Данашњи дан у србској и руској историји

Александар Дмитриевич Петров родћен је 1794. године у Псковској губернији. У своје време био је најјачи шахиста Русије, шаховски теоретичар и писац. Петров је победник на многим турнирима и побеђивао је водеће шахисте Русије и Пољске (А. Гофмана, К.А. Јаниша, С.С. Урусова, И.С. Шумова). Као шахиста светске класе био је позван на Први међународни турнир у Лондону (1851), но није могао да учествује на том турниру. Петров је саставио први руски учбеник шаховске игре, а такође је састаљаљао сложене и оригиналне шаховске проблеме. Велику популарност стекло је отварање које је он разрадио – руска партија или заштита Петрова. Умро је на данашњи дан 1867. године у Варшави.

На данашњи дан 1815. године у Такову, под вођством Милоша Обреновића подигнут је Други српски устанак против турске власти. Турци су поново запосели Србију после слома Првог српског устанка 1813. и Хаџи-Рувимове буне 1814. Срби су се тада налазили у невероватно тешком положају – терор који су спроводили Турци као и остали муслимани и муслимани-потурчењаци, био је неиздржив. За вођу устанка изабран је Милош Обреновић, војвода из Карађорђевог устанка. Оружана фаза устанка трајала је неколико месеци. Порта је пожурила да силом угуши устанак, али је претрпела тешке поразе код Обреновца, Дубља и Љубића. Милош је и војнички и дипломатски био веома умешан и успео је да уз помоћ братске Русије надвлада аспирације Османског царства. Русија је после слома Наполеона имала огроман углед и извршила је притисак на Порту. Турци су пристали на примирје и обећали Србији самоуправу, у којој је Милош поступно изборио положај аутономног наследног књаза. Из аутономије извојеване Другим српским устанком, уз заштитништво и покровитељтво Русије, Србија се постепено развијала у међународно признату државу.

Тога дана 1854. године, за време одбране Одесе руски каплар А.П.Щегољев (1832-1914) је извршио свој бесмртни подвиг. Тада су команданту руске армије генералу Д.Е. Остен-Сакену савезнички адмирали, Енглез Дондас и Француз Гамелен, предали ултиматум да им се предају сви трговачки бродови, на које је због рата био стављен ембарго, као и сви руски бродови који су се налазили у луци. На ултиматум је генерал одговорио ћутањем. Лука је тада била комерцијална, и град није био спреман за борбу са тако јаким противником. На почетку рата морска артиљерија бројала је 20 старих ливених топова на лафетама, у гарнизону је на броју било 1100 бајонета и 375 сабљи. Војници су почели хитне припреме за одбрану посебно обале. Скупили су и наоружали свега шест батерија од 48 топова, распоредивши их на моловима луке. Команда батерија бројала је 28 нижих чинова, од којих су само 4 били кадровски артиљерци. За командира батерије постављен је 22-годишњи каплар Александар Шћегољев. На данашњи дан 1854. године непријатељ је, одредивши најосетљивију карику у одбрани града – „Практично пристаниште“, покренуо ка њему своје бродове. Прво су ишле три парне фрегате пуцајући плотунским огњем тешке артиљерије по обали. Потом су стигле још три енглеске фрегате и једна француска. Карантинско пристаниште непријатељ није гађао јер су тамо били бродови других држава. Укупно је пришло 28 бојевих бродова, међу њима и 10 крејсера на пару. Главни удар примила је на себе шеста батерија Шћегољева. Она је водила борбу застарелим топовима са најсавременијом и много надмоћнијом артиљеријом противника, који је имао 350 оруђа. Без обзира на то, что је батерија била отворена са свих страна за ватру противника, шегољевци нису уступали. Они су провели шест часова неравноправне борбе, борећи се прво са четири, а потом са само два оруђа. Почело је да се смркава, бура на мору се појачавала. крупни таласи нису дозвољавали бродским рачунџијама да воде прецизну паљбу. Упркос свему, страшном ватром уништена су и последња оруђа Шћегољева и он се са тобџијама кроз ватру и дим, под кишом граната, повукао у подножје Булеварског степеништа. Но, због мрака и буре непријатељ је морао одступити али је оставио за патролирање три брода: енглески "Тигар" и "Нигер", француски "Везув". Но, „Тигар“ се насукао на стене гађан од обалске артиљерије са других места одбране града. Но, енгески морнари нису руски морнари, после рањавања неколико морнара и капетана „Тигра“ Џифарда који је био тешко рањен, команда, у саставу официра и 201 нижег чина, предала се у заробљеништво. Пошто "Нигер" и француски "Везув" нису дали одесистима да скину "Тигар" са хриди, фрегату су спалили ватром обалских батерија. За хероизам Александар Шћегољев је прескочивши чин потпоручика и поручика, био произведен у чин штаб-капетана и награђен Георгијевским крстом и златним почасним оружјем. За хероизам су Георгијевским крстовима биле награђене и његве тобџије из шесте батерије.

На данашњи дан 1867. године рођен је србски политичар, публициста и књижевник Јаша Продановић. Приредио је две антологије народних песама и приповедака и дела Јована Јовановића - Змаја, Јове Илића, Светислава Вуловића и Лазе Лазаревића.

На данашњи дан 1891. године, рођен је руски композитор и пијаниста Сергеј Прокофјев, један од најоригиналнијих музичких стваралаца XX века у свету.

На данашњи дан 1899. године рођен је србски историчар Михаило Динић, професор Филозофског факултета у Београду, члан САНУ.

На данашњи дан 1913. године, Турци су у Првом балканском рату предали Скадар црногорској војсци. НО, на притисак великих сила морали су се повући и некадашња србска престоница Скадар припала је Албанији.

Александар Козьмич Шћекин рођен је 1858. године у дворјанској породици у Курской губернији. Образовање стицао у Орловском кадетском корпусу и петербургском Планинском институту. У годинама револуционарне смутње 1905-1906, Шћекин је узео активно учешће у формирању монархистичких организација у Курској губернији. Био је члан Руског Сабрања и Савеза Руског Народа, председник Петербургског Железничког оделења СРН Светог Николаја, учесник неколико монархистичких конгреса. Упокојио се на данашњи дан 1914. године.

Совјетска армија у Другом светском рату ослободила је на данашњи дан 1945. године нацистичке логоре Саксенхаузен и Равенсбрик.

Тога дана 1973. године, спасавајући животе путника авиона ТУ-104Б од експлозије бомбе коју је активирао терориста, херојски је погинуо руски авиотехничар у посади Викентиј Григоревич Грјазнов (1928-1973).

На данашњи дан 1998. године у Србији је на референдуму о страном посредовању приликом решавања проблема на Косову и Метохији, изашло 73,05% бирача. Против учешћа страних представника у решавању проблема изјаснило се 94,3%. Но, то није много вредело, јер је неонацизам на Западу јачао и припремала се потпуна ревизија резултата Другог светског рата.

На данашњи дан 1999. године, од стране неонациста из НАТО пакта бомбардована је зграда Радио-телевизије Србије у Абердаревој улици у Београду. Погинуло je 16 људи, а 20 је рањено. Са 20 пројектила је гађан западни део Ниша, као и Нишка бања. Бомбардована су и села око Авале, у близини Београда. НАТО неонацисти су погодили и центар Куршумлије. Поново су бомбардовани коп Белаћевац и аеродром Слатина.

Истог дана исте године почео је самит НАТО неонациста у Вашингтону, на ком је обележено пола века постојања овог војног савеза, и утврђени стратешки правци деловања за 21. век. На почетку самита, шефови држава/влада чланица НАТО су усвојили изјаву у којој су поставили услове које СРЈ треба да испуни да би „ваздушни удари били суспендовани“. Услови које је НАТО поставио СРЈ на почетку самита, постали су основ за Резолуцију 1244. Од СРЈ, односно Слободана Милошевића, како је формулисано у документу, захтевани су: 1) Прекид свих војних акција и окончање насиља на КиМ; 2) Повлачење свих војних, полицијских и паравојних снага са КиМ; 3) Прихватање међународног војног присуства на КиМ; 4) Прихватање безусловног и безбедног повратка свих избеглица и расељених лица и несметан приступ организација за хуманитарну помоћ; 5) Доказ да ће радити на стварању политичког оквира заснованог на Споразуму из Рамбујеа.

На данашњи дан 2007. године умро је Борис Јељцин, први председник Русије у њеном посткомунистичком периоду државности. На председничком положају био је два мандата, од јуна 1991. до 31. децембра 1999. године, када је поднио оставку и на мјесто вршиоца дужности председника именовао Владимира Путина. Поред много алкохолисања, одликовала га је најамничка политика према Западу и либерална економија у земљи која је оставила иза себе пустош. Али треба му одати признање што је мирно предао власт Владимиру Владимировичу, што је представљало почетак рађања једне нове Русије, која је, даће Бог, припремила пут за поновно претварање Русије у моћну Православну монархију. Нека тако буде. Амин!