Данашњи дан у србској и руској историји

1818. - Рођен руски цар, који је 1861. године, шест година након доласка на престо, укинуо крепосно право тиме практично окончавши феудално устројство. То му није помогло па је погинуо од руку безумника 1881. године, када су га убили чланови тајног терористичког удружења "Народна воља". Због реформи и ослобођења сељака, од народа је прозван „ослободилац“, реорганизовао је и судство, управу и војску и освојио Киргизију, Туркменију, Узбекистан и делове Кавказа. На месту где су безумници убили Цара, покрај реке Мојке и канала Грибоједова, недалеко од реке Фонтанке, подигнут је величанствени храм „Спас на Крви“, један од најлепших храмова у Петрограду.

На данашњи дан 1813. године упокојио се велики руски војсковођа, победник над Наполеоном, генерал-фелдмаршал гроф Михаил Иларионович Голенишћев-Кутузов, светли кнез Смоленски. Рођен је 1745. године у Петрограду, у породици инжењер-генерал-поручника. Са одличним успехом је завршио Дворску артиљеријску школу 1759. године. Војну каријеру почео као командир чете Астраханског пешадијског пука, којим је командовао легендарни А.В. Суворов. У периоду 1764-65. године војевао је против пољских конфедералиста, учествовао је у свим Руско-турским ратовима друге половине XVIII века, био ученик и сарадник генералисимуса А.В. Суворова. За време Руско-турског рата 1768-74. године Кутузов је изгубио једно око у јулу 1774 г. приликом прогона противника у селу Шуме под Алуштом, када је био тешко рањен у слепоочницу и десно око. По завршетку тог рата награђен је орденом Св. Георгија 4-ог степена и послан у иностранство ради лечења. По повратку у Русију 1776. године поново је стављен на располагање Суворову, учествовао је у гушењу побуне кримских Татара, што је завршено 1783. године присаједињењем Крима Руској империји. Током Руско-турског рата 1787-91. године посебно се истакао при јуришу на тврђаву Измаил (једна од највеличанственијих победа легендарног Суворова), а поново је тешко рањен приликом јуриша на Очаков. Образлажући награду за Кутузова, велики Суворов је написао: "Генерал Кутузов је ишао на мом левом крилу, но био је моја десна рука". У бици код Мачина Кутузов је разбио надмоћне непријатељске снаге, пројавивши квалитет блиставог тактичара. За заслуге у Пољској кампањи 1792. године добио је имања у Вољинској губернији. Током 1792-94. године показао је и дипломатско умеће у Константинопљу. До краја века је обављао различите војне дужности, а 1798. године произведен је у пешадијског генерала. Био је једини «екатеринин» генерал, који је остао на високом положају и код Цара Павла Петровича. На граници векова био је прво Литовски (1799-1801) а потом и Петроградски (1801-02) војни губернатор. Међутим, 1802. године Кутузов се нашао у немилости (Император Александар I је изразио незадовољство стањем петроградске полиције) и поднео је оставку. У августу 1805. године за време Руско-аустро-француског рата, постављен је за Врховног команданта Руске армије, послате у помоћ Аустрији. Сазнавши за време похода о капитулацији аустријске армије генерала Мака под Уљмом, Кутузов је предузео марш-маневар и искусно извукао Руску армију испод удара надмоћнијих снага противника. Међутим, пошто није прихваћен план вођења кампање који је предложио Кутузов, аустро-руска војска је под Аустерлицом 1805. године претрпела пораз од Наполеона. Кутузов се поново нашао у немилости после пораза под Аустерлицом иако се оштро противио плану вођења кампање, па је постављен на другостепене функције: кијевског војног губернатора (1806-07), командира корпуса у Молдавској армији (1808), литовског војног губернатора (1809-11). У марту 1811. године, у условима надолазећег рата са Наполеоном и неопходности што скоријег завршетка дуготрајног рата са Турском (почео 1806. године) постављен је за главнокомандујућег Молдавском армијом. Кутузов је у јулу одржао крупну победу под Рушћуком, а у октобру је окружио и заробио под Слободзејем читаву турску армију. За ту победу добио је 29. октобра 1811. године титулу грофа. Као искусан дипломата, Кутузов је потписао повољан по Русију Букурештански мировни споразум 1812. године, због чега је 29. јула 1812. године добио титулу светлога кнеза. Почетком Отаџбинског рата 1812. године Кутузов је био изабран од стране Дворјанског сабора за начелника Петроградске и Московске армије. А 8. августа, после остављања од стране Руске армије Смоленска, постављен је по други пут у каријери за Врховног команданта Руске армије. На празник Сретења иконе Владимирске Мајке Божије, 26. августа 1812. године, пружио је генерални бој војсци Наполеона под Бородином и та битка се сматра преломном у том рату. За Бородино је произведен у генерал-фелдмаршала. Желећи да сачува армију, Кутузов је без боја предао Москву упркос противљењу и самог Цара и учинивши смели крилни марш-маневар са Рјазањског друма на Калужски, зауставио се у Тарутинском логору где је попунио војску и организовао герилска дејства. Треба рећи да је практично главни оперативац Кутузова у овом периоду био генерал Милорадович, велики руски војсковођа србског порекла. У октобру под Тарутином нанет је тежак пораз француском корпусу Марата и Наполеон је био принуђен да убрза напуштање Москве. Преградивши под Малојарославцем пут француској армији у јужноруске губерније, Кутузов је натерао Наполеона да одступа по разореном Смоленском друму. Гонећи непријатеља, Руска армија је после бојева под Вјазмом и Красним потпуно разбила главне снаге Француза на Березину. У Отаџбинском рату 1812. године, како Руси зову битку са Наполеоном 1812, захваљујући мудрој и гипкој стратегији Кутузова, Руска армија је одржала блиставу победу над најјачом армијом на свету тога времена. За победу над Наполеоном Кутузов је 6. децембра 1812. године добио титулу кнеза Смоленског и био је награђен највишим борбеним орденом Светог Георгија 1-ог степена. Кутузов је разрадио план заграничних похода Руске армије, но није успео да га оваплоти у живот. Заузевши Берлин, Хамбург и форсировавши Елбу, Кутузов је ушао у рејон Лајпцига, где су биле сконцентрисане Наполеонове армије. Но, прехладивши се на путу, он се тешко разболео и умро. Сахрањен је у Казањском сабору у Санкт-Петербургу. Године 1831 пред колонадом Казањског сабора изграђен је величанствен споменик Кутузову.

На данашњи дан 1892. године, у Београду су српски писци и научници основали Српску књижевну задругу. За првог председника био је изабран Стојан Новаковић, а за потпредседника Јован Јовановић – Змај. Чика Јова је израдио и њен амблем. Обзиром да је Стојан Новаковић био један од напредњачких првака, не чуди да је прва објављена књига била "Живот и прикљученија" Доситеја Обрадовића, првог србског евроунијате и духовног оца данашње другосрбијанштине.

На данашњи дан 1929. године умро је србски војвода Степан - Степа Степановић, легендарни србски војвода и један од најистакнутијих војсковођа у оба балканска и у Првом светском рату. После завршене Артиљеријске школе у Београду учествовао је у српско-турским ратовима од 1876. до 1878. године, где је исказао велику личну храброст и умешност командовања. Био је и професор историје на Војној академији у Београду и помоћник начелника Главног штаба. У генералски чин унапређен је 1907. године и постављен за команданта Шумадијске дивизије, а 1908. године постао је војни министар, затим командант Дринске, па Моравске дивизије и од 1911. до 1912. поново војни министар. У Првом балканском рату командовао је Другом армијом у Кумановској бици, послије чега је крајем 1912 и почетком 1913. године учествовао у опсади и заузимању Једрена. Турске снаге су изричито тражиле да кључеве града предају србском команданту, не желећи да се предају Бугарима. У Другом балканском рату успешно је с Другом армијом одбранио правац долином Нишаве према Пироту. У почетку Првог светског рата је, као заменик начелника штаба Врховне команде војводе Радомира Путника, успешно спровео мобилизацију и концентрацију српске војске, а послије Церске битке, у септембру 1914. његова Друга армија је упорном одбраном осујетила аустроугарску Пету армију да форсира Дрину. У Церској бици у августу 1914. Друга армија под његовом командом разбила је аустроугарске трупе, што је била прва победа савезника у Првом светском рату. За ту победу добио је чин војводе. Потом су у Колубарској бици у другој половини новембра 1914. снаге под његовом командом водиле тешке борбе у подручју Лазаревца и спречиле аустоугарске трупе да с југа нападну српску војску и потом у децембарској контраофанзиви учествовале у избацивању аустроугарске војске из Србије. Приликом повлачења српске војске крајем 1915. и почетком 1916. успео је да с Другом армијом, у садејству с Тимочком војском, успори напредовање бугарске Прве армије. На Солунском фронту у септембру 1918. Друга армија је, нападајући на главном правцу, у садејству с Првом армијом, пробила непријатељску одбрану, потом избила на бугарску границу и принудила Бугарску на капитулацију.

Тога дана 1944. године упокојио се писац Алексеј Силич Новиков-Прибој. После 1917. године писац је опубликовао повести «Море зове» (1919), «Подводници» (1923), «Ералашни лет» (1925), «Жена у мору» (1926). Најпознатије и најзначајније дело Новикова-Прибоја је – историјска епопеја «Цусима», написана 1932-1935. године.

На данашњи дан 1992. године, јединице Територијалне одбране и полиције Босне и Херцеговине блокирале су касарну ЈНА у Сарајеву. Муслиманска страна, подстрекивана од Запада, по сваку цену је хтела рат, а данас се суди србским херојима који нису дозволили понављање новог геноцида над Србима.

На данашњи дан 2003. године, у Загребу је преминуо хрватски генерал Јанко Бобетко, ратни злочинац одговоран за ратни злочин почињен у Медачком џепу.

На данашњи дан 1999. године, авиони неонацистичког НАТО пакта срушили су "Сарајевски мост" у Грделичкој клисури. Тог дана срушен је и Авалски торањ, а гађани су и антенски стуб у Борчи и релеји широм Србије - на Фрушкој гори, Овчар Гобељи и Црном Врху. На Подгорицу и аеродром Голубовце НАТО неонацисти су испалили више од 70 пројектила. Пета колона у Црној Гори данас хрли у загрљај крвницима свог народа.Југославија је тог дана поднела тужбу Међународном суду правде у Хагу против земаља чланица НАТО за агресију.

Председник Русије Борис Јељцин и генерални секретар Кофи Анан на разговорима у Москви сагласили су се да Русија и УН успоставе "тесну сарадњу" у решавању кризе.

Неонацистима из НАТО пакта ништа није ишло како су планирали. Планирали су да србска армија капитулира за 7-8 дана, а они после више од месец дана бомбардовања, скоро да нису озбиљније оштетили одбрамбени потенцијал србске армије. Због тога је на данашњи дан 1999. године британска влада одобрила ангажовање још осам авиона у нападима НАТО на СРЈ, а САД су ставиле на располагање још десет стратешких бомбардера Б-52.