Данас РПЦ прославља преподобне Кирила и Марију. који су потицали из бојарског рода. Свети Кирил, отац прпеподобног Сергија Радоњешког, служио је прво код ростовског кнеза Константина II Борисовича, а потом у Константина III Васиљевича. По свом положају је владао великим имањем, но, није се либио ни обичних сеоских радова. Њихова кућа увек је била творена за путнике и поклонике. Око 1328. године пресељавају се у Радоњеж где су се у старости замонашили у Покровском манастиру. Упокојили су се на данашњи дан1337. године, а у априлу 1992. године РПЦ је ове схимонахе прославила у лику светитеља.
Данас се сећамо Императора Петра II Алексејевича, који се упокојио на данашњи дан 1730. године. Унук Петра Великог, син царевича Алексеја Петровича и Наталије Алексејевне (принцезе Брауншвајг-Вољфенбјуттељске Шарлоте-Христине-Софије) ступио је на престо 1827. године. По завештању Императрице Јекатерине I, крунисан је 7. марта 1728. године. Млади Господар се нашао у центру интрига придворних група - Долгоруких, Меншикова, Остермана и др. Његово кратко царствовање није имало великих успеха у државној изградњи. Он је утврдио грб Санкт-Петербурга (1730), при њему је Малорусија добила посебан статус, духовенству је било забрањено да носи мирјанску одећу (1729). У јануару 1730. године је умро од оспе и једини је руски Император сахрањен у московском Кремљу заједно са руским кнежевима и Царевима.
На данашњи дан 1808. године, после две године окупације града-републике Француска је укинула Дубровачку републику, основану почетком 15. века. Послије слома француског цара Наполеона Првог Бонапарте 1814. град су запосели Аустријанци и држали га до 1918, кад је припао Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца и потом Југославији, а сада је у саставу Хрватске иако никада није имао никаквих историјских веза са Хрватском државом нити хрвартским народом (чак ни у Југославији до стварања бановина).
Данас се сећамо угледног државног делатниак с краја XVIII - почетка XIX века, грофа Федора Васиљевича Ростопчина, којис е упокојио на данашњи дан 1826. године. Ф.В. Ростопчин је ратовао заједно у походима легендарног А.В. Суворова, а био је и на дипломатској сслужби при Императору Павлу Петровичу и Александру I. Бо је један од идеолога «Руске партије», борац против французоманије и масонства при Двору.
На данашњи дан 1841. године рођен је велики србски писац Лаза Костић, зачетник српске авангарде лирике, чија је поезија врхунац романтизма у србској књижевности. Гимназију је учио у Панчеву, Новом Саду и Будиму, а права дипломирао у Пешти, где је и докторирао. Као сарадник Светозара Милетића, вође Срба у Војводини у борби за национална права, одлазио је у тајне мисије у Србију и Црну Гору. Двапут су га хапсиле мађарске власти. Снажна и оригинална лирска природа, крчилац нових путева и експериментатор, полиглота и интелектуалац изузетног образовања, обогатио је српски језик новим изразима и унео нове и смеле песничке облике /јамб/. Захваљујући његовим преводима, дела енглеског писца Виљема Шекспира постала су позната код нас. Био је дугогодишњи управник Србске читаонице у Сомбору. Дела: лирске песме, баладе, трагедије "Максим Црнојевић", "Пера Сегединац", расправе "Критички увод у општу филозофију", "О Јовану Јовановићу - Змају, његову певању, мишљењу и писању", естетички спис "Основа лепоте у свету с особитим обзиром на српске народне песме".
На данашњи дан 1870. године умро је србски добротвор Никола Чупић, оснивач Књижевног фонда "Чупићева задужбина". Овом фонду је завјештао кућу у Шапцу и 16.000 динара у злату. Рођен је 1834. у Шапцу у породици Куртовић, али је узео девојачко презиме мајке - кћерке Стојана Чупића, који је у народним песмама познатог као "Змај од Ноћаја". Његов идеал било је уједињење српства, посебно ослобођење БиХ.
1882. - Рођена руска балерина Ана Павловна Павлова, највећи балетски уметник класичног стила почетком 20. века. Каријеру је почела у Санкт Петербургу, где је играла с Вацлавом Нижинским у "Руском балету" Сергеја Ђагиљева. Потом је основала сопствену групу с којом је са огромним успехом наступала широм света, посебно одушевљавајући публику игром у балетима "Лабудова смрт", "Лептири", "Шопенијана", "Лабудово језеро", "Жизела", "Рајмонда".
Данас се сећамо руског писца Всеволода Владимировича Крестовског, који се упокојио ан данашњи дан 1895. године.
На данашњи да 1916. године отворен је државни универзитет у Нижњем Новгороду.
Тога дана 1970. године упокојио се конструктор хеликоптера Михаил Леонтјевич Миљ (1909-1970).
На данашњи дан 1929. године, енглески шпијун и велики крвник руског народа, један од вођа Октобарске револуције и утемељивача СССР Лав Троцки, протеран је из земље према налогу Јосифа Висарионовича Стаљина. Био је то први знак да замисао западних сатаниста да од Руса ураде оно што су урадили са америчким индијанцима, неће проћи. Очигледно, Стаљин није био спреман да игра по нотама Запада као што су то радили Лењин и Троцки…
На данашњи дан 1943. године на крају Стаљинградске битке у Другом светском рату остаци немачких армија обуставили су отпор, а немачки командант фелдмаршал Фридрих фон Паулус потписао безусловну капитулацију и предао се са 90.000 војника и официра. Слом Немаца и њихових савезника Италијана, Румуна, Мађара и Хрвата код Стаљинграда означио је почетак краја Трећег рајха. За шест месеци Немачка је у тешким борбама изгубила више од милион војника, а 75 дивизија је потпуно разбијено.
Тога дана 1955. године упокојио се руски песник и преводилац Михаил Леонидович Лозински.
На данашњи дан 1962. године умро је чувени политикин карикатуриста Петар - Пјер Крижанић, један од родоначелника југословенске карикатуре, писац и есејиста, један од оснивача "Ошишаног јежа". У Београд је дошао 1922. и запослио се у "Новом листу", а 1923. је прешао у "Политику".
