Степан Стењка Тимофејевич РазинНа данашњи дан 1671. године, у Москви је јавно погубљен вођа устанка донских козака и сељака Степан - "Стењка" Тимофејевич Разин, предводник буне од 1667. против руских спахија и царских чиновника. Побуњеници су заузели Царицин, Астрахан, Саратов и друге градове између Дона и Урала и у Поволожју, али се устанак развијао стихијски и на крају је у крви угушен.

 

  

 

1200px Kochubey Viktor PavlovichДанас се сећамо Виктора Павловича Кочубеја (1768-1834), истакнутог руског дипломате и државног делатника.

Данас се сећамо и Ивана Дорофејевича Чистјакова (1843-1877), професора ботанике, оснивача московске школе ембриологије и цитологије биљака.

Сербски дневникНа данашњи дан 1852. године, у Новом Саду је штампан први број листа "Сербски дневник", са књижевним додатком "Седмица", који је потом излазио 12 година. Био је то један од ретких листова у аустријској царевини који је штампан на словенском језику, ћириличним писмом. У листу који је покренуо и издавао Данило Медаковић сарађивали су познати србски писци. Кад је 1859. Медаковић прешао у Србију, уредник листа је постао Јован Ђорђевић.

На данашњи дан 1876. године, на Цетињу је, после преговора вођених од октобра 1875. до фебруара 1876. године, потписан Уговор о савезу Србије и Црне Горе против Отоманског царства.

Тога дана 1908. године је проглашен статут Сверуског Националног Савеза (СНС) – крупне руске националистичке организације. Први председник СНС био је Сергеј Васиљевич Рухлов, будући министар саобраћаја.

На данашњи дан 1909. године изашао је из штампе први број монархистичког часописа "Земштина". Њен први издавач је био посланик III сазива Државне Думе Свјатослав Александрович Володимеров, а практично немсењиви уредник био је познати новинар Свјатослав Казимирович Глинка-Јанчевски. "Земштина" је била затворена одмах после фебруарског масонског преврата 1917. године, а њен главни уредник без обзира на старе године, био је стрпан у затвор из кога више није изашао…

Љубомир СтојановићНа данашњи дан 1930. године умро је србски политичар и филолог Љубомир Стојановић, секретар Српске краљевске академије, који је 1921. са Јашом Продановићем основао Републиканску странку и био њен први председник. Претходно је као припадник Самосталне демократске странке више пута био министар просвете и једном премијер. Дела: монографија "Живот и рад Вука Стефановића Караџића", стари српски писани споменици "Мирослављево јеванђеље", "Стари српски натписи и записи" (шест књига), стари летописи, дела Вука Караџића, укључујући "Вукову преписку", уџбеници граматике, студије о старим српским штампаријама, о српским црквама у 15. и 16. веку, о архиепископу Данилу.

Данас се сећамо и Андреја Дмитријевича Архангељског (1879-1940), геолога, академика АН СССР.

На данашњи дан 1944. године, на Вису у Другом светском рату постигнут споразум југословенске краљевске избегличке владе - која је била под снажним притиском званичног Лондона - и Националног комитета ослобођења Југославије, који су потписали др Иван Шубашић и Јосип Броз. Тим документом је предвиђено да избегличку владу формирају демократе некомпромитоване сарадњом са окупатором и изјавама против народноослободилачког покрета. Договорено је и да избегличка влада призна тековине народноослободилачке борбе, организује помоћ и осуди издајнике, а да о облику владавине буде одлучено послије ослобођења Југославије. Дакле, свакако да је притисак Лондона био велики, али овим актом где два Хрвата одлучују о судбини србског народа, сви србски чланови Југословенске владе у избеглиштву починили чин издаје према свом народу и својој вери и србској историји…

Данас се сећамо Николаја Ерастовича Берзарина (1904-1945), генерал-пуковника, првог команданта послератног Берлина.

На данашњи дан 1963. године, Рускиња Валентина Владимировна Терјешкова постала је прва жена космонаут, полетевши у орбиту око Земље космичким бродом "Васток 6". Она је као шести совјетски космонаут облетела Земљу 48 пута и спустила се 19. јуна.

Такође, данас се сећамо и Фјодора Евдокимовича Самончука (1887-1966), старешине ескадријског миноносца «Гром», прототипа хероја филма «Балтичка слава». Његов подвиг одиграо се 14 октобра 1917. године за време евакуације личног састава са брода «Храбри», на борт руског ескадријског миноносца «Гром», који се налазио у саставу извиђачке ескадриле. Фјодор Евдокимович Самончук је увидевши приближавање немачког миноносца («G-7», 1911. г.), он је сачекао да се тај миноносац приближи , и торпедовао га је са невелике дистанце. После чега је Самончук бацио у артиљеријско складиште «Грома» горећу бакљу (да брод не би доспео у руке непријатељу). Експлозивни талас Самончука је избацио са борта, и дуго времена се сматрало да је погинуо, међутим, он је преживео, био је заробљен и два пута је покушавао бекство. У Отаџбину се вратио тек после неколико година. У јулу 1952. године Указом Президијума Врховног Савета СССР Фјодор Самончук је награђен Орденом Бојевог Црвеног Знамења.

Данас се сећамо и Владимира Ивановича Смирнова (1910-1988), геолога, академика АН СССР, Хероја Социјалистичког Рада. На данашњи дан 2000. године, код села Клечка на Косову, настањеном албанским живљем, војници КФОР-а открили велику количину оружја, које је било сакривено у четири бункера. Саопштено да је то оружје довољно да се потпуно опреме две пешадијске чете.

tekНа данашњи дан 2004. године, у Москви је почело суђење Михаилу Ходорковском - бившем директору руске Нафтне компаније "ЈУКОС", Андреју Крајнову - бившем руководиоцу компаније "Волан" и Платону Лебедеву - бившем директору Компаније "Менатеп", по оптужници која их терети за избегавање уплате пореза.st

Данашњи дан у србској и руској историји

Други чланци...
Go to top
JSN Boot template designed by JoomlaShine.com