Данас када света Црква празнује Рождество Пресвете Богородице, сећамо се руских војника који су пали на на Куликовом пољу 1380. године. Руска држава овај дан такође празнује као дан војне славе, а руска државност је такође везана за овај дан и давну 862. годину, када су Новгородци позвали за своје кнезове браћу Рјурика, Синеуса и Трувора, па по Рјурику имамо у Русији прву кнежевску, а потом и Царску династију Рјуриковича. Тада је свети благоверни Велики кнез Дмитриј Донски скупио војску, да би ослободио народ од Мамајевог ропства. Куликовска битка је постала не просто велики догађај у руској историји, него и својеврсни камен-оштрач руског патриотизма. Куликовска битка представља најважнији догађај у историји средњевековне Русије, она је увелико одредила каснију судбину Руске државе јер је означила почетак потпуног ослобађања Русије од ропства Златне Орде. Куликовска битка је била најкрупнија битка средњевековља, у тај ред спада и наша Косовска битка. На Куликовом пољу, у крви Мамајеве погибије зародила се будућа Русија. Куликовска битка је постала коренити преокрет у борби Русије против ординског ига и она је имала одлучујући утицај на стварање јединствене руске државе, на учвршћење руске националне свести. Као код Срба Косовска, битка, код браће Руса Куликовска битка постаје она врста двери која отварају врата Цару Славе из познатог Псалма. Због тога ни један Србин после Косовске битке и ни један Рус после Куликовске битке, не могу имати никакво оправдање за издају Христа...
На данашњи дан 1726. године рођен је Јован Рајић, србски књижевник и историчар (Сремски Карловци, 21. 09. 1726 - манастир Ковиљ, 22. 12. 1801).
Данас се сећамо познатог друштвеног и црквеног делатник, писца и песника, архиепископа Новгородског Теофана (Прокоповича) (1681–1736). Архиепископ Теофан (Прокопович) (у свету Елиазар (Елисеј) рођен је 1681. године у породици кијевског трговца. На његово васпитање много је утицао његов стриц који је био ректор Кијевске академије. У младости се школовао у Риму па је био залуђен језуитским мађијама и примио унију, но, слава Богу, поново је крштен у Православљу и примио постриг са именом Теофан. Предавао је у Кијевској академији поетику, реторику, философију и богословље. После много година пастирског рада у Кијеву, Петар Велики га 1715. године позвао у нову престоницу. Свакако је Теофан много утицао на пост-средњевековну културу Русије, створио Академију наука, писао историјске књиге о својој епохи, али му многи црквени људи замерају што је подржао укидање Патријаршије од стране Петра Великог. Упокојио се на данашњи дан 1736. године.
Данас се сећамо и песникиње, «музе речице Кљазме», Марије Алексејевне Поспелове (1780-1805).
На данашњи дан 1842.године умро је Сава Текелија (Поповић), књижевник и добротвор, председник Матице српске (Арад, 17. 08. 1761 - Арад, 21. 09. 1842)
Данас се сећамо војника јуначки погинулих у бици на Аљми (1854) који су седам сати држали положај против много надмоћнијег непријатеља, како би се организовала одбрана Севастопоља. Том приликом погинуло је око шест хиљада руских војника. Била је то прва крупна битка Кримског рата између војске коалиције Велике Британије, Француске и Турске, с једне стране, и Русије — с друге. Дакле, само неколико деценија пошто је Русија два пута спасила Европу од Наполеоновог ропства, две моћне западноевропске силе објављују рат Русији ради помоћи и што дужег опстанка „мртваца са Босфора“, омрзнуте Турске империје која је проливала реке крви православних хришћана.
На данашњи дан 1846. године рођен је србски политичар и писац Светозар Марковић, оснивач социјалистичког покрета у Србији и први теоретичар реализма у српској литератури. Колико може бити погубно школовање на Западу показује овај пример талентованог србског младића који је на Запад отишао са торбама уним врлина а вратио се са торбама препуним заблуда. Познанство са сатанистима Карлом Марксом, Николајем Чернишевским, Дмитријем Писаревим и њима сличним, одвојило је ову имуплсивну душу од Бога па је својим радом на ширењу безбожних идеја допринео мартиријској историји србског рода у ХХ веку за коју је одговорна управо та безбожна идеологија.
Данас се сећамо познате руске глумице Марије Гавриловне Савине (рођене Подраменцеве), која се упокојила на данашњи дан 1915. године.. Пошто јој је А.Н. Островски поверио главну улогу у скоро свим његовим новим комадима, постала је најпознатија и најцењенија руска глумица. Године 1899 она је добила звање «заслужне глумице»; Само једно кратко размишљање у то време водећег позоришног критичара говори све о каквој се уметници радило: „Савину свакако није одликовала изузетна лепота њеног гласа, њено лице није било лице лепотице. Но, између гласа, између манира говора, лица, геста, била је неке посебне, несвакидашње хармоније“. Савина је била и активан друштвени делатник и у периоду 1883‒1884. године предводила је Руско позоришно удружење. Узимала је Савина и учешће у политичком животу земље, неретко наступајући на монархистичким скуповима и конгресима. Данас је глумачка професија на жалост подвргнута стравичном утицају богобораца и отворених сатаниста…
На данашњи дан 1904. године, крунисан је србски краљ Петар I Карађорђевић.
На данашњи дан 1915. године умро је србски археолог и историчар уметности Михаило Валтровић, први професор археологије на Великој школи у Београду, управник Народног музеја, оснивач Српског археолошког друштва, члан Српске краљевске академије. Покренуо је часопис "Старинар" и међу првима истраживао српску средњовјековну архитектуру и уметничко-занатлијске предмете из средњег века. Дела: "Грађа за историју уметности у Србији", "Поглед на стару српску црквену архитектуру".
На данашњи дан 1931. године рођен је Војислав - Воки Костић, композитор, генерални секретар Савеза композитора Југославије, писац и гастроном (Београд, 21. 09. 1931- Београд, 29. 09. 2010).
Данас се сећамо и маршала Совјетског Савеза, двоструког Хероја Совјетског Савеза Ивана Христофоровича Баграмјана (1897-1982).
На данашњи дан 1991. године десио се покољ србских резервиста на Коранском мосту од стране хрватских неонациста. Том приликом је заробљено 25, а потом и убијено 13 резервиста ЈНА. Док су четворица припадника ЈНА успели да преживе. Да посетимо, резервисти су предали оружје не желећи проливање крви. 21. септембра 1991. око 19 сати, на мосту преко реке Коране, припадници специјални јединица МУП-а Хрватске и ЗНГ заустављају два камиона са припадницима ЈНА, који су превозили војнике редовног и резревног састава ЈНА из касарне "Мекушије" у касарну "Лоргориште“. Припадници ЈНА, било их је 25 у камионима, одмах су заробљени и упућене су им погрдни изрази и псовке. Наређено им је да одмах предају оружје, што су они и учинили, мислећи да ће тако избећи сукобе и убијање.
Одмах по предаји оружја, 17 припадника ЈНА је одведено са моста на Корани, док је осталим војницима ЈНА наређено да легну на коловоз (асфалт) са лицем окренутим на земљу и руке да ставе на потиљак.
Тада је уследило физичко иживљавање припадника МУП-а Хрватске и ЗНГ, над заробљеним припадницима ЈНА. Ударани су кундацима и ногама. Војнику Бранку Маџарцу је поломљена рука. Када се заставник ЈНА Никола Бабић побунио против толиког малтретирање, један припадник ЗНГ га је убио ножем тј. заклао. Затим је и други војник ЈНА убоден 2 пута ножем у леђа, а потом је убијен рафалом из аутоматске пушке. Осталим војницима ЈНА је наређено да устану и поредају се поред ограде моста на Корани. Видевши да ће и они бити ликвидирани на сличан начин као њихова два друга, три војника: Бранко Маџарац, Душан Мркић и Небојша Јаснић су скочили преко ограде моста у реку Корану. Остали војници ЈНА на Коранском мосту, сем Светозара Шарца који је тешко рањен, су ликвидирани. Прво им је пуцано из аутоматске пушке у ноге, а онда док су лежали на земљи, једног по једног убијали на најстрашнији начин углавном ножем. Убијањем заробљених војника ЈНА, од стране припадника МУП-а Хрватске и ЗНГ, учињена је тешка повреда Женевске конвенције. Шта рећи осим цитирати стихове великог србског песника Јована Дучића из песме „Сину тисућљетне културе“: „Још безбројна гробља затравио ниси,/ А крваву каму у њедрима скриваш,/ Са вешала старих нови коноп виси,/ У сумраку ума новог газду сниваш“.
На данашњи дан 1993. године председник Русије Борис Јељцин распустио је парламент, који му је угрозио власт избором потпредседника Александра Руцкоја за вршиоца дужности шефа државе.
На данашњи дан 2000. године неонацистички НАТО пакт је послао појачање на Космет од 2.000 војника из западне Европе да би било спречено "могуће насиље између Срба и Албанаца".
На данашњи дан 2004. године, македонски МУП је забранио, на захтев Македонске православне цркве (институције коју је створио велики поштовалац Православља ЈБТ – Јосип Броз Тито), епископима Српске православне цркве да улазе у Македонију и пролазе преко њене територије.
