На данашњи дан сећамо се песника Алексеја Михаиловича Жемчужникова који је био један од колективних корисника псеудонима «Козма Прутков». Алексеј је рођен у Черниговској губернији, у племићкој породици. У Санкт-Петербургу је завршио гимназију и правни факултет. Жемчужников је службовао у Сенату, потом је постао помоћник државног секретара Државног савета. После успешне каријере, 1858. године ненадано даје оставку. Од 1850. године објављује у часописима «Современник», «Отечественные записки», «Искра». На раној етапи стваралаштва Жемчужникова, најупечатљивија је била књижевна маска Козме Пруткова. Прва књига стихова Жемчужникова била је издата 1892. године. Током 1900. године, на педесету годишњицу своје књижевне делатности, појавио се његов нови Зборник „Песме старости“. Исте године изабран је за почасног академика Руске академије наука. Поред сатире, и лирски стихови Жемчужникова заузимају значајно место у руској поезији.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
На данашњи дан 1992. године Скупштина у Бања Луци је на основу плебисцита српског народа у бившој Босни и Херцеговини у новембру 1991. године прогласила независност Републике Српске, а Биљана Плавшић и Никола Кољевић су поднели оставке у Председништву БиХ.
|
|
Истог дана, исте 1992. године, САД су признале независност бивших југословенских република Словеније, Хрватске и БиХ, тиме потпиривши антисрбску матрицу и практично испровоциравши избијање сукоба који су потом уследили. |
|
|
|
|
На данашњи дан 1941. године, влада Краљевине Југославије је прогласила рат са Немачком и Италијом и наредила општу мобилизацију.
„Кнез србских песника“, писац и дипломата Јован Дучић, члан Српске краљевске академије, упокојио се на данашњи дан 1943. године. Дучићева лирика дала је посебан печат српској поезији у првој половини 20. века. Дипломирао је права у Паризу и од 1912. до 1941. године, био је први амбасадор Краљевине Србије и Југославије, амбасадорски посао обављао је у многим великим европским градовима. Антисрбске титоистичке комунистичке власти дуго су игнорисале Дучићево стваралаштво због његовог антикомунистичког става, етикетирајући га познатом комуњарском флоскулом "великосрпског националисте". Током Другог сетског рата посебно је указивао на варварске злочине и природу Независне Државе Хрватске и стравични геноцид почињен над Србима. Његов прах је крајем осамдесетих година прошлог века пренесен у родно Требиње, a упокојиo се у Гери у САД, у емиграцији. Већ првом збирком - "Песме", објављеном 1901. у Мостару - истакао се као несвакидашњи лиричар. Дучић је и у прози оставио значајан опус: "Јутра са Леотара", путописе "Градови и химере", "Писмо из Женеве", "Писмо с Алпа", "Писмо из Шпаније", као и есеје "Благо цара Радована", "Моји сапутници", "Стаза поред пута", а писао је и студије попут "Гроф Сава Владиславић" и историјске списе попут "Вјерујем у Бога и у српство".
На данашњи дан 1945. године погинуо је пилот-јуришник, гардијски мајор, Херој Совјетског Савеза Василиј Георгијевич Козенков. На фронтовима Другог светског рата боро се у саставу 8-е ваздушне, 4-те и 1-е ваздушне армије на Западном, Стаљинградском, 4-м Украјинском и 3-м Белоруском фронту. Учествовао је у одбрани Москве, у Стаљинградској бици, ослобођењу Крима, Украјине, Белорусије, Литваније, разбијању непријатеља у Источној Пруској. Његове „јуришлије“ су се 7 и 8 маја 1944. године веома истакле за време операције за ослобођење Севастопоља од фашиста. У тим ратним годинама овај пилот је извршио 308 борбених летова. На његовом „билансу“ налази се 10 непријатељских тенкова, 40 аутомобила, 2 железничка ешалона, много зенитног оруђа, 9 непријатељских авиона, више од 300 војника и официра. Носилац је четири највећа војна Ордена и још мноштва медаља. Његов Ил-2 погођен је у ваздуху на данашњи дан 1945 г. приликом јуриша Кенигсберга, па се тако и завршио херојски живот овог руског командира авијацијске ескадриле 136-ог гардијског јуришног авијацијског пука. Екипаж, је и пошто је био погођен, успео да изврши ватрени напад на непријатеља. Указом Президијума Врховног Совјета СССР од 19. априла 1945. године, гардијском мајору Козенкову посмртно је додељено звање Хероја Совјетског Савеза. Сахрањен је у братској гробници у Калињинграду, а име Василија Козенкова носе улице, школе, бисте у Калињинграду и Барнаулу, Кувандики, Актјубинску, Санкт-Петербургу…
На данашњи дан 1963. године донесен је устав којим је назив Федеративна Народна Република Југославија промењен у Социјалистичка Федеративна Република Југославија, а србофобни фараон Јосип Броз Тито је тим уставом проглашен за доживотног председника државе. После 11 година србофоби су превазишли себе и 1974. године донели нови конфедерални устав у коме је Србија била распарчана и којим је припремљено касније ново разбијање србског националног корпуса..
На данашњи дан 1992. године, на Палама је основана Српска новинска агенција - СРНА.
На данашњи дан 1992. године, Војска те од САД тог дана признате нове независне државе Хрватске, починила је ратни злочин у србским селима код Купреса (само у селу Маловану је заклано 28 цивила).
На данашњи дан 2004. године, суд у Москви је осудио руског истраживача Игора Сутјагина, оптуженог за шпијунажу у корист САД, на затворску казну од 15 година. Био је то сигнал свим патриотама да је завршена ера најамничке власти у Русији.
