Данас обележавамо победу руског ополченија над Пољацима. на данашњи дан 1612. године ополченије под командом Козме Мињина и кнеза Дмитрија Пожарског заузело је прилазе Китај-городу, практично тиме потпуно успоставивши контролу над Москвом (Пољаци су се забаракидирали у Кремљу и након месец дана су се предали на милост победнику). У знак сећања на тај догађај установљено је празновање Казанске иконе Мајке Божије. Икона је била јављена 1579. године у Казању недуго пре тога (1552. г.) пошто је цар Иван Грозни освојио престоницу Казанског ханства. Обретење иконе одиграло се при непосредном учешћу свештеномученика Гермогена, Патријарха Московског и све Русије (1606-12), који је у то време био парохијски свештеник и који је написао тропар икони «Заступнице усрдна». Он је благословио ополченију Мињина и Пожарског да узму са собом као Покровитељницу икону Казанске Мајке Божије која се и налазила у логору њихове војске. Заступништвом Царице Небесне ополченије руско је без обзира на надљудске тешкоће на данашњи дан заузело Китај-город, а месец дана касније је пао и Московски Кремљ, разорен од стране Пољака.
Тога дана 1721. године, решењем Правитељствујушћег Сената Цар Петар I је био проглашен Императором Всеросијским.
Данас РПЦ празнује и Казанску икону Мајке Божије и о њој смо поред редовне рубрике у оквиру црквеног календара, писали и у посебном тексту у рубрици „Колона уредника“…
На данашњи дан 1905. године у стану трговца Ивана Ивановича Баранова одржано је прво организационо сабрање будућег Савеза Руског Народа, монархистичке организације. Поред Баранова (будући благајник Савеза) на сабрању су присуствовали дечији лекар Александар Иванович Дубровин (будући председник Савеза), уметник Аполон Аполонович Мајков (заменик Дубровина) и московски мештанин Константин Полторацки, који је имао искуство у организацији хоругвонсаца. На том сусрету, по речима Баранова, и «зародила се мисао о организацији великог савеза, који би стао на заштиту Православља, Неограниченог Самодржавља и Руске Народности».
На данашњи дан 1908. године умро је србски историчар, писац, фолклориста, педагог и преводилац Милан Милићевић, члан Српске краљевске академије. Дела: историјска - "Кнежевина Србија", "Кнез Милош у причама", "Карађорђе у говору и твору", "Поменик знаменитих људи српског народа новијега доба", приповетке: "Зимње вечери", "Летње вечери", "Међудневица".
На данашњи дан 1916. године рођен је Витомир-Воја Трифуновић, композитор, оснивач и директор Музичке школе "Др Војислав Вучковић", музички саветник Радио Београда, председник Удружења композитора Србије и Савеза композитора Југославије (Буковица, 04. 11. 1916 - Београд, 20. 01. 2007)
На данашњи дан 1932. године рођен је Жарко Петровић, композитор, музиколог и књижевник (Ужице, 04. 11. 1932)
Данас се сећамо и активног учесника монархистичког покрета митрополита Кировоградског и Николајевског Нестора (Анисимова), који се упокојио 1962. године. Будући митрополит је 1907. године примио постриг, рукоположен је у јеромонаха и по благослову светог праведног оца Јована Кронштадтског кренуо је да мисионари на Камчатку. Године 1909 јеромонах Нестор је био учесник монархистичког конгреса у Москви, који је организовао протојереј Ј.И. Восторгов и његови истимишљеници, где је наступио са неколико реферата. Године 1913 возведен је у сан игумана, в 1915. године - архимандрита. Са почетком Првог светског рата као добровољац је пошао на фронт, предводећи санитарни одред «Прва помоћ под огњем непријатеља», награћен је са неколико борбених награда, у том смислу напрсним крстом на Георгијевској ленти. Године 1916 хиротонисан је за епископа Камчатског и Петропавовског. Протеран од бољшевичке олоши, Алексеј Први га поставља за управника Хабринске епархије и 1922. године узео је учешће у легендарном Приамурском Земском Сабору, последњем организованом од стране монархистиччких снага. Са гушењем последњег монархистичког огњишта, произведен је за Хабринског архиепископа у емиграцији. Године 1946 постаје егзарх Источне Азије. Ухапшен је 1948. године приликом доласка на сабор од стране чекиста због књиге „Гранатирање Московског Кремља“ (од стране бољшевика) и осуђен је на осам година затвора. На слободи је поново 1956 и постављен је за Митрополита Новосибирског и Барнаулскога 1959 постаје управитељ Кировоградске и Николајевске епархије. Упокојио се у болници у Москви на данашњи дан 1962. године.
На данашњи дан 1956. године умро је србски археолог Милоје Васић, један од оснивача археологије у Србији, професор Универзитета у Београду, члан Српске академије наука и уметности. Његово животно дело је откопавање преисторијског насеља Винча. На основу тога поставио је тезу да подунавска култура потиче из Средоземља /егејска култура/ и предње Азије, а не из нордијских земаља. Објавио је више од сто научних радова. Дела: "Преисторијска Винча, 1-2", "Архитектура и скулптура у Далмацији", "Жича и Лазарица", "Јонска колонија Винча".
Данас се сећамо Дмитрија Ивановича Хвостова (1757 - 1835), грофа, сенатора, стихотворца, члана «Беседе љубитеља руске речи» и Руске Академије;
Данас се сећамо и Петра Ивановича Бартенева (1829 - 1912), историчара, археографа, издавача, библиографа, једног од оснивача руског отаџбинског пушкинизма и издавача «Собрания писем царя Алексея Михайловича» које је издао у Москви у журналу «Русский архив»;
Данас се сећамо и руске списатељице Раисе Адамовне Кудашеве (1878 - 1964) и писца Всеволода Анисимовича Кочетова (1912 - 1973).
