На данашњи дан 1547. године у Москви је за првог руског цара крунисан Иван Четврти Васиљевич, познат као Иван Грозни, који је створио снажну централизовану државу. Основао је 1553. прву штампарију у Русији, а ради јачања трговине са западном Европом 1584. је подигао град Архангелск на ушћу Северне Двине у Бело море. Потукао је Монголе и освојио Казан 1552. и Астрахан 1556, тако да је Русија овладала целим воденим путем Волге, а потом је припојио Сибир. Изградио је преко 100 храмова, назив Грозни је потекао од непријатеља Православља и Русије за које је уистину био грозан, а од свог народа је добио назив „Милостиви“…
На данашњи дан 1708. године у манастиру Крушедол, духовном средишту Срба у Угарској, одржан је први народно црквени сабор, за митрополита изабран Исаија Ђаковић.
На данашњи дан 1768. године штампан је први број часописа "Славено-сербски магазин".
Данас се сећамо руског министра иностраних послова, оснивач Румјанцевског музеја грофа Николаја Петровича Румјанцева (1754-1826). Његов отац ј био чувени фелдмаршал Петар Румјанцев-Задунавски. Предводио је и Државни савет а чувена и Румјанцевска библиотека коју је Руска државна библиотека. Умро је на данашњи дан 1826. године.
Данас се сећамо руских војника палих за време заузимања Гјанджијске тврђаве (1803).
Данас се сећамо атамана Донске козачке војске, хероја Отаџбинског рата 1812. године Матвеја Ивановича Платова (1751-1818). Са 13 година је ступио на војну службу, истакао се у Руско-турском рату 1768-1774 гг, кад је произведен за официра и командовао је козачким пуком. Године 1774 учествовао је у разбијању устанка Е.И. Пугачева. В 1782-1783 служио је на Кубану и у Криму под командом А.В. Суворова. За време руско-турског рата 1787-1791 гг. за борбено истицање приликом јуриша Очакова и Измаиља награђен је Георгиевским орденом и чином генерал-мајора. У марту 1801 г. постављен је за војног атамана Војске Донске. У рату 1806-1807. г. војевао је са Наполеоном, командујући свим козачким пуковима. Коњички генерал постао је пред Наполееонов поход на Русију. у Бородинској бици извршио је чувени муњевити јуриш у залеђину левог крила француске армије, због чега је добио титулу грофа. Пратило је Александра I у Енглеску и на Оксфорду је добио титулу доктора.
Данас се сећамо још једног хероја Отаџбинског рата 1812. године, коњичког генерала грофа Василија Васиљевича Орлова-Денисова (1775-1843).
На данашњи дан 1908. године у Београду је отворен хотел "Москва", подигнут на месту где је била кафана "Велика Србија". Зграду су пројектовали србски архитекта Јован Илкић и група архитеката из Санкт Петербурга.
Данас се сећамо командира торпедног катера, двоструког хероја СССР-а Александра Осиповича Шабалина (1914-1982).
Данас се сећамо пијанисте, композитора и педагога Аркадија Максимовича Абазе, који се упокојио 1915. године.
Тога дана 1925. године упокојио се војни министар, генерал-ађутант, коњички генерал Алексеј Николајевич Куропаткин (1848-1925). По окончању кадетског корпуса Куропаткин се школовао у Павловском војном училишту, одакле 1866. године као потпоручик одлази у Туркестан, где је 1866-1871. г. учествовао у освајању Средње Азије. Био је и члан Геннералштаба, а у руско-турском рату 1877-1878. г. био је нјближи ратни сарадник „белог“ генерала М.Д. Скобељева. У боју под Плевном Куропаткин је тешко рањен и «спасен је само чудом». Године 1890 Куропаткина постаје генерал-лајтнант и одрећен је за начелника Закаспијске области. У периоду 1898-1904. г. Куропаткин је заузимао положај војног министра. Но, као главнокомандујући Далекоисточне армије у рату са Јапаном 1904-1905. године није се баш прославио, превише је било неодлучности и слушања Петрограда и једна до тада славна каријера је помрачена прилично смушеним коамндовањем у том рату.
Данас се сећамо конструктора стрељачког оружја Василија Алексејевича Дегтјарева (1880-1949).).
На данашњи дан 1927. године умро је србски географ Јован Цвијић, оснивач антропогеографије и геоморфологије у Србији и Српског географског друштва, професор и ректор Универзитета у Београду, председник Српске краљевске академије, почасни доктор париске Сорбоне и Карловог универзитета у Прагу. Веома су значајни његови радови о морфологији и хидрографији Динарског крша и других крашких предјела, тектоници и глацијацији планина Балканског полуострва, студије о Јадранском приморју, балканским котлинама и пољима, Шумадији и Панонском басену и о миграцијама југословенских народа. Одиграо је изузетну улогу као саветник српске делегације на мировним преговорима у Паризу после Првог светског рата. Дела: "Основе за географију и геологију Македоније и Старе Србије" /три тома/, "Антропогеографски проблеми Балканског полуострва", "Балканско полуострво и јужнословенске земље", "Геоморфологија" /два тома/, "Етногеографске карте југословенских земаља", "Географска карта Југославије", "Говори и чланци" /четири тома/.
Данас се сећамо писца Јурија Павловича Германа, који се упокојио на данашњи дан 1967. године.
Истог дана 1954. године упокојио се руски писац Михаил Михаилович Пришвин.
Тога дана 1984. године упокојио се руски математичар и механичар Николај Николајевич Јаненко. Двоструки је лауреат Државне премије СССР-а (1953, 1972 гг.). Награђен је бројним државним орденима и медаљама.
На данашњи дан 1993. године умро је Ђоко Слијепчевић, историчар и теолог, први докторант Богословског факултета у Београду, писац тротомне „Историје Српске Православне Цркве“. Изузетно је значај и његов рад о двојици великих србских архијереја – Митрополиту Стратимировићу и Митрополиту Михаилу Јовановићу. После доласка црвене олоши на власт у Србији, емигрирао је са Љотићевим јединицама на Запад и већи део живота потом провео у Немачкој (Гацко, 23. 03. 1908 - Келн, 16. 01. 1993)
На данашњи дан 1999. године, шеф мисије ОЕБС-а на Косову и Метохији Вилијам Вокер оптужио је србске снаге да су масакрирале 45 ненаоружаних Шиптара у селу Рачак - за које се испоставило да су заправо припадници терористичке Ослободилачке војске Косова. И гнусна лаж овог олоша представљала је „разлог“ за бомбардовање Србије од стране неонацистичког НАТО пакта…
На данашњи дан 2009. године умро је Богдан Тирнанић, новинар, публициста и филмски критичар (Београд,14. 09. 1941 - Београд, 16. 01. 2009)
