На данашњи дан 1758. године Руска армија је први пут заузела престоницу Истоне Пруске - Кенигсберг.
Данас се сећамо писца, историчара, дописног члана Петербургске Академије наука, директора Оружане палате А.Ф. Вељтмана (1800-1870). Отац му је служио у лејб-гардијском гренадирском пуку. У Кишињеву се зближио са А.С. Пушкином и В.Ф. Рајевским. Занимао се археологијом и историјом краја.
На данашњи дан 1847. године рођен је србски војсковођа војвода Радомир Путник, који се као сјајан стратег посебно исказао у балканским ратовима и у Првом светском рату, учесник свих ратова Србије од 1876. до 1916. У два српско-турска рата од 1876. до 1878. командовао је Рудничком бригадом и Ветерничким одредом, јединицама које су се истакле у борбама на Јавору, Великом Шиљеговцу, Ђунису, око Пирота и у ослобађању Ниша, Врања и Гњилана. У српско-бугарском рату 1885. био је начелник Штаба Дунавске дивизије, а 1890. постављен је за помоћника начелника Генералштаба. Тада је у програм обуке старешина увео решавање тактичких задатака на Вишој школи Војне академије, у којој је предавао тактику и генералштабну службу. Команда над Шумадијском дивизијском облашћу поверена му је 1893, али му је 1895. одузета и 1896. је пензионисан под сумњом да сарађује с Радикалном странком. Реактивиран је 1903. послије убиства краља Александра Обреновића и од тада је као начелник Главног генералштаба и министар војске 1904, од 1906. до 1908. и 1912. руководио ратним припремама. Умногоме, захваљујући њему, српска војска је наоружана брзометним оружјем и тешком артиљеријом, утврђена је њена доктрина, повећан је и обучен резервни старешински кадар, отворене су официрске школе родова, обучено више генерација генералштабних официра, израђени су ратни планови и прописани поступци мобилизације. У Првом балканском рату је као начелник Штаба Врховне команде знатно допринео победи српских армија у неочекиваном судару с турском војском у Кумановској, а затим у Битољској бици у октобру и новембру 1912. У Другом балканском рату 1913. правовремено је распоредио и припремио војску, предвидевши бугарски напад, што је било одлучујуће за тријумф Брегалничкој бици. У Првом светском рату 1914. вештим маневрисањем и груписањем главнине српских снага допринео је сламању надмоћних аустроугарских трупа у Церској и Колубарској бици. Руководио је повлачењем српске војске 1915, осујетивши низом маневара намеру њемачке Врховне команде да је у садејству с бугарским и аустроугарским трупама опколи и уништи, али су га претходно савезници - погрешно проценивши ситуацију - онемогућили да офанзивом спречи Бугарску да ступи у рат на страни Централних сила. У току повлачења српске војске тешко је оболео и упућен је у Француску на лечење, где је умро 1917.
Данас се сећамо једног од организатора и руководилаца монархистичких савеза Одесе, грофа А.И. Коновницина (1855-1919).
Данас се сећамо писца, активног учесника монархичког покрета И.А. Родионова (1866-1940).
На данашњи дан 1879. године објављен је први број листа "Ратник", првог војног листа у Србији.
На данашњи дан 1919. године са потписом од стране крвника руског народа Јакова Свердлова изашла је директива Оргбюро ЦК РКП(б) о борби са козаштвом, чиме је започет старвичан терор и истински геноцид бољшевичке олоши против козака и њихових породица за време Грађанског рата у Русији.
Данас се сећамо руског филозофа Н.О. Лосског (1870-1965).
Тога дана 1920. године у Новоросијску од јаког тифуса је умро један од вођа руског монархистичког покрета Владимир Митрофанович Пуришкевич. На жалост, славољубље и властољубље је било јаче од вере и истинског самодржавног убеђења па стаје на страну либералне и левичарске револуционарне олоши и учествује у убиству Распућина 1916. године. Признао је масонску Фебруарску револуцију али се у лето 1917. године разочарао у Привремену владу и тражио је увођење диктатуре у земљи.
На данашњи дан 1937. године закључен је југословенско-бугарски пакт о вечном пријатељству. Бугарска није хтела да приступи Балканском пакту који је гарантовао границе, али јој је одговарало зближавање с најјачом балканском силом да би лакше остварила претензије према Грчкој /Тракија/ и Румунији /јужна Добруџа/.
На данашњи дан 2010. године умро је проф. др Љубиша Јанковић, директор Ортопедско-хируршке болнице "Бањица" у Београду (Читлук, 12. 04. 1926 - 24. 01. 2010)
