Преподобни Дионисије Радоњешки био је настојатељ Старицког Успенског манастира, у периоду „Смутног времена“ био је најближи помоћник светог Патријарха Московског Гермогена. Од 1610. године преподобни Дионисије је био архимандрит Троицко-Сергиевске Лавре. У периоду 1611 – 1612. године заједно са келијником Троицко-Сергијевске Лавре иноком Авраамијем Палицином (+ 1625) он је писао окружне посланице са призивом да се сабирају ратници и новчана средства за ослобођење Москве од Пољака, а такође и кнезу Димитрију Пожарском и свим ратницима са позивом да убрзају поход на Москву. После ослобођења Москве, приликом рада на преводу Требника лажно је оптужен и пострадао од злоумишљеника па је у његову одбрану устао и Јерусалимски Патријарх, а ускоро се из пољског заробљеништва вратио и Патријарх Филарет и стао у заштиту преподобном Динисију. Преподобни Дионисије преставио се у Господу на данашњи дан 1633. године и погребен је у Тројицко-Сергијевској Лаври.
|
Данас се сећамо и архитекте Петра Егоровича Егорова, који се упокојио на данашњи дан 1789. године. Био је један од најталентованијих архитекти у Русији друге половине XVIII века. Петар Егорович је учествовао у пројектовању, градњи и ремонту Петропавловске тврђаве, Смољног манастира, Мраморног дворца и низа других зграда и објеката које красе Петроград. |
|
Данас се сећамо војсковође и дипломате, кнеза Николаја Васиљевича Репнина, који се упокојио на данашњи дан 1801. године. Учествовао је у Седмогодишњем рату, затим био амбасадор у Пруској и Пољској, да би након тога учествовао у Руско-турским ратовима и поново се враћао дипломатији… |
|
Тога дана 1805. године отишао је ка Господу скулптор Федот Иванович Шубин, велики руски мајстор скулптурног портрета, који је у својим делима успео да постигне префињене живописне ефекте, виртуозно моделирајући пластику лица. |
|
На данашњи дан 1840. године, у Србији је уведен јавни поштански саобраћај отварањем прве поште у Београду у здању на Калемегдану. Пошта је отпремана у унутрашњост средом и суботом. |
|
На данашњи дан 1889. године рођен је руски конструктор авиона и хеликоптера Игор Иванович Сикорски, један од најзначајнијих пионира авијације, који је хеликоптер конструисао још 1908, а 1913. први изградио авион са више мотора. Његове велике летелице прославиле су га у Првом светском рату, посебно авион "Иља Муромец" са четири мотора по 55 коњских снага. Послије емигрирања у САД је наставио да конструише вишемоторне авионе за интерконтиненталне летове, а изради хеликоптера се вратио 1939, усавршавајући их током Другог светског рата и после рата. |
|
На данашњи дан 1892. године наводно је рођен Јосип Броз Тито, жестоки србофоб и русофоб, доживотни председник СФРЈ и Савеза комуниста Југославије. Својом неограниченом личном влашћу управљао је Југославијом 35 година. Свој наводни рођендан 25. мај, претворио је у својеврсни фараонски пагански празник у коме је народ морао да се поклања овом фараону попут древног клањања паганским идолима. Као аустроугарски каплар, овај србофоб је учествовао у Првом светском рату против Србије, у саставу 25. пука 42. хрватске домобранске дивизије, јединице која је починила најстрашније ратне злочине над десетинама хиљада српских цивила у Мачви у јесен 1914. године. Због тих покоља одликован је сребрном медаљом за храброст, а 1915. је заробљен на Источном фронту. Члан Комунистичке партије Југославије постао је 1920, а 1937. године њен генерални секретар. Као вођа КПЈ водио је у Другом светском рату устанак у коме је превасходни циљ био да се изолује ривалски четнички покрет коме су лажни србски савезници ускратили подршку. Јасеновац је пустио да ради до последњег дана, а малолетну србску децу је мобилисао и слао на утврђење немачке митраљезе да гину у равном Срему. На његову иницијативу лажни савезници су стравично бомбардовали многе србске градове 1944. године, побивши много цивила, а не наносећи практично никакву војну штету Немцима. По уласку у Србију снаге под његовом командом су 1944. и 1945. године ликвидирале без суђења десетине хиљада људи, само у Београду најмање 12.000. Прва одлука његове нове скупштине Југославије била је – забрана повратка од фашиста протераних Срба на Косово и Метохију и Македонију. Отворио је границу да шиптари из Албаније могу несметано да насељавају србску колевку Косово и Метохију. Одвојио нас је 1948. године од братског руског народа обрачунавши се поново са углавном србским присталицама Москве. Републичке границе је израдио по апсолутно антисрбском кључу, једино у Србији створивши аутономне покрајине, а уставом из 1974. године практично је тим србским покрајинама дао државност. Тим истим уставом проглашен је за доживотног председника и исте године за шефа СКЈ без ограничења мандата. . |
|
На данашњи дан 1929. године, у Народном позоришту у Београду изведена је премијера "Госпође министарке" Бранислава Нушића. Редитељ је био Витомир Богић, а сценограф Ананије Вербицки. Насловну ролу тумачила је Жанка Стокић, којој је Нушић унапред наменио улогу. |
|
На данашњи дан 1962. године умрла је Зора Петровић, професор Академије ликовних уметности у Београду, члан Српске академије наука и уметности. |
|
На данашњи дан 1995. године, четири часа пре истека ултиматума, којим је запрећено бомбардовањем обеју страна ако не престану борбе око Сарајева, авиони неонацистичког НАТО пакта бомбардовали су, ширу околину Пала (наравно, само србске положаје). |
|
На данашњи дан 1995. године, Главни штаб Војске Републике Српске саопштио је да су, због напада НАТО авијације на Републику Српску, заробљена 372 припадника УНПРОФОР-а. Таоци су пуштени у јуну 1995. године. |
|
Свети синод Српске православне цркве на данашњи дан 1996. године оштро је осудио Међународни суд у Хагу да у отужницама за ратне злочине манифестује парцијалност и једностраност. |
|
Истог дана исте 1996. године, Русија је потписала споразум с вођством чеченских побуњеника о окончању борби у Чеченији од 1. јуна 1996. године, што је руски председник Борис Николајевич Јељцин назвао историјским тренутком. Међутим, историјски тренутак и умиривање Чеченије наступило је тек у ери Владимира Владимировича Путина. |
|
Неонацисти из НАТО пакта на данашњи дан 1999. године у два наврата су бомбардовали Ремонтни завод у насељу Ждраљица на периферији Крагујевца. У нападу на Шабац оштећена је основна школа „Лаза Лазаревић“ и више околних стамбених зграда. Са седам пројектила је бомбардован далековод у Бољевачкој шуми, код Обреновца. |
|
Тога дана 1999. године, министри иностраних послова Грчке и Чешке, Јоргос Папандреу и Јан Каван, најавили су свој мировни план за Балкан, који предвиђа краткотрајан прекид ваздушних удара НАТО на Југославију како би се дала прилика дипломатским напорима за решење тзв. косовске кризе. Папандреу и Каван су у недељу у Пекингу објавили заједнички апел у којем су се заузели за дводневну суспензију ваздушних напада на СР Југославију. План је обухватао и предлог условног учешћа србских војних снага у међународним мировним снагама које би биле распоређене на КиМ. Истог дана исте године, у Москви су почеле и руско-француске консултације о тзв. косовској кризи. Руску страну је представљао амбасадор Борис Мајорски, а француску – представници Министарства спољних послова и Министарства одбране. Политички директори министарстава иностраних послова земаља чланица ЕУ су припремили састанак у Бону, како би размотрили пакт о стабилности Балкана у циљу економске реконструкције региона. Овај састанак је био припремни скуп за велику конференцију шефова дипломатија ЕУ. |
|
На данашњи дан 2000. године, одржана је оснивачка скупштина такозваног Народног покрета "Отпор" у згради Скупштине општине Врачар у Београду. Овај покрет који представља класичну пету колону србске историје, финансиран је од стране великог србофоба и русофоба Џорџа Сороша. Био је ударна песница Запада у специјалној операцији извођења државног удара названог петоктобарска револуција, после кога је Србија доведена у неоколонијално стање. |
|
На данашњи дан 2006. године, Савет министара БиХ формирао је Државну комисију за испитивање истине о страдањима Срба, Хрвата, муслимана, Јевреја и осталих у Сарајеву у периоду од 1992. до 1995. године. |
|
Данас се сећамо и следећих истакнутих личности у историји Русије: историчара Василија Осиповича Кључевског (1841-1911); угледног делатника Белог покрета у Сибиру, генерал-лајтнанта Андреја Степановича Бакича (1878-1922); викарија Нижегородске епархије архиепископа Амвросија (Смирнова) (1874-1938); историчара и новинара, делатника западнорусизма Лукијана Михајловича Солоневича (1866-1938); генерал-мајора, учесника Руско-јапанског рата, Првог светског рата, носиоца Георгијевского ордена, активног учесника Белог покрета на југу Русије Ивана Касјановича Киријенка (1881-1971); председника Савеза словенских просветитељских и добротворних друштава Естоније, организатора фестивала руске песме у Естонији «Словенски венчић», дописни члан Руске академије хуманитарних наука Николаја Васиљевича Соловја (1920-2006). |
