Данас се сећамо првог руског Императора, Петра I познатог као Петар Велики. син из другог брака Цара Алексеја Михаиловича с Наталијом Кириловном Наришкином. Његове реформе тумачене су и до дан данас се тумаче у веома широком дијапазону. Православни људи посебној критици подвргавају три реформе Петра Великога – црквену, престолонаследну и новотарије животне (са угледањем на западне манире). Но, без обзира на многе оправдане критике због тог исувише грубог отварања „прозора у Европу“, без обзира што је „Велика русија“ почела да заклања „Свету русију“, Петру се не може порећи ни љубав према Русији, нити му се може приписати потпуно безбожништво. Опселе једне јаке прехладе је умро, причестивши се пре смрти а на трон је дошла његова друга жена (Јекатерина I) која је владала Русијом после његове смрти.
На данашњи дан 1784. године сагласно указу Јекатерине II, лука и тврђава на Криму добили су назив Севастопољ.
Тога дана 1881. године упокојио се Андреј Федорович (Андреас Лудвиг Карл Теодор) Будберг (1817-1881), барон, дипломата, члан Државног Савета.
Данас се сећамо Николаја Кирјаковича Пиксанова (1878-1969), књижевног критичара, библиографа, дописног члана АН СССР.
Данас се сећамо Олега Васиљевича Волкова (1900-1996), руског писца.
На данашњи дан 1878. године рођен је србски писац Васа Стајић, истакнути културни и национални радник у Војводини, секретар Матице српске и њен председник, издавач више часописа. Залагао се за сарадњу Срба и Мађара. Објавио је више књига архивске грађе из историје Новог Сада и монографије о Светозару Милетићу и Јовану Јовановићу - Змају.
Данас се сећамо великог руског писца Фјодора Михаиловича Достојевског, који се упокојио 1881. године. У младости је посећивао кружок „Петрашевског“ због чега је био и ухапшен и осуђен на смртну казну, која је на срећу милионске армије његових поштовалаца преиначена у прогонство у Сибир, град Омск. Његов геније брзо схвата погубност либералних заблуда и стаје на пут истинског руског православног конзервативизма веома блиског словенофилском покрету, постајући истинским апостолом велике руске књижевности 19. века. Толики број величанствених романа није написао нико у историји светске књижевности: «Понижени и увређени», „Злочин и казна“, „Идиот“, „Младић“, „Зли дуси“, „Браћа Карамазови“… Веома значајна су и његова дела «Записи из мртвог дома» и посебно «Дневник писца» у коме је Ф.М. Достојевски изложио свој филозофски и политичко кредо, у маниру самобитног националног мислиоца десно-конзервативног правца. Достојевски је истински духовни и идејни претеча руских монархиста с почетка ХХ века, а зашто не рећи и ХХI века, јер многе његове идеје до дан данас нису изгубиле на актуелности.
На данашњи дан 1891. године на Великој школи у Београду основано Српско геолошко друштво, једно од најстаријих научних друштава у Србији. Његов духовни творац био је оснивач српске геологије Јован Жујовић.
На данашњи дан 1892. године Српско учено друштво ујединило се са Српском краљевском академијом, претечом Српске академије наука и уметности. То друштво, настављач традиције Друштва српске словесности, није се одмах ујединило са Краљевско-српском академијом основаном 1886, настављајући још шест година да ради као самостална институција.
На данашњи дан 1901. године умро је бивши србски краљ Милан Четврти Обреновић. На жалост, у историји остаје упамћен по томе да је више личио на неког генерал губернатора Аустро-Угарске монархије него на краља Србије. Његово ослањање на Аустро-Угарску довело је до срмане 2Тајне конвенције“ или Бечког споразума из 1881. године, којом се обавезао да неће радити против аустроугарских интереса у Босни и Херцеговини нити склапати споразуме с трећим земљама без претходног договора с Аустро-Угарском. Беч је заузврат гарантовао његов останак на престолу и дипломатску помоћ за ширење Србије ка југу. Сва та „достигнућа“, укључујући и протеривање „проруског!!! – замислите чуда – митрополита Михаила и срамни рат и пораз против Бугара на Сливници, остваривао је са владајућом Српском Напредном Странком. Народно незадовољство је кулминирало 1883. године али је Милан у крви угушио Тимочку буну. Коначно је 1889. године абдицирао у корист малолетног сина Александра, који је за разлику од оца био добар владар. Умро је у Бечу, кад се све извага - свом главном граду.
На данашњи дан 1993. године представницима Задужбине краља Петра Првог Карађорђевића у Опленцу уручена одлука Владе Србије о формирању и обнови тог задужбинског комплекса. Петар Први је основао задужбину 1914, али је она декретом режима Јосипа Броза после Другог светског рата угашена одузимањем целокупне имовине Карађорђевићима. Задужбина обухвата 163 хектара земље, с винским подрумом, виноградима и парковима, цркву Светог Ђорђа с маузолејом, хотел, болницу и стари Карађорђев град.
На данашњи дан 2007. године, Владимир Владимирович Путин је у свом чувеном обраћању на Минхенском војном форуму одржао говор који је означио почетак краја сведозвољености неонацистичког НАТО пакта у светској политици…
На данашњи дан 2016. године умро је Живорад Јаковљевић, протојереј-ставрофор, архијерејски намесник Колубарско-посавског намесништва (Врагочаница, 09. 03. 1934 - 10. 02. 2016)
