Данас се сећамо преподобног Мојсија Оптинског, великог подвижника који је у Саровској пустињи покрај Серафима Саровског започео свој монашки подвиг. Проживео је потом десет година међу пустиножитељима Јарославских шума. Изобиље благодатних дарова које је од Господа стекао својим трудовима, начинило га је једним од великих стараца Оптинске пустиње која је у једном периоду представљала центар духовног живота Русије. Јуна месеца 1862. године, недуго пре своје кончине, преподобни Мојсије је удостојен ношења Велике Схиме. Праведна кончина преподобног старца Мојсија наступила је на данашњи дан 1862. године, у 81-ој години његовог земног живота.
|
|
|
|
|
На данашњи дан 1869. године, Скупштина Србије усвојила је Устав који су после смрти кнеза Михаила Обреновића 1868. сачинили Миливоје Блазнавац, Јован Ристић и Јован Гавриловић, намјесници будућег србског кнеза и краља Милана Обреновића. Први пут у историји Србије скупшитна је постала законодавни орган, мада с ограниченим правима. |
|
|
|
На данашњи дан 1882. године, према пројекту немачког инжењера Оскара Смрекара, који је обавио и пробна бушења, у Београду је пуштен у рад први савремени водовод. Из пет дубоких бунара град је добијао око 65 литара воде у секунди. |
|
Данас се сећамо Александра Ивановича Казарског, хероја Руско-турског рата 1828-29. године, командира брода «Меркуриј», који се борило са 2 турска линијска брода. Упокојио се на данашњи дан 1833. године. |
|
Данас се сећамо живописца Василија Козмича Шебујева, који се упокојио 1855. године. |
|
Тога дана 1898. године упокојио се руски писац, новинар и цензор Јевгениј Михајлович Феоктистов. После убиства Императора Александра II Феоктистов постаје убеђени конзервативац. Провео је 13 година као главни цензор за штампу у време владавине Императора Александра III. Да је у Русији у време владавине његовог сина Николаја II било више оваквих бораца против левичарских богоборачких идеја, не би било ни катастрофе зване 1917. година. |
|
На данашњи дан РПЦ прославља угледног патриотског делатника свештеномученика Гермогена, епископа Тобољског, који је на данашњи дан мученички пострадао од бољшевичких изрода 1918. године. |
|
На данашњи дан 1921. године, у Београду је покушан атентат на регента Александра Карађорђевића док се враћао из Скупштине у којој је озаконио Видовдански устав. Са скела недовршене зграде на углу Милошеве и Масарикове улице молерски радник Спасоје Стејић бацио је бомбу на регентову кочију, али је она запела за телефонске жице и експлодирала, не погодивши циљ. Стејић је потом осуђен на смрт, али је пресуда преиначена на 20 година робије. |
|
На данашњи дан 1922. године, рођен је србски писац Васко Попа, члан Српске академије наука и умјетности, најпревођенији српски песник у другој половини 20. века. Називан је језичким чудотворцем и последњим великим оригиналним песником. Дела: збирке песама "Кора", "Непочин-поље", "Споредно небо", "Усправна земља", "Вучја со", "Живо месо", "Кућа насред друма", "Рез", антологија народних умотворина "Од злата јабука", антологија поетског хумора "Урнебесник". |
|
На данашњи дан 1992. године, Савезна Република Југославија саопштила је да се одриче учешћа на самиту Конференције о европској безбедности и сарадњи 9. и 10. јула 1992. године, због једностраних и произвољних оптужби КЕБС-а да је само СРЈ крива за рат у бившој Босни и Херцеговини. |
|
На данашњи дан 1992. припадници Војске Српске Републике БиХ повукли су се са сарајевског аеродрома "Бутмир" и предали га јединицама УНПРОФОР-а. |
|
На данашњи дан 1999. године, председник Академије наука и уметности Републике Српске Петар Мандић преминуо је на Војно-медицинској академији у Београду. |
|
На данашњи дан 2001. године, председник југословенске Владе Зоран Жижић поднео је оставку. |
|
На данашњи дан 2001. године Европска комисија саопштила да је на Донаторској конференцији за СР Југославију прикупљено 1,28 милијарди долара обећане помоћи и оценила овај резултат као "веома позитиван". А штета нанета бомбардовањем западних неонациста, мери се у стотинама милијарди… |
|
На данашњи дан 2004. године, бивши председник и бивши премијер Републике Српске Крајине Милан Бабић /48/ осуђен је пред Хашким трибуналом на 13 година затвора због прогона и злочина против човечности и саучесништва у удруженом злочиначком подухвату уклањања несрпског становништва са готово једне трећине територије у Хрватској. Какво лицемерје Запада, стотине хиљада Срба протерано у Олуји, а Србима се суди због прогона Хрвата… |
|
Тога дана упокојио се Осип (Ђузепе) Иванович Бове (1784-1834), архитекта, знаменит по реконструкцији Москве после пожара 1812. године; Истог дана 1896. године упокојио се Григориј Павлович Небољсин (1811-1896), економиста, члан Државног савета, сенатор; Андреј Митрофанович Кижеватов, лајтнант, начелник 9-те пограничне заставе, херој одбране Брестске тврђаве, упокојио се на данашњи дан 1941. године; Николај Борисович Шчербатов, кнез, државни делатник, министар унутрашњих послова упокојио се на данашњи дан 1943. године; Вера Александровна Варсанофјева, прва у Русији жена-геолог, доктор геолошко-минералошких наука, професор, заслужни научник РСФСР, упокојила се на данашњи дан 1976. године. |
На данашњи дан 1844. године рођен је србски политичар и правник Глигорије-Гига Гершић, професор Велике школе у Београду, члан Српске краљевске академије. Један је од оснивача Радикалне странке, у чијој је влади три пута био министар правде. Био јестручњак за међународно право и написао је неколико књига на павне теме, попут: "Енциклопедија права", "Систем римског приватног права", "Природа државине", "Данашње ратно право", "Данашње дипломатско и конзуларно право", "Међународно-правни биланс у послератној балканској кризи".
Истог дана, исте године (1844) рођен је србски математичар и проналазач Љубомир Клерић, професор механике на Великој школи у Београду, члан Српске краљевске академије, министар просвете и привреде. Изумио је поларни пантограф и тракториограф. Бавио се углавном теоријском механиком, написао више научних радова и универзитетски уџбеник "Теоријска механика".
На данашњи дан 1873. године, рођен је србски писац Петар Кочић, национални борац против аустроугарске окупације Босне и Херцеговине. По повратку са студија славистике у Бечу и службовања у Србији и Скопљу, дуго је био без посла, осуђиван је и тамновао је у Бањој Луци и Тузли. У Бањој Луци је покренуо лист "Отаџбина", који је често забрањиван. Књижевни рад Кочић је почео са поезијом, али је убрзо прешао на прозу. Али и прозног Кочића одликује поетски језик којим снажно приказује планински завичај, живот у њему и судбину сељака. Пише и сатире у којима бритко излаже критици угњетавање србског сељака у окупираној србској Босни и Херцеговини од стране Аустро-Угарске монархије. Дела: сатире "Јазавац пред судом", "Суданија", збирке приповедака "С планине и испод планине", "Јауци са Змијања".
