sveti nikon radonjeskiРПЦ данас прославља преподобног Никона, игумана Радоњешког, најближег ученика и наследника преподобног Сергија Радоњешког. Чувши за ангелски живот преподобног Сергија, као дечак је дошао у манастир молећи за монашки постриг. Преподобни Сергије је, провидео у њему будућег великог подвижника и испитујући његово смирење и трпљење послао га је свом ученику преподобном Атанасију Висоцком.. Ту је преподобни Никон напредовао у подвижништву и учењу и као јеромонах се вратио у Тројице-Сергијеву лавру и постао омиљен и близак ученик преподобног Сергија. Видећи духовну зрелост и опит преподобног Никона, преподобни Сергије га је пред своју смрт одредио за свог наследника. Наставио је достојно пут свог великог претходника и никакве невоље га нису одвајале од благочестивог подвижништва. После харања манастира од стране Татаро-Монгола, постројен је прво дрвени храм у Име Пресвете Живоначалне Тројице и освештан је 1411. године на дан престављења преподобног Сергија, 25. септембра. Потом је изградио камену цркву над гробом свг духовног оца каменој цркви над гробом свог духовног оца, преподобног Сергија. За време копања темеља 5. јула 1422. године биле су обретене нетрулежне мошти преподобног Сергија. У част тога догађаја братија је решила изградити цркву у част Свете Тројице, куда су ускоро биле пренете свете мошти преподобног Сергија. Ради украшења храма преподобни Никон је позвао најбоље иконописце, преподобне иноке Андреја (Рубљова) и Данила (Черног). Тада је преподобни Андреј и насликао икону Живоначалне и Пресвете Тројице. 
Преподобни Никон је пред своју смрт имао виђење да ће бити сахрањен заједно са Преподобним Сергијем. Призвао је братију и поучио их, потом се Причестио Пречистим Телом Христовим и Часном Крвљу Његовом, дао је братији последњи благослов и рекао: «Пођи, душо моја, тамо где ти је уготовљено одредиште, пођи с радошћу: Христос те зове». Осенивши се крсним знамењем, преподобни Никон се упокојио на данашњи дан 1426. године. Он је био погребен близу раке преподобног Сергија.

250px NikitaDemidovichДанас се сећамо руског индустријалца, родоначелника династије Демидових Никите Демидова (Никиту Демидовича Антуфјева; 1656-1725).

SeverginДанас памтимо Василија Михаиловича Севергина (1765-1826), минералога, хемичара, академика (од 1793 г.)

На данашњи дан 1830. године почео је још један антируски пољски устанак који је довео до Руско-пољског рата 1830–1831. године, који је обухватио територију Царства Пољског, Литванију, Белорусију и десну обалу Дњепра у Украјини.

MahmutIIНа данашњи дан 1830. године, турски султан Махмуд Други хатишерифом је потврдио аутономију Србије, гарантовао слободу трговине, право зидања цркава и манастира и укидање спахилука. Турци су такође морали да Србима продају имања по "праведној цени" и напусте Београд, а султан је признао српског кнеза и границе Србије од 1812. године.

На данашњи дан 1853. године, Русија је у Кримском рату уништила турску флоту испред црноморске луке Синопе.

На данашњи дан 1858. године почела је Светоандрејска скупштина, која је трајала до 31. јануара 1859. године.

На данашњи дан 1911. године одржана је премијера првог србског играног филма "Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа" у "Гранд" биоскопу хотела "Париз" у Београду.

Јосип СлавенскиНа данашњи дан 1955. године, умро је србски композитор Јосип Славенски, професор Музичке академије у Београду. Видни национални израз србског музичког фолклора Славенски је спојио с модерном европском музичком техником. Дела: "Балканофинија" за оркестар, "Симфонија Оријента" за хор и оркестар, "Песме моје мајке" за глас и гудачки квартет, четири гудачка квартета, виолински концерт, хорови, соната за виолину и клавир.

PajaJovanovicНа данашњи дан 1957. године умро је Павле Паја Јовановић, сликар, академик (Вршац, 16. 06. 1859 - Беч, 30. 11. 1957). Изузетно је владао сликарским занатом и инспирисао се српском историјом. Насликао је велике иконостасе у Саборној цркви у Новом Саду и у цркви у Долову и портретисао више владара и црквених достојанственика. Радио је и историјске и фолклорне композиције, међу којима се посебно истичу "Сеоба Срба", "Проглашење Душановог законика", "Таковски устанак", "Мачевање", "Кићење невесте".

Данас се сећамо и Ивана Игнатјевича Јакубовског (1912-1976), Маршала СССР-а, двоструког Хероја СССР-а

crnjanskiНа данашњи дан 1977. године умро је Милош Црњански, књижевник (Чонград, 26. 10. 1893 - Београд, 30. 11. 1977). Школовао се у Темишвару, Ријеци, Бечу, Београду, Берлину, Паризу и Лондону. На Београдском универзитету је дипломирао историју, а у Лондону спољну политику. Као дипломата је службовао у Берлину, Риму, Лисабону и Лондону. Други светски рат и период избеглиштва је провео у Лондону. У Београд се вратио 1965. године. Црњански је свакако један од највећих србских књижевника, писао је песме, романе, приче, драме, путописе, критике, есеје... Аутор је стихова "Суматре", "Стражилова", "Ламента над Београдом", од прозних дела најзначајнији су "Дневник о Чарнојевићу", романи "Кап шпанске крви" и "Сеобе – I и II", 1971. године је награђен НИН-овом наградом за "Роман о Лондону", у коме је Црњански, великим делом аутобиографски, изнео трагичну судбину емиграције. О делу Милоша Црњанског написане су бројне студије и анализе, а његова дела доживела су многобројна издања, како за живота, тако и постхумно, рађене су адаптације за позориште и телевизију, превођена су на више страних језика…

Aleksandar Deroko 0000020215243На данашњи дан 1988. године умро је Александар Дероко, архитекта и историчар уметности, професор Архитектонског факултета у Београду, академик (Београд, 16. 09. 1894 - Београд, 30. 11. 1988)

На данашњи дан 2001. године Руска Дума донела је закон који дозвољава другим државама да приступе Руској Федерацији, а да при томе постојање заједничке границе није обавезан услов примања.

На данашњи дан 2004. године бивши руски прeмиjeр Jeвгeниj Примaкoв пoсвeдoчиo је прeд Хaшким трибунaлoм да Слoбoдaн Милoшeвић никaдa ниje имao плaн дa ствoри Вeлику Србиjу.

600full milorad pavic 194x300На данашњи дан 2009. године умро је Милорад Павић, књижевник и преводилац, професор Филозофског факултета у Новом Саду и Београду, академик (Београд,15. 10. 1929 - Београд, 30. 11. 2009)

Go to top
JSN Boot template designed by JoomlaShine.com