенигородског и Галицког кнеза, сина Димитрија Донског, Великог кнеза Московског Јурија II Дмитријевича (1374-1434).
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
На данашњи дан 1995. године Војска Републике Српске ослободила је и последње припаднике мировних снага које су држали као таоце после напада НАТО авиона на србске положаје у околини Пала. Војници из земаља неонацистичког НАТО пакта показали су се „храбрим“ само са безбедне висине од двадесетак хиљада метара, док су се на земљи показали као најобичније кукавице, често мокрих панталона од страха… |
|
На данашњи дан 1995. године, у свете дане Тројичке недеље, чеченски терористи напали су на град Буђеновск (Свети Крст), заузели болницу с породилиштем (која се налазила на месту Васкрсенског манастиря, основаног од стране првомученика Кавказа Кнеза-Страстотерпца Михаила Тверског) и држали у њој током пет дана неколико хиљада талаца. Терористи су том приликом убили 143 човека, 415 су били рањени. Власти су пуцале, јуришале, али болницу нису могли да освоје а преговори су зашли у ћорсокак. Док је банда Шамиља Басајева творила крваве обрачуне у рејонској болници, 18. јуна на дан Свих светих и празник иконе Божије Мајке "Умекшање злих срца" по благослову митрополита Ставропољског Гедеона у једином храму у граду посвећеном Казанској Божијој Мајци одслужен је саборни молебан ставропољског духовенства. У то време над болницом су многи људи увидели лик Божије Мајке, која се молила над Осмокраким Руским Крстом. После молебана, захтеви чеченских бандита су се потпуно изменили, и они су се сложили да без било каквих услова ослободе таоце. Другог дана хиљаде људи је изашло из болнице на слободу. Настојатељ Казанског храма архимандрит Александар записао је сведочења очевидаца и предочио их надлежном митрополиту Гедеону, који је, упознавши се са њима, у свему што се догодило увидео велико знамење милости Божије заступништвом Пресвете Богородице. На основу записаних сведочења владика је благословио да се наслика нови лик Божије Мајке. Свето-Крстовска икона је постала нова иконографија међу Богородичиним иконама РПЦ. На њој је Богомајка приказана крај Крста, подсећа на њено Голготско стајање крај Крста, скрштене руке над Седмострелном иконом ("Умекшање злих срца"). На 40-ти дан од страдања жртава трагедије – 23. јуна 1995. године - икона је била донета у Буђеновск и пренета је у Крсном ходу по граду. А на месту трагедије у болници у центру манастира је изграђена заложена спомен капела. Свето-Крстовска икона је одмах постала једна од најпоштованијих светиња Северног Кавказа. Та икона је пројавила, да Божија Мајка не заборавља Свој Први Земни Врт - Иверију (то јест Кавказ) и моли се за њега крај Крста Сина Својега, да би и над њим засијао у свој слави Спасоносни Животворни Крст Господњи. |
|
На данашњи дан 1996. године, Савет безбедности УН укинуо је ембарго на увоз оружја у бивше југословенске републике, уведен 25. септембра 1995. године. Укидање ембарга значило је и суспензију надгледања, које су НАТО и ЕУ вршиле три године у Јадранском мору. Током ове операције преконтролисано је око 74.000 бродова. |
|
На данашњи дан 2004. године, бивши начелник Штаба Зворничке бригаде Војске Републике Српске Драган Обреновић упућен је у Норвешку на издржавање казне од 17 година затвора, која му је изречена због прогона сребреничких муслимана. |
На данашњи дан 1812. године рођен је руски писац Иван Александрович Гончаров, који је описивао већ помало дехристијанизовано руско племство с половине 19. века. Појам "обломовштина" постали су синоними за апатију и безвољност. Остала дела: романи "Обична прича", "Понор", есеји "Милион грчева", "Боље икад него никад", путопис "Фрегата Палада".
На данашњи дан 1853. године, умро је србски песник Бранко Радичевић, романтичарски лиричар младости, љубави и патриотског заноса. Песме су му пуне ведрине, виталности, враголанске жудње и уживања у природи, у неким својим песмама је предосетио и сопствену рану смрт. Школовао се у Земуну, Сремским Карловцима, Темишвару и Бечу, где је студирао права и медицину. Младост је провео у Сремским Карловцима, чије су лепоте, посебно узвишење Стражилово, биле његова лирска инспирација. У најпознатијем делу - поеми "Ђачки растанак" опјевао је Карловце и ђачке радости, дубину и мисаоност је исказао у песми "Туга и опомена". Његови посмртни остаци су 1883. пренесени из Беча и сахрањени на Стражилову. Можемо само жалити што се овако велики таленти нису школовали у Москви или Петрограду уместо у Бечу, колико би њихов таленат био израженији, јер како дивно примети свети Николај србски -србски ђаци су на Запад ишли са торбама препуним врлина, а враћали се са торбама препуним заблуда. Тако ни млађани и изузетно талентовани Бранко није видео у Вуку Караџићу истинског „Тројанског коња“ и бечко-ватиканског најамника заслужног за истински геноцид над србском културом због прекида континуитета србске словесности са великим наслеђем немањићке и постнемањићке Србије, него га је доживљавао као србског патриоту…
Такође, данас се сећамо руског писца, грофа Владимира Александровича Сологуба (1813-1882).
Тога дана 1901. године родила се најмлађа кћер Императора Николаја II Царевна-Мученица Анастасија Николајевна (дан прослављења 17. јула). Брод „Кнегиња Анастасија“ назван у њено име, возио је учеснике јубиларног свесловенског конгреса од Москве до Петрограда, у периоду од 26. маја до 3. јуна 2017. године…
Данас се сећамо угледног државног и војног делатника Царске Русије финског генерал-губернатора, коњичког генерала Николаја Ивановича Бобрикова, који је умро од рана 5. јуна 1904. године.
На данашњи дан 1936. године, умро је руски писац Алексеј Максимович Пјешков, познат као Максим Горки. Сушта супротност хришћанској линији руске књижевности коју су зацртали Гогољ, Пушкин и Достојевски, материјализам Максима Горког најбоље би се могао описати стиховима нашег великог Његоша: „Све што блатној земљи принадлежи, то о Небу поњатија нема“.
Данас се сећамо и генерала армије Алексеја Инокентјевича Антонова (1896-1962).
Данас се такође сећамо и великог руског војсковође, победника над нацистичком немачком, Маршала Совјетског Савеза Георгија Константиновича Жукова, који се упокојио на данашњи дан 1974. године. Као тема за размишљање може послужити чињеница да је Жуков са својом војском ушао у Берлин на Васкрсење Господње 1945. године и тог дана (6. маја) постављена је застава СССР-а на зграду окултистичког Рајхстага. Пошто се те године Васкрс поклопио са празником светог Ђорђа, по канонима се за Васкрс празници одлажу за три дана, тако да се те године свети Ђорђе прослављао 9. маја. И управо на дан свог небеског покровитеља светог Георгија, Георгиј Жуков је примио капитулацију Трећег Рајха….
