15. мај / 2. мај

Андреј Степанович Милорадович рођен је 1727. године у Кијевској губернији, пореклом малоруски дворјанин србског порекла. Године 1749 стиче чин Лејб гренадира. Седмогодишњи рат са Пруском омогућио му је да се искаже и ту је стекао неколико чинова.

Године 1771 Милорадович је био бригадир кад је почео рат са Турском; ратовао је под знамењима Румјанцева и прославио се већ у првој кампањи када је са 1800 пешадинаца и 300 козака прешао преко Дунава и разбио код Мачине турски корпус од седам хиљада војника. За тај подвиг Милорадович је био награђен орденом свете Ане 1-ог степена. Милорадович је и један од хероја битке код Козлудже 1773. године. Као награду за рат 1771-1774. године Милорадович је добио орден светог Георгија 3-ег степена. Године 1779 Милорадович је остављен за управника Черниговског намесништва, којим је управљао више од петнаест година. Године 1786 награђен је орденима светог Владимира 2-ог степена и светог Александра Невског; У мају 1789. године, произведен је у генерал-поручника. Храбар на бојном пољу, Милорадович је био праведан и непристрасан намесник, који се одликовао гостопримством, о чему је говорио и Суворов у разговору са његовим сином, који се зближио са Милорадовичем за време Турског рата. А.С. Милорадович се упокојио 1796. године у Чернигову, погребен је у Черниговском Елецком манастиру. Његов син Михаило Милорадовић, био је велики руски војсковођа, можда највећи херој Кутузовљеве победе над Наполеоном, гроф и генерал-губернатор царске престонице Петрограда, кога су убили сулуди декабристи на Сенатском тргу 1825. године.

На данашњи дан 1868. године, руска војска је освојила Самарканд.

На данашњи дан 1891. године, рођен је руски писац Михаил Афанасјевич Булгаков, по професији лекар. Романима „Бела гарда“ и "Мајстор и Маргарита", није баш одушевио комунистичку власт свог времена, али је ипак могао да ствара до краја живота. Оставио је дубок траг у руској и светској књижевности. Остала дела: приповетке "Белешке младог лекара", "Ђаволијада", "Кобна јаја", "Псеће срце", романи "Живот господина де Молијера", "Позоришни роман" /недовршен/, драме "Бекство", "Зојкин стан", "Пурпурно острво", "Адам и Ева", "Блаженство", "Иван Васиљевич", "Братство лицемера", "Последњи дани", "Батум", сценарији: "Ревизор", "Мртве душе", драматизација "Мртвих душа", "Рата и мира".

Сергеј Александрович Рачински Данас се сећамо водећег руског педагога и мислиоца, "подвижника трезвености" Сергеја Александровича Рачинског, који се упокојио 1902. године.

На данашњи дан 1914. године умро је србски књижевни критичар и историчар књижевности Јован Скерлић, професор Београдског универзитета, члан Српске краљевске академије, најутицајнији критичар свог времена. Дипломирао је на Великој школи у Београду и докторирао у Лозани. На Доситеје Обрадовиће, Јоване Скерлиће и сличне њима, се могу применити те мудре речи србског златоустог владике Николаја, да су србски синови ишли на школовање на Запад са торбама пуним врлина, а враћали се са торбама пуним заблуда. Да се србска интелигенција после ослобођења од Турака мало мање школовала на Западу, свакако би и књижевност и други облици стваралаштва били на већем нивоу. Овако, епоха Немањића је недостижан идеал за дехристијанизовану интелигенцију…

Данас се сећамо прве руске жене-пилота Лидије Висарионовне Звереве (1890-1916).

Данас се сећамо руских патриота - чланова Кијевског Клуба руских националиста (ККРН). На данашњи дан 15 маја 1919. године дошло је до масовог стрељања чланова Клуба. После освајања Мајке руских градова од стране руских бољшевика, у јануару 1919. године у руке чекиста допао је списак чланова ККРН са тачним адресама. Већина монархиста свесно није узела учешће у Белом покрету, пошто су руководећа места код белих заузели многи од оних, који су издали Господара 1917. године, а идеја Самодржавља није била исцртана на белим знамењима. Не иступајући активно против совјетске власти, многи монархисти су наивно сматрали, да их власт неће прогањати. Међутим, кијевски чекисти, међу којима је било доста неруса, осветили су им се за њихова монархистичка и национална убеђења и своје претходне страхове. Укупно је стрељано 68 чланова Клуба, углавном је то био крем кијевске интелигенције. Данас се сећамо инжењера-генерала, учесника руско-турског, руско-јапанаског рата и Првог светског рата, Константина Ивановича Величка (1856-1927).

Данас се сећамо инжењера-генерала, учесника руско-турског, руско-јапанаског рата и Првог светског рата, Константина Ивановича Величка (1856-1927).

Данас се сећамо и Свјатејшег Патријарха Московског и све Русије Сергија (Страгородског), који се упокојио 1944. године. Учествово је на Помесном Сабору Руске Православне Цркве. Од 1927. године Митрополит Сергије је као Заменик Патријаршијског местобљуститеља посветио себе делу регулисања односа између Цркве и совјетске владе. У периоду 1934-43. године предводио је Руску Цркву као Патријаршијски Местобљуститељ. За време Другог светског рата надахњивао је патриотску делатност своје пастве. Дана 8. септембра 1943. године на Сабору епископа био је изабран за Патријарха Московског и све Русије. Погребен је у Николајевском приделу Московског Патријаршијског Богојављенског сабора. Свјатејшиј Патријарх Сергиј (у свету - Иван Николајевич Страрогодски) рођен је 1867. године у Нижегородској губернији у граду Арзамасу, у породици свештеника, где је добио дубоко религиозно васпитање.

На данашњи дан 1945. године, јединице Југословенске армије су заробиле команданта групе армија Е генерал-пуковника Александра Лера - који је у априлу 1941. године руководио бомбардовањем Београда. У четворогодишњем рату је погинуло милион и 706.000 становника Југославије, од чега су огромну већину чинили Срби...

Данас се сећамо пилота, Хероја Совјетског Савеза М.Ј. Орлова (1916-1968).

На данашњи дан 1992. године, муслиманске јединице у Тузли напале су колону Југословенске народне армије и убиле најмање 200 војника, тиме прекршивши договор по којем је колона - која је као и остале јединице ЈНА напуштала Босну и Херцеговину - требало да мирно оде из града. Поновљен је сценарио из Добровољачке улице у Сарајеву, који се десио непуне две седмице раније: први део колоне је пропуштен, а други је нападнут из заседе. Наравно, само Србе лицемерни Запад оптужује за рат…

На данашњи дан 1999. године, први пут од почетка агресије неонацистичког НАТО пакта на Савезну Републику Југославију, из ваздуха је нападнуто подручје општине Бор, у којој су на мети били трафо-станица и складиште "Југопетрола". Неонацисти су гађали и цивилне циљеве у Београду, Панчеву, Смедереву, Новом Саду, Пожаревцу, Крагујевцу, Чачку, Бољевцу, Куршумлији, Урошевцу, Косовској Митровици, Призрену, Пећи, Ђаковици, Дечанима. Бомбардована је индустријска зона Чачка, удаљена непун километар од центра града. Бомбардована су села Лађевци и Цветке код Краљева и село Лесковац у Гружи, између Краљева и Крагујевца. Са три пројектила неонацисти су гађали мостове на ушћу Косанице у Топлицу код Куршумлије. Са три пројектила је погођен и мост преко речице Лугомир на аутопуту између Јагодине и Ћуприје. Два пута је бомбардовано подручје села Волаково код Бољевца, а бомбардовано је и складиште Југопетрола у Прахову. На КиМ је неонацистичка НАТО авијација дејствовала углавном по цивилним циљевима у околини Приштине, Урошевца и Косовске Митровице.

На данашњи дан 1999. године, Ибрахим Ругова је, након разговора са британским премијером Тонијем Блером и министром иностраних послова Робином Куком, позвао на договор све политичке снаге Албанаца са КиМ. Ругова је изразио спремност да се састане и са Хашимом Тачијем, вођом терористичке ОВК. Дакле, Запад је сламао и колико толико „нормалне“ Албанце и приморавао их на сарадњу са главосецима из терористичке ОВК,,,

Председници девет средњоевропских и источноевропских држава су, на самиту у украјинском граду Љвову, позвали југословенске власти да прихвате предлог министара седам најразвијенијих земаља и Русије (Г8) за окончање кризе на КиМ. "Позивамо владу у Београду да се прихвати обавеза које међународна заједница захтева као услов за мирно решење", навели су у заједничком саопштењу председници Аустрије, Бугарске, Чешке, Немачке, Мађарске, Пољске, Румуније, Словеније, и домаћина, Украјине.

На данашњи дан 2003. године, Скупштина Косова и Метохије је, без присуства србских посланика, који су напустили заседање, усвојила Резолуцију о признавању ослободилачког рата народа Косова за слободу и независност.

Тога дана 2014. године отишла је Господу схимонахиња Теодосија (у свету Наталијя Никифоровна Косоротихина) у многима познатој кући у сеоцету Октобарско, недалеко од града Скопин Рјазанске области.