На данашњи дан 1806. године одиграла се знаменита битка на Мишару. У боју на узвишици Мишар код Шапца готово десетоструко малобројнији Срби у Првом српском устанку до ногу су потукли Турке. Настојећи да угуши устанак, Порта је упутила војску из Босне коју је предводио Сулејман-паша Скопљак. Устанички вођа Ђорђе Петровић - Карађорђе је Турке дочекао на Мишару, где је изградио шанац, а коњица је остала у шуми да удари у бок и позадину непријатеља. Први турски напад је одбијен, а затим су ступили у дејство коњица и ушанчени устаници. Турци су се уз велике губитке панично повукли, при чему су се многи подавили у Сави, покушавајући да се пребаце у Срем.
|
|
|
|
|
|
|
Данас РПЦ празнује учесника монархистичког покрета у Русији, свештеномученика Венијамина (Казанског), митрополита Петроградског и Гдовског. У Санкт-Петербургској духовној академији је 1895. године примио постриг, а 1896. године рукоположен је у чин јеромонаха. Служио је и био ректор у многим семинаријама, а 1910. године је био хиротонисан у епископа Гдовског, викарија Петербургске епархије. Становништво престонице је заволело свога архипастира за доброту и срдачност. Владика је подржавао монархистички покрет и пружао му подршку на све начине. На лето 1911. године он је ставио камен темељац Феодоровског сабора у Петербургу, који се градио од прилога чланова Савеза Руског Народа и других монархистичких организација, и замишљен је као Храм-споменик руским патриотама, који су за Веру, Цара и Отаџбину живот свој положили. Управо епископа Венијамина су позвали монархисти да одслужи свечани молебан пред отварањем 4-ог Сверуског конгреса СРН и 5-ог Сверуског монархистичког конгреса, који су одржани у Петербургу године 1912 г., а такође и 6-ог Сверуског монархистичког конгреса у Петербургу године 1913. После хапшења и збацивања са катедре Митрополита Питирима (2 марта 1917. године) управљање епархијом било је привремено предато епископу Венијамину, који је 6. марта био узведен у сан архиепископа, а 3 јуна 1917. године владика је изабран за Архиепископа Петроградског и Ладошког. Био је то први случај народног избора епископа на црковну катедру. Већ 13. августа 1918. године он је био узведен у сан Митрополита. После бандитског терора бољшевичке олоши против РПЦ током 1922-1923. године, кад је Лењин издао инструкцију у којој препоручује да се спроведе „са максималном брзином и немилосрдношћу гушење реакционарног духовенства“, Митрополит Венијамин је у мају ухапшен. Верујући људи у Петрограду су се покушали супротставити пљачкањима храмова. Митрополит је осуђен на смрт и егзекуција је извршена у ноћи између 12 и 13. августа 1922. године. Митрополит Венијамин је прослављен у априлу 1992. године на Архијерејском Сабору Руске Православне Цркве. |
|
Данас се сећамо и свештеномученика архимандрита Сергија (Шејна), стрељаног заједно са владиком Венијамином (Казанским). |
|
На данашњи дан 1942. године, у ноћном јуришу на усташко утврђење на Купресу, у Другом светском рату, погинуо је храбри србски борац против клеронацистичке НДХ и њене војске уташа, Симо - Симела Шолаја, командант партизанског Крајишког батаљона "Искра". По избијању устанка 1941. постао је некрунисани сељачки вођа у свом крају, изузетно омиљен због правичности, поштења и невероватне храбрости и народ га је доживљавао као заштитника, посебно од усташких покоља. Посмртно је проглашен народним херојем. |
|
На данашњи дан 2003. године, албански терористи у селу Гораждевац, код Пећи, убили су двоје, а ранили четворо србске деце док су се купала у реци Бистрици. Уследили су протести Срба, блокаде саобраћајница. Овај злочин осудили су ЕУ, САД, УНМИК. Савет безбедности на ванредној седници 18. августа оквалификовао је овај напад као терористички акт. Међутим, све је то лицемерје, јер се србски крвници штите и још ни један србски крволок са Космета није одговарао за своје монструозне злочине… |
|
Данас се сећамо и дадиље А.С. Пушкина Арине (Ирине) Родионовне Јаковљеве (1758-1828) и филозофа Владимира Сергејевича Соловјева (1853-1900). |
На данашњи дан 1813. године изашао је први број "Новина сербских из царствујушчег града Вијене", овај датум обележава се као "Дан Службеног гласника"
Лингвиста, професор Универзитета у Београду и академик Александар Белић рођен је у Београду 13. августа 1876. године.
На данашњи дан 1910. године умрла је енглеска медицинска сестра Флоренс Најтингел, утемељивач професије медицинских сестара, чији се рођендан - 12. мај - обележава као међународни Дан медицинских сестара. Отворила је прву школу за медицинске сестре, а њене ученице су послије Првог светског рата - у којем су лечиле српске војнике - помогле оснивање такве школе у Београду, из које је прва генерација медицинских сестара изашла 1924.
