Данас се сећамо светитеља Јова, првог руског Патријарха. Још у детињству је волео да чита Свето Писмо и захваљујући одличној меморији, знао је напамет многе текстове Библије. Желео је у монахе, а родитељи су хтели да га ожене. Но, на дан венчања замолио је оца да га пусти у манастир ради беседе са духовним старцем. Дошавши архимандриту Герману, младић је замолио старца да га постриже у монаштво. Видећи ревносну жељу младића да служи Богу, старац није могао да откаже свом ученику и постригао га је у име многострадалного Јова.
Око 1569. године обитељ је посетио Цар Иван Грозни, инок Јов је тада привукао његову пажњу и ускоро је узведен у чин архимандрита. У пероду 1571-1572. године, био је настојатељ Симонова Успенског манастира у Москви, а у периоду 1575-1580. године – Новоспаског манастира. Године 1581 архимандрит Јов је рукоположен у чин епископа Коломенског. Године 1586 постао је архиепископ Ростова Великог и 1587. године - митрополит Московски. У јануару 1589. године, уз учешће Патријарха Константинопољског Јеремије одржано је наречење, а ускоро и свечано постављење митрополита Јова за Патријарха Московског и све Русије. Патриарх Јов је свакодневно служио Боженствену Литургију, читао напамет Јванђеље, Псалтир и Апостол. У Смутна времена, у јануару 1605. године Патријарх Јов је иако у дубокој старости, предао анатеми Лжедимитрија и издајнике који га подржавају. После смрти Цара Бориса Годунова 1605. године је одбио да крунише Лжедимитрија па је низложен. Слуге Лжедимитрија су упале у Успенски сабор Кремља да би убили Патријарха. Светитељ се молио у то време пред Владимирском иконом Божије Мајке. Присталице самозванца су истргли са Патријарха архиерејску одежду и нису му дали да заврши Литургију. Он је претрпео мноштво понижења и био је послан у Старицки Успенски манастир. Две године пред блажену кончину благословио је на патриаршијство митрополита Казанског Гермогена. Упокојио се на данашњи дан 1607. године и био је погребен Успенском Старицком манастиру. Године 1652 мошти светитеља пренесене су у Москву у Успенски сабор. Сав живот Првосветитеља представљао је пример ревносног служења Цркве. Њега је одликовало стрпљење за све и душевна уздржаност, благожелатељни савет и тајна сузна молитва за своју паству. Такав образ његовог делања сачувао се до саме кончине блаженог старца-Патријарха.
|
На данашњи дан 1807. године у току још једног Руско-турског рата код полуострва Атос у Егејском мору одиграла се битка, која је завршена пуним успехом руске флоте. |
|
|
|
На данашњи дан 1867. године, Црна Гора је објавила рат Отоманском царству у српско-турском рату. Као учесници у рату против Турака на Берлинском конгресу 1878. призната јој је самосталност и одобрен излаз на Јадранско море добијањем градова Бар и Улцињ. |
|
|
|
|
|
Данас се сећамо митрополита Курског и Обојанског Назарија (Кирилова), учесника и покровитеља руског патриотско покрета са почетка ХХ века који се упокојио 1928. године. |
|
Данас РПЦ празнује светог Јована, архиепископа Шангајског и Сан-Франциског, који се упокојио на данашњи дан 1966. године. Свети Јован Шангајски замонашен је у манастиру Миљково и у Србији је завршио богословски факултет. |
|
На данашњи дан 1989. године, умро је руски политичар Андреј Андрејевич Громико, 28 година совјетски министар иностраних послова. У Другом светском рату био је совјетски амбасадор у САД, затим у УН, гдје је био познат као "Мистер Њет". Совјетску дипломатију је предводио од 1957. до 1985. На чланство у Политбироу владајуће Комунистичке партије поднео је оставку 30. септембра 1988, а сутрадан и на положај председника Президијума Врховног совјета СССР, на којем је био од 1985. |
|
На данашњи дан 1992. године, умро је србски писац Борислав Пекић, велики романсијер са изразитим смислом за суптилно нијансирање, психолошку и социолошку анализу, прожету ироничним односом према свету. Дела: романи "Време чуда", "Ходочашће Арсенија Његована", "Успење и суноврат Икара Гулбекијана", "Како упокојити вампира", "Златно руно", "Атлантида", "Нови Јерусалим", "Аргонаути", "Писма из туђине", "Године које су појели скакавци", "Беснило", драме "Како забавити господина Мартина", "На лудом белом камену", сценарио за филм "Дан четрнаести". |
|
На данашњи дан 1993. године, након договора постигнутог између представника Републике Српске и Хрватске заједнице Херцег-Босне /ХЗ ХБ/ у Тодорићима код Стоца на српску територију прешло 135 србских цивила из Мостара. |
|
На данашњи дан 1999. године, француски министар здравља Бернар Кушнер изабран за шефа цивилне мисије УН на Косову, а генерални секретар УН Кофи Анан именовао Американца Џејмса Ковеја за његовог заменика. Прославио се помагањем шиптарским „црним трнсплантолозима“, умешан је у трговину људским органима. На срамоту незнаевних Срба који су га позвали, ова људска олош је недавно долазила у Београд и једна храбра Србкиња му је сасула торту у лице… |
|
На данашњи дан 2004. године, мaнaстир Висoки Дeчaни из 14. века, уврштeн је нa листу свeтскe бaштинe Унеска. |
|
На данашњи дан 2008. године, преминуо је србски академик Дејан Медаковић, некадашњи председник САНУ. |
На данашњи дан 1853. године, почео је Кримски рат, преласком руске војске преко реке Прут и нападом на Турке. Рат је 1856. окончан поразом Русије, јер су се на страни Отоманског царства у рат укључиле Велика Британија, Француска и Пијемонт. Лажни хришћани брзо су заборавили спасење Европе од Наполеона и зарад опстанка исламске Турске ушли у рат са Русијом…
Данас се сећамо угледног државног делатника, флотоводца, адмирала Фјодора Васиљевича Дубасова, који се упокојио на данашњи дан 1912. године.
На данашњи дан 1925. године у Лењинграду је стрељан последњи председник Савета министара Руске Империје, кнез Николај Дмитријевич Голицин.
