На данашњи дан 1823. године рођен је руски писац Александар Николајевич Островски, руски класик у области драмског репертоара. Написао је око педесетак драма, често са израженим социјалним мотивима у Русији, описивао пропадање племића, успоне и падове трговаца, њихов морал и живот у провинцији. Исмејавао је пороке на томе градећи комичне ситуације. Најпознатија дела: драме "Шума", "Бура", "Таленти и обожаваоци", "Уносно место", "Без кривице криви", "Девојка без мираза" (Снимљен сјајан филм на ту тему, у коме глуми Никита Михалков), "Сиромаштво није порок", "Своји смо, споразумећемо се", "Вуци и овце", "Кола мудрости - двоја лудости".
|
У годинама Првог светског рата Шаљапин је често давао бесплатне концерте у корист рањених. После револуције вратио се у Мариински театар, добио је звање народног артисте и фактички је постао уметнички руководилац. Међутим, 1922. године је кренуо на турнеју у Париз после које се није вратио у Русију. Године 1938 он је оболео од леукемије, од које је и умро. |
|
|
|
|
|
На данашњи дан 1941. године, немачке трупе у Другом светском рату ушле су у Београд. |
|
УН су 1995. године смениле команданта руских "плавих шлемова" у Сремско-барањској области, генерал-мајора Александра Перељакина, оптуженог за подршку Србима. У УН је изгледа кажњива свака праведност, ако су у питању православни Срби и Руси… |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
На данашњи дан 1999. године, Савезна скупштина, на заједничкој седници Већа грађана и Већа република, изгласала је приступање СРЈ Савезу Русије и Белорусије. |
|
На данашњи дан 2000. године, Доњи дом руског парламента - Дума усвојила је изјаву о бојкоту Парламентарне скупштине Савета Европе све док не буду скинуте санкције према руским парламентарцима у Савету Европе. |
На данашњи дан 1938. године умро је руски певач Фјодор Иванович Шаљапин, један од најупечатљивијих басова у историји опере. Његова импозантна гласовна изражајност и глумачка сугестивност представљале су непоновљив спој. Шаљапин је опери први применио принципе Константина Станиславског и упознао публику на Западу са делима руских композитора, посебно Модеста Мусоргског. Креацијама Бориса Годунова, Мефиста, Ивана Грозног и Дон Кихота, у истоименим операма, дао је лични печат који је остао многима узор. Шаљапин је 1893. године први пут ступио на професионалну сцену у оперском театру Тифлиса, а већ 1895. године за њега се заинтересовала дирекција престоничког Мариинског театра. Својевремено водећи глас певача (бас) учинило га је љубимцем престоничке публике. А партија Ивана Сусанина у опери Глинке "Живот за Цара" и улога Цара Ивана Грозног у "Псковитјанки" и Варјашког госта у "Садку" Римског-Корсакова, донели су Шаљапину сверуску славу. Критичари су писали о томе да појава Шаљапина симболизује завршетак дугог процеса стварања националне опере. А после наступа у Европи, велики руски певач је стекао и светску славу.
Данас се сећамо и руског генерала, учесника Туркестанских похода и Руско-турског рата 1877-1878. године, Виктора Ивановича Дмитровског (1834-1902). По окончању рата Дмитровски је командовао стрељачком бригадом, пешадијском дивизијом, армијским корпусом. В.И.Дмитровски је умро 1902. године, сахрањен је у Санкт-Петербургу на Смоленском православном гробљу.
На данашњи дан 1941. године, у авионској несрећи у Грчкој погинуо је србски историчар Владимир Ћоровић, професор Београдског универзитета и члан Српске краљевске академије. Аустроугарске окупационе власти у Првом светском рату осудиле су га на Бањалучком велеиздајничком процесу на осам година робије. После ослобођења земље био је члан Народног већа у Загребу и Привременог народног представништва у Београду. Најпознатија дела: "Историја Југославије", „Црна књига“, "Узајамне везе и утицај код словенских записа", "Подјела власти између Милутина и Драгутина", "Списи Светог Саве", "Лука Вукаловић", "Поход Махмут-паше Бушатлије против Паштровића", "Односи Аустро-Угарске и Србије у 20. веку", "Односи Црне Горе са Дубровником од Карловачког до Пожаревачког мира", "Бан Борић и његови потомци", "Историја Босне", "Покрети и дела".
На данашњи дан 1945. године почела је офанзива Југословенске армије у Другом светском рату на Сремском фронту. Србофоб Тито је у равницама Срема мобилисао велики број србске малолетне омладине да јуриша на немачке утврђене митраљезе, а оставио је Јасеновац да ради пуном паром до последњег дана рата. У овој офанзиви погинуло је најмање 30.000 мобилисаних србијанских младића, послатих на "сремску кланицу" практично без обуке.
На данашњи дан 1961. године, у орбиту око Земље лансиран је совјетски космички брод "Восток 2" са Јуријем Гагарином, првим светским космонаутом. Брод је начинио круг око планете за 108 минута, крећући се максималном брзином од 28.000 километара на час, на највећој удаљености од Земље 327 километара.
На данашњи дан 1993. године сребренички муслимани код Скелана масакрирали 17 српских војника, од којих је најстарији имао 22 године. Да подсетимо да међу откопаним лешевима босанских муслимана није пронађен ни један леш детета нити жене, а Србе оптужују за геноцид.
На данашњи дан 1995. године, Горњи дом руског парламента захтевао је од председника Русије Бориса Јељцина да руска дипломатија затражи укидање санкција против СР Југославије.
На данашњи дан 1999. године пилоти фашистичког НАТО пакта су пројектилима погодили међународни путнички воз на релацији Београд - Солун док је прелазио мост преко Јужне Мораве код Грделице, усмртивши најмање 55 људи.
Истог дана исте године, авиони НАТО фашиста гађали су фабрику аутомобила "Застава" у Крагујевцу сручивши 15 пројектила, што је изазвало рањавање 36 радника. Више радника је рањено и у нападу на крушевачку Топлану и Фабрику "14. октобар". Авиони фашистичког НАТО пакта бомбардовали су и рафинерије нафте у Панчеву и Новом Саду, оштетивши том приликом у Панчеву и манастир Војловица - храм Светог архангела Гаврила из 14. века, задужбину Стефана Лазаревића.
