Данас се сећамо угледног државног делатника XVII в. и задужбинара бојарина Бориса Ивановича Морозова (1590–1661). Морозов је 1615. године био узет «да живи» у дворцу. Овај бојарин је био веома близак младом цару, а пријатељтво је учврстила његова женидба са сестром царице Ање Иљиничне Милославске. До краја живота Морозов је при царском двору био наомиљенији и најутицајнији човек. Савременици су га окарактерисали као човека умног и искусног у државним делима.
Данас се сећамо и Константина Сергејевича Заслонова (1910-1942), Хероја СССР-а.
На данашњи дан упокојио се и Андреј (Хенрих) Карлович Шторх (1766-1835), економист, историчар и библиограф, академик (1804), потпредседник Петербургске АН (1830).
На данашњи дан 1811. године рођен је србски историчар словачког поријекла Јанко Шафарик, оснивач Београдског музеја, професор Лицеја у Београду. Бавио се и археологијом и нумизматиком, посебно скупљањем старог српског новца. Дела: "Описаније свију досад познатих српских новаца", "О приложеним грбовима српских земаља и владатеља", "Српски споменици млетачког архива", "Хрисовуља цара Стефана Душана", "Житије Стефана Уроша Трећег", "Живот деспота Стефана Лазаревића".
Данас се сећамо једног од организатора монархистичког покрета у Москви, Јурија Петровича Бартенева. Био је крштено кумче великог словенофила И.С. Аксакова.
На данашњи дан 1872. године рођена је србска глумица словеначког поријекла Аугуста Вела Нигринова, првакиња Народног позоришта у Београду. Била је идол позоришне публике крајем 19. века, коју није заносила женственошћу већ унутрашњом снагом, достојанственом појавом и снажним, сугестивним гласом. Остварила је низ великих креација, попут улога Јулије, Офелије, Норе, Марије Стјуарт, Мона Ване, Деборе.
На данашњи дан 1918. године србска војска је у Првом светском рату ослободила Барању, област с већинским српским становништвом. Други пут су је, у Другом светском рату, после битака на Батини и Болману крајем 1944. ослободили Руси и Срби, у новембру 1991. је ушла у састав Републике Српске Крајине, али је Ердутским споразумом, потписаним у новембру 1995. године, стављена под двогодишњу међународну прелазну управу послије чега је припојена Хрватској. Дакле, већинска србска земља, увек ослобађана од стране србске војске,даје се народу који је у оба рата био против савезника…
На данашњи дан 1984. године у Лос Анђелесу је ухапшен хрватски ратни злочинац Андрија Артуковић, министар унутрашњих послова клеро-нацистичке Независне Државе Хрватске у Другом светском рату. Живео је од 1948. године у САД, где је доспео под лажним именом. Америчке власти су се упорно оглушавале о захтеве Југославије за екстрадицију. Артуковић је изручен тек 12. фебруара 1986. После суђења у Загребу - које је вољом тадашњег југословенског и хрватског комунистичког руководства било фарса, јер је оптужен само за нека појединачна злодела, али не и за злочин геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима - 14. маја 1986. је осуђен на смрт, али казна није извршена и умро је у затвору непуне три године касније.
На данашњи дан 2003. године делегација Савеза логораша Републике Српске у Хагу предала је истражиоцима нову документацију о злочинима над Србима у БиХ.
