Данашњи дан у србској и руској историји

Данас се сећамо Михаила Никитича Кречетникова (1729-1793), генерал-аншефа, хероја Екатерининских ратова, грофа Руске империје.

Данас се сећамо и Алексеја Фјодоровича Орлова (1786-1861), кнеза, саветника Императора Николаја I и Александра II.

Данас се сећамо и Екатерине Павловне Бурнашеве (1819-1875), педагога, преводиоца. Екатерина Павловна Бурнашева солидно је владала са осам језика (француским, немачким, енлеским, италијанским, латинским, грчким, шпанским и португалским).

Данас се сећамо свешеника Андреја Ивановича Аргентова (1816-1896), мисионара, истраживача Јакутије, Чукотке и Далеког Истока Руске Империје.

Данас се сећамо Егора Егоревича Замисловског (1841-1896), професора историје Петербургског универзитета, сталног државног саветника, члана-кореспондента Петербургске академије наука.

Данас се сећамо Василија Мелентјевича Мендрина (1866-1920), великог стручњака за исток (јапанисте), професора Источног института, организатора и ректора Владивостокског Вишег политехникума.

Данас се сећамо светог преподобног Јосифа Оптинског. Он је стекао од Господа пуноћу духовних дарова, и многи су на себи осетили његов дар прозорљивости и исцељења. Он ни са ким није водио дуге беседе, знајући у неколико речи изразити најважније и утешити. Сила његове благодатне молитве била је виша и драгоценија од било каквих речи. Преподобни Јосиф је био начелник скита и духовник братији. Но, уочи 1905. године почео је нагло да слаби. Дуг је боловао стрпљиво подносећи све што му је послато од Господа. 9. маја 1911. године старац Јосиф је тихо отишао ка Господу.

Данас се сећамо Серафиме Николајевне Балајеве (1889-1960), сараднице Гатчинског дворца-музеја, која је унела непроцењив допринос у очувању музејских вредности у годинама Другог светског рата.

Данас се сећамо и водећег руског јерарха митрополита Анастасија (Грибановског), који је у периоду 1936-64. године, предводио Руску Православну Заграничну Цркву. Упокојио се на данашњи дан 1965. године у Џорданвилу.

Данас се сећамо Алексеја Александровича Баландина (1898-1967), хемичара, академика.

На данашњи дан 1972. године, председник САД Ричард Никсон допутовао је у Москву као први шеф америчке државе који је посетио СССР.

Данас се сећамо и Атанасија Петровича Шилина (1924-1982), артиљерца, двоструког Хероја Совјетског Савеза.

Данас памтимо и руску књижевницу Ању Александровну Каравајеву (1893-1979).

На данашњи дан 1992.године, у болници у Бањалуци умрла је прва беба због несташице кисеоника, јер - током борби у грађанском рату у БиХ српских јединица против муслиманских и хрватских снага за коридор код Брчког - САД и остале западне земље нису дозволиле допремање хуманитарне помоћи ваздушним путем западном делу Републике Српске. Западни неонацисти немају обзира ни према србским бебама. До 19. јуна 1992. у Бањалуци је умрло 12 беба, које су постале симбол нељудскости међународне заједнице (читај – дехристијанизованог Запада).

На данашњи дан 1992. године, САД су увеле политичке и дипломатске санкције против Савезне Републике Југославије (читај – против србског православног народа).

Истог дана исте године, Генерална скупштина у чланство УН примила Словенију, Хрватску и БиХ. Матрица кажњавања србског, као главног антифашистичког народа на Балкану и подржавања свих народа који су подржавали нацизам, постала је видљива и слепцу…

На данашњи дан 1993. године, Атињани протестовали због најављене војне интервенције НАТО у Републици Српској. Хвала браћи праволавној…

На данашњи дан 1997. године, предједник Русије Борис Јељцин и председник Белорусије Александар Лукашенко потписали су у Кремљу Статут савеза двају земаља, којим није предвиђено стварање јединствене државе, већ стварање јединственог економског простора и координације унутрашње и спољне политике.

На данашњи дан 1999. године, НАТО неонацисти су са 18 пројектила гађали насеље Баир, у општини Косовска Митровица, у коме искључиво живи албанско становништво. Током бомбардовања НАТО неонациста термоелектране Колубара, повређено је 11 људи од тога један теже. Гађана су иста места на која је у претходна три напада дејстовавано графитним бомбама, погођена су и разводна постројења трафо-станица у близини. Бачене су две бомбе са специјалним материјалима на постројење Есеровина код Бајине Баште, које је повезано са хидроелектраном "Бајина Башта" у Перућцу. Због овог напада дошло је до прекида напајања струјом читавог тог подручја, а нестало је и воде. У нападу на Шабац погођена је зграда СО Шабац, Управа прихода, Републичка финансијска инспекција, као и службе општинског органа за прекршаје и катастар. У потпуности је уништен и магацински простор предузећа "Агрокоп". Неонацисти су тога дана гађали и ЕПС у општини Пожаревац. Услед напада испао је електро-енергетски систем и нестала је електрична енергија у Пожаревцу, Великом Градишту, Кучеву, Колубарици и Смедереву. Неонацисти су бомбардовали и мост на Бегеју код Банатског Двора у општини Житиште који се налази на магистралном путу Зрењанин - Српска Црња - Темишвар. Поново је бомбардован Рударско-топионичарски басен "Бор", а главна мета је била трафо-станица. Бомбардовано је шире подручје Суботице. Мета тог напада била је хидрометеоролошка станица и средњоталасни предајник Радио Суботице на Палићу. Бомбардован је и ТВ-торањ на Иришком венцу. Поново је бомбардована индустријска зона у Сомбору, а главна мета напада неонациста је било складиште "Нафтагас промета".

Од почетка НАТО напада на СР Југославију убијено је више од 1.200 цивила, међу којима је 30 одсто деце, која имају своје име, презиме, родитеље, другове, рекла је председник Југословенске комисије за сарадњу са УНИЦЕФ-ом и унапређење положаја жена Маргит Савовић. Савовић је нагласила да су деца највише погођена ратом и да од 5.000 цивила, колико је до сада рањено, она чине 40 процената. Истичући да три милиона деце у СРЈ, која немају миран сан ни право на одмор, живе под стресом и у страху да ће постати "колатерална грешка", Савовић је рекла да ће последице таквог начина живота бити видљиве и после рата. Говорећи о здравственим последицама, Савовић је навела да се после рата очекује смањење наталитета, погоршање имунолошког система, раст малигних поремећаја, повећање броја инвалидне и деце без родитељског старања и са поремећајима у понашању, као и раст малолетничке деликвенције и озбиљних менталних поремећаја.

Истог дана, исте године, после разговора са генералним секретаром Уједињених нација Кофијем Ананом у Харпсунду, у летњој резиденцији шведског премијера, настрани Марти Ахтисари је рекао да "разматра одлазак у Београд".

На данашњи дан 2004. године, завршен је филмски фестивал у Кану, на којем је филм "Живот је чудо",србског режисера Емира Кустурице награђен признањем "Национална едукација".