Донска икона Пресвете Богородице била је насликана од стране Теофана Грка, и на дан Куликовске битке налазила се међу Русском војском. После победе она је била предана од стране донских козака на дар Великом кнезу Димитрију Донском, који је икону пренео у Москву. У знак сећања на победу на обалама Дона она је добила назив Донска.
|
|
|
|
|
На данашњи дан 1714. године у Петрограду је на иницијативу Петра Великог отворена прва јавна библиотека, названа „Библиотека Руске Академије Наука“. |
|
|
|
На данашњи дан 1889. године на скупштини у Нишу делегати из свих јужнословенских крајева, под јурисдикцијом Српске православне цркве, основали Удружење православних свештеника. |
|
На данашњи дан 1939. године, нападом на Пољску нацистичка Немачка је наставила агресију у Другом светском рату. Лицемерни Запад ово сматра почетком Другог светског рата, због срамног Минхенског споразума из 1938. године када су Енглеска и Француска пристале на комадање Чехословачке. Рат је окончан сломом Немачке, Италије и Јапана и њихових савезника, захваљујући пре свега витешком руском војинству. У рату, у којем је учествовала 61 држава, погинуло је око 50 милиона и рањено више од 35 милиона људи. Само у Европи материјална штета је процењена на око 277,7 милијарди долара - према ценама из 1938, а у Југославији на 46,9 милијарди долара. |
|
На данашњи дан 1961. године у Београду је почела Прва конференција шефова држава и влада несврстаних земаља, којој су присуствовали представници 25 земаља и 40 антиколонијалних и ослободилачких покрета. Била је то игра великог србофоба и русофоба Јосипа Броза Тита који је и те како био „сврстан“ у друштво западне содомске масонерије… |
|
На данашњи дан 1963. године отворен је стадион ФК „Црвена Звезда“, чувена београдска Маракана. |
|
|
|
На данашњи дан 1978. године упокојио се Душан Баранин, србски књижевник и историчар. (Жабљак, 3.8.1903 - Београд, 1.9.1978) |
|
Данас се сећамо руског академика-геолога, Владимира Степановича Собољева (1908-1982). |
|
На данашњи дан 1999. године, Високи представник за БиХ Волфганг Петрич донео је одлуку о изменама и допунама Закона о Радио-телевизији РС, као прелазну меру којом се назив Српска радио-телевизија замењује називом Радио-телевизија Републике Српске. |
|
На данашњи дан 2004. године Радослав Брђанин, бивши председник Кризног штаба Аутономне области Крајина, осуђен пред Хашким трибуналом на 32 године затвора. Зликовци суде жртвама због борбе за слободу свог рода… |
|
На данашњи дан 2004. године почињен је терористички напад на школу у Беслану, у Северној Осетији. |
|
На данашњи дан 2008. године Русија и Украјина решиле дуготрајни спор у вези са испорукама природног гаса. |
|
На данашњи дан 2013. године ступио је на снагу сулуди споразум о придруживању својим крвницима - Споразум о стабилизацији и придруживању Србије и Европске уније. Сваки честити Србин моли се Богу да Србија никад не уђе у ту содомску заједницу… |
|
На данашњи дан 2014. године умро је Миодраг Миле Кос, фудбалски голман "Југославије" и "Црвене звезде", тренер и спортски новинар (Београд, 20.09.1925 - Београд, 01.09.2014) |
На данашњи дан 1455. године упокојио се свети Питирим, епископ Пермски.
На данашњи дан 1581. године Ермак је скупио одред од 840 људи ради освајања Сибира.
На данашњи дан 1832. године рођен је србски историчар и свештеник Иларион Руварац, оснивач српске критичке историјске школе, члан Србске краљевске академије. Обавио је пионирски посао критичког историјског истраживања. Нападао је незнање и шарлатанство. Био је професор и ректор Богословије у Сремским Карловцима, а од 1882. одине архимандрит фрушкогорског манастира Гргетег. Дела: "Одломци о грофу Ђорђу Бранковићу и Арсенију Црнојевићу, патријарху", "О кнезу Лазару", "Монтенегрина", "О пећким патријарсима", "Краљице и царице српске“.
На данашњи дан 1967. године умро је руски писац и ратни репортер Иља Григорјевич Еренбург, врстан познавалац руске и западноевропске културе. Написао је педесетак књига у којима је духовито и живо изложио мисли о револуцији, политици, љубави и супротностима цивилизације послије Другог светског рата. Његово посљедње дело - мемоари "Људи, године, живот" сматра се тестаментарним. Остала дела: збирке прича "Тринаест лула", "Приче ових година", романи "Живот и смрт Николаја Курбова", "Необичне пустоловине Хулија Хуренита и његових ученика", "Љубав Жане Неј", "Шпекуланти", "Лето 1925. године", "У Проточном сокаку", "Москва сузама не верује", "Бурни живот Лазика Ројтшванеца", "Дан други", "Без предаха", "Јужни ветар", "Олуја", "Пад Париза", "Девети талас".
