220px Patriarch Job of MoscowНа данашњи дан 1589. године одиграо се велики историјски догађај који је одредио судбину Руске Православне Цркве - митрополит Московски Јов био је наречен за Патријарха. Тим самим је успостављена Патријаршија у Русији.

На данашњи дан 1814. године у Бечу је објављена "Мала простонародна славеносербска песмарица".

На данашњи дан 1862. године упокојила се кнегиња Зинаида Волконска (р. 1792), руска књижевница, власница литературног салона.

На данашњи дан 1884. године рођен је србски писац Вељко Петровић, члан Српске академије наука и уметности, који је претежно писао о Војводини, њеном амбијенту и људима. Права је завршио у Будимпешти. У Првом балканском рату био је ратни дописник, а у Првом светском рату добровољац, потом начелник у министарству просвете, председник Матице српске у Новом Саду и Српске књижевне задруге у Београду и управник београдског Народног музеја. Непосредним и родољубивим стиховима жигосао је национално отуђивање, корупцију и издају, а у интимној лирици био је импресиониста. Писао је и студије о књижевности и сликарству. Дела: збирке песама "Родољубиве песме", "На прагу", "Стихови", збирке приповедака ""Буња и други у Раванграду", "Варљиво пролеће", "Померене савести", "Препелица у руци", "Дах живота", "Молох".

На данашњи дан 1893. године умро је србски глумац Тоша Јовановић, члан Народног казалишта у Загребу и Народног позоришта у Београду, један од највећих српских глумаца 19. века. Први је глумац из Србије који је гостовао је у Будимпешти.

Данас се сећамо руског професора хемије Н.А. Меншуткина (1842-1907).

На данашњи дан 1919. године упокојио се познати руски мислилац и писац В.В. Розанов. Улази у чувени кружок око Леонтјева и тај кружок је изнедрио изузетне идеологе руског монархизма. Постао је познат после студије о „Легенди о великом инквизитору“ генијалног руског писца Ф.М. Достојевског. Имао је доста проблема због истраживања ритуалних убистава од стране Јевреја. Иако у једном тренутку на ивици секташтва, Розанов је крај живота покрај Свето-Тројичко-Сергијевске лавре провео у знаку његове осане Христу. Сахрањен је покрај Константина Леонтјева у гестимаснком скиту лавре…

На данашњи дан 1925. године у Москви се упокојио руски статистичар и друштвени делатник В.Н. Григорјев.

Данас се сећамо и руског сликара, једног од оснивача Савеза руских сликара, С.А. Виноградова. Сликао је портрете, ентеријере, пејзаже.

На данашњи дан 1941. године Немачка у Другом светском рату у Берлину, на тајном састанку шефа дипломатије Јоахима фон Рибентропа с изаслаником југословенске владе Данилом Грегорићем, извршила јак притисак на Југославију да приступи Тројном пакту, што је она учинила 25. марта 1941.

На данашњи дан 1944. године, србски крвник Јосип Броз Тито, у Другом светском рату упутио депешу повереницима у Србији, обавештавајући их да им у специјалну мисију шаље британског мајора Џонија Ханикера, члана британске војне мисије при Врховном штабу НОВЈ, који ће Савезничкој мисији при Врховном штабу достављати "све ваше жеље у погледу помоћи савезничког ваздухопловства". У депеши је наглашено: "Врховни штаб ће ипак одлучити да ли ће предложени циљ да се бомбардује". Откривање садржине те поруке омогућило је историчарима да разреше мистерију о разлозима бесомучне англоамеричке ваздушне кампање по градовима у Србији и Црној Гори, током које су "савезници" до септембра 1944. мало наудили њемачкој војној сили, али су под изговором истеривања Немаца убили хиљаде српских цивила. Деценијама после рата - пошто се, ипак, шушкало о позадини ваздушних удара - тврдило се да Тито није имао никакве везе с њима, да се, чак, љутио на Енглезе и Американце због те чудовишне операције и да је протестовао због бездушног уништавања србијанских и црногорских градова и безразложног убијања беспомоћних цивила.

На данашњи дан 1994. године на сарајевској пијаци "Маркале" погинуло 68 људи од експлозије наводно само једне минобацачке гранате, за шта су оптужени Срби да би - како се показало - било издејствовано повлачење тешког наоружања око Сарајева. Србска страна је негирала кривицу, тврдећи да је трагедију инсценирала влада у Сарајеву под контролом лидера Странке демократске акције Алије Изетбеговића. Никада није проведена независна истрага о том нападу, као ни послије експлозије готово на истом месту крајем августа 1995, која је послужила као покриће за масовне нападе авијације НАТО-а на Републику Српску.

На данашњи дан 1996. године власти у Сарајеву су на своју руку - мимо знања Међународног суда у Хагу за ратне злочине - киднаповале српског генерала Ђорђа Ђукића, пуковника Алексу Крсмановића и још шест људи, пресревши их док су ишли на заказани састанак с представницима међународних војних снага. Суд у Хагу накнадно је легализовао отмицу наводних ратних злочинаца који су пребачени у холандску престоницу, где је потом у затвору умро оболели генерал Ђукић, а пуковник Крсмановић је ослобођен оптужбе.

На данашњи дан 1999. године упокојила се народни херој СССР-а Марија Борисовна Осипова.

На данашњи дан 2016. године умро је др Драгољуб Живојиновић, историчар, професор Филозофског факултета у Београду, академик, секретар Одељења историјских наука САНУ (Врање, 17. 04. 1934 - Београд, 05. 02. 2016)

 

Go to top
JSN Boot template designed by JoomlaShine.com