Данас се ми сећамо руске хероине Првог светског рата - милосрдне сестре Риме Михајловне Иванове, која је постала једина жена Русије која је награђена за подвиг официрским Ратним орденом Св. Георгија 4-ог степена (посмртно).
Данас се сећамо преподобног Јосифа Волоцког. Као седмогодишње дете Јован (световно име) је предат Арсенију, старцу Волоколамског Крсто-Вазнесењског манастира. У Боровском манастиру. Преподобни Панфутиј је постригао младића са монашким именом Јосиф. Тамо је провео око 20 година, и по упокојењу духовника био две године и игуман. Али нису сви прихватили његов аскетизам и Јосиф је кренуо у поклоништво по руским манастирима па се зауставио у Кирило-Белозерском манастиру
У Кирило-Белозерском манастиру
Ни то га није задовољило па је 1479. године у руској шумској дубини основао обитељ Успенија Пресвете Богородице са строгим типиком узетим од преподобног Нила Сорског. Подвизавање преподобног Јосифа било је Промислитељско и толико га је ојачало да је на црквеним саборима 1490 и 1504. године преподобни Јосиф почео разобличавање јереси жидовствујућих. Поред тога, преподобни Јосиф је васпитао читаву школу монаха-подвижника који су заузимали значајно место у устројству тадашње РПЦ: митрополит Московски и све Русије Данило и свети Макарије, архиепископ Васијан Ростовски, епископи Симеон Суздалски, Доситеј Крутицки, Сава Крутицки, с надимком Черни, Акакије Тверски, Васјиана Коломенски, светитељи Казански Гурије и Герман, светитељ Варсонуфије, епископ Тверски, све су то ученици Јосифови. Упокојио се на данашњи дан 1515. године и погребен је у близини олтара свог храма. За сверуског светитеља проглашен је 1591. године.
На данашњи дан 1773. године, убијен је авантуриста Шћепан Мали, познат као "лажни цар Шћепан Мали", који је 1766. збацио са власти црногорског митрополита Саву уз помоћ пећког патријарха Василија Бркића и успео да се наметне Црној Гори за господара. Представљао се као руски цар Петар Трећи Романов /кога је 1762. са престола уклонила његова супруга Катарина Друга Алексејевна, позната као Катарина Велика/. Репресивни мерама је сузбио крвну освету, настојао је да искорени пљачку и отимачину, увео је суд, градио путеве и почео попис становништва. Заклао га је на спавању слуга Грк, кога је потплатио скадарски паша.
Тога дана сећамо се и руских војника, палих у бици при Римнику 1789. године. Тога дана за време Руско-турског рата 1787-1791. године, велики руски војсковођа Александар Суворов одржао је једну од својих најблиставијих победа. Битка код Римника одиграла се само месец и по после блиставе победе Суворова над Турцима код Фокшане. Овај пут је Велик Везир Јусуф-паша скупио три пута бројнију војску – армију од сто хиљада и упутио је на корпус од 18 хиљада војника Аустро-Угарске, тадашње савезнице Русије, под командом аустријског принца Кобургског. Сазнавши за кретање Турака Суворов је са одредом од 7000 војника за два и по дана прешао растојање од 100 км и преузео општу команду над руско-аустријским војницима. Уверени у своју надмоћ, Турци су се распоредили у четири логора између река Римна и Римник (територија данашње Румуније). Суворов је донео одлуку да се одмах после ноћног марша атакује противник. Један за другим он је разбио три логора неспремног за бој противника, после чега су се Турци нагнали у бекство. Налазећи се усред боја, Суворов је викао војницима: «Децо! Немојте гледати непријатеља у очи, него у груди. Тамо треба да усмерите ваше бајонете!». Савезници су изгубили свега 700 војника, док су губици Турака износили између 6 до 20 хиљада људи, све залихе, 100 знамења и сва артиљерија турска остала је у рукама руско-аустријске коалиције.. Аустријанци су после ове победе стали звати Суворова «Генерал Јуриш», њихов император му је доделио титулу грофа Свете Римске Империје, а Јекатерина II је такође удостојила Суворова грофовском титулом с почасним називом Римникски.
На данашњи дан 1882. године умрла је Катарина Ивановић, сликар, прва жена члан Српског ученог друштва.
Данас се сећамо надахнитеља стварања Тамбовског Серафимовског Савеза Руских Људи, егзарха Грузије, архиепископа Карталинског и Кахетинског Инокентија (Бељајева), који се упокојио 1913. године.
Данас се сећамо и председника Кијевског Клуба Руских Националиста доктора медицине, професора Василија Јегоровича Чернова.
Тога дана 1784. године Руси су основали прво стално насеље на Аљасци;
На данашњи дан 1819. године скончала је грофица Варвара Николајевна Головина (1766-1819), мемоаристкиња и уметница, фрајлина три Императрице;
Данас се сећамо и Јегора Францевича Канкрина (1774 - 1845), државног делатника, научника, писца, пешадијског генерала, грофа, почасног члана Петербургске (1824) и Париске (1844) Академије наука;
На данашњи дан 1944. године војска Лењинградског фронта у резултату муњевитог јуриша заузела је војно-морску базу и крупну луку на Балтичком мору, град Ревељ (Таллин), а такође је заузела више од 800 других насељених места.
Данас се сећамо академика Александра Николајевича Диника (1876 - 1950), научника у области механике;
На данашњи дан упокојио се Борис Николајевич Ливанов (1904 - 1972), глумац и режисер, народни уметник СССР-а (1948), лауреат мноштва најважнијих награда СССР-а;
Данас се сећамо и Иље Васиљевича Балдинова (1903 - 1980), командира 109-те гардијске стрељачке дивизије, Хероја Совјетског Савеза, почасног грађанина Берислава, Одесе, Будимпеште.
На данашњи дан 1990. године у Сремским Карловцима, уз учешће око 100.000 људи, одржана централна прослава 300-годишњице велике сеобе Срба под патријархом Арсенијем Трећим Чарнојевићем.
На данашњи дан 2000. године умро је Александар Кораћ, композитор (Суботица, 27. 11. 1934 - Београд, 22. 09. 2000)
На данашњи дан 2004. године Уставни суд БиХ прогласио неважећим неке чланове Закона о територијалној организацији и локалној самоуправи Републике Српске и члана један и два Закона о граду Српско Сарајево. Очито је нешто свето у имену Србиновом, кад и сам придев „српски“ смета сатанистима-глобалистима и њиховим најамницима.
