Данас се сећамо великог државног делатника епохе Јекатерине Велике, светлог кнеза Григорија Александровича Потемкина, који се упокојио на данашњи дан 1791. године. Један од фаворита Јекатерине био је несумњиво изузетно способна личност, али је на жалост сплет околности довео до тога да се сукобио са неким истакнутим Србима. Прво је познати руски витез и храбри ратник србског порекла, Симеон Зорић, можда и у наступу љубоморе изазвао на двобој Потемкина. Јекатерина је знајући за способности Потемкина била присиљена да Зорића удаљи са двора, дала му је богато имање у Белорусији и данас се у градићу Шклове налази његов споменик и задужбина у виду богате библиотеке. На знајући за сукоб Зорића и Потемкина, црногорски владар и владика Петар I (каснији светитељ – свети Петар Цетињски) се распитивао на путовању у Русију за Зорића желећи да се сретне са њим. То је дошло да Потемкина који је одмах наредио да се Петар I Петрович Његош протера из Русије. Ето, дешавају се такве ствари и међу уистину великим људима...
На данашњи дан 1836 године, упокојио се руски сликар Орест Адамович Кипренски.
Завршио је Морски кадетски корпус (1823) и од 1827. године служио је на патролном броду «Азов». истакао се већ у Наваринској бици и Руско-турском рату 1828-29. године. Служио је у Балтичкој, а од 1834. године у Црноморској флоти. Од 1838. године Корнилов је био начелник штаба ескадре познатог руског флотоводца М.П. Лазарева, руководио је дејствима десанта на Кавказским обалама. «Контра-адмирала код нас има много, но, да ли је лако изабрати таквог који је у себи сјединио и познавање морског дела и просвећеност садашњег времена, коме се без бојазни може поверити у критичним ситуацијама и част заставе и част нације?» - говорио је о именовању В.А. Корнилова за начелника штаба Црноморске флоте (1849), адмирал Лазарев.
Од септембра 1854. године Корнилов је предводио одбрану Северне стране Севастопоља, а после битке на реци Аљми, постаје начелник штаба гарнизона Севастопоља, стаје на чело одбране целог града. Његови саслужници су писали, да је вице-адмирал Корнилов «сјединио у себи узајамна дејства свих видова одбране: инжењерију, морску, копнену и артиљеријску» и да је «могућо, не бојећи се оптужбе за пристрасност, рећи да је цела незапамћена одбрана Севастопоља била створена од стране Корнилова».
На данашњи дан 1854. године Корнилов је био смртно рањен на Малаховом кургану од стране непријатељског ђулета, које му је раздробило леву ногу све до самог стомака. Официри су га подигли на руке и положили иза бедема међу оружје. Тешко рањени флотоводац је успео да изда последње наређење-завештање: «Борите се за Севастопољ», после чега је изгубио свест, не испустив ни једног болног јецаја. Последње речи хероја су биле: «Благослови, Господе, Русију и Господара, спаси Севастопољ и флоту». Слава свим србским и руским херојима који су витешки дали свој живот за веру, Цара (Краља) и Отаџбину!
1878. - Умро Илија Милосављевић Коларац, трговац, задужбинар
(Колари, 1800 - Београд, 18. 10. 1878)
На данашњи дан 1907. године умро је Ђорђе Крстић, србски сликар
(Стара Кањижа, 19. 04. 1851 - Београд, 18. 10. 1907)
На данашњи дан 1942. године упокојио се велики руски сликар, један од најзначајнијих представника православног сликарства, Михаил Васиљевич Нестеров. Чврст патриота и монархиста по политичким убеђењима, остао је у Русији и после револуције али је после ње сликао само портрете и пејзаже.
Тога дана 1863. године скончао је и руски писац Николај Герасимович Помјаловски (1835–1863).
На данашњи дан 1915. године Император Николај II је издао Манифест којим објављује рат Бугарској, која је 14. октобра напала на савезницу Русије - Србију.
На данашњи дан 1931. године рођен је Света Лукић, књижевник и књижевни критичар, уредник РТБ (Београд, 18. 10. 1931 - Београд, 31. 01. 1997)
На данашњи дан 1935. године, рођена је Надежда Нада Виторовић, србска сликарка (Прибој на Лиму, 18. 10. 1935 - Њујорк, 02. 11. 1999)
Позоришни глумац, редитељ и педагог Мата Милошевић умро је на данашњи дан 1997. године.
