На данашњи дан 1056. године по налогу кијевског кнеза Изјаслава Јарославича, ђакон Григориј је почео преписивати Јевангелие («Остромирово Јевангелие»).
На данашњи дан 1596. године, четири епископа, издајника Православља у Малорусији, потписали су Брестску унију, према којој су епископи православне цркве на територији Речи Посполите признали над собом власт папе. Предисторија ове издаје сеже у период владавине Данила Галицког, брата светог Александра Невског. За разлику од благоверног кнеза Александра који је схватао да ће ропство под Татаро-Монголима бити чисто физичке природе, а да би ропство папистичким отпадницима представљало духовно ропство, па је кренуо у рат против паписта Швећана и победио их у чувеној Невској бици 1240. године. Данило Галицки чини супротно, тражи помоћ папе и пристаје због обећане помоћи да стави на главу папску круну. Наравно, паписти као патолошки лажови не пружају Данилу никакву помоћ, и тај део руских земаља пада у ропство, али духовна штета од прихватања папске круне показала се већ у Брестској црквеној унији, показује се и данас у неонацистичком режиму који је дошао на власт уз помоћ неонацистичког НАТО пакта после државног удара у Кијеву пре пар година…
На данашњи дан 1727. године потписан је Кјахтински руско-кинески споразум. Главни преговарач са руске стране био је велики руски државни делатник србског порекла, гроф Сава Владиславич. Захваљујући овом великом Србину из Херцеговине, србско (источно) питање се у време Петра Великог први пут нашло на столу највећих европских сила тога доба…
Свештеномученик Димитрије (у свету Иван Иванович Добросердов), прво свештеник, па после смрти жене и деце, докторира на богословији у Московској духовној академији и замонашује се 1908. године. Око 5 година је био архимандрит при манастирима у самом Кремљу, да би 1914. године био произведен у викарног епископа у Успењском храму Московског Кремља. Епископ Ставропољски постаје 1921. године али је под притиском обновљенаца морао брзо напустити епархију и враћа се у Москву. Године 1923 одређен је за Тамбовског архијереја и тада су под омофор Димитријев с покајањем пришли сви обновљенци осим из једног манастира. Међутим, бољшевичка олош га није остављала на миру и од 1925. године почиње непрекидно ислеђивање и малтретирање што је утицало на појаву срчаних обољења. Враћа се у Москву али му власт налаже да напусти Москву и црквена власт га шаље за епископа Пјатигорског. Године 1932 постаје архиепископ Можајски. У септембру 1937. године архиепископ Димитрије је ухапшен и са још неколицином архимандрита, игумана, ђакона и монаха и монахиња, уз неколико верујућих мирјана, стрељан је на полигону Бутово у близини Москве и сахрањени су у заједничкој, за сада непознатој гробници.
Данас се сећамо палих у морској бици у Наваринском заливу (1827 г.), где су уједињене флоте Русије, Енглеске и Француске уништиле турско-египатску флоту.
На данашњи дан 1887. године рођен је Димитрије Митриновић, књижевни критичар, уредник "Босанске виле", члан "Младе Босне", пионир идеје о уједињеној Европи (Доња Поплата, 21. 10. 1887 - Ричмонд, 28. 08. 1953). Био је на неки начин идеолог тим младићима, у његовим радовима могла се видети једна просрпска позиција, међутим… Каснији његов живот је умногоме подсетио на живот неких данашњих политичара-књижевника, који су србску обнову претворили у србску обману и своје право лице показали најамничким служењем србским крвницима. Тако је и Митриновић, пошто је одрадио посао за масонерију, оставио другове на цедилу, побегао на Запад са кога се никада није вратио у Отаџбину…
Данас се сећамо и Николаја Александровича Добровољског познатог делатника монархистичког покрета у Пјатигорску 1918. године, министра правде Царске владе. На тај положај постављен је 20. децембра 1916. године, поставши последњим царским руководиоцем органа тужилаштва. На том месту је провео свега нешто више од два месеца, до масонске Фебруарске револуције 1917. године. У данима фебруарског преврата био је ухапшен и пребачен у Петропавловску тврђаву. У августу 1917. године уз велику кауцију Добровольски је успео да изађе из тврђаве. Добио је дозволу да отпутује на Северни Кавказ, где је дочекао долазак на власт бољшевичке олоши. Већ у октобру 1918. године Добровољски се нашао међу таоцима и нашао се у концлогору у Пјатигорску. Међу осталим царским високодостојницима, на данашњи дан 1918. године Добровољски је био стрељан (по другим подацима одсекли су му главу сабљом).
Данас се сећамо и грофа Федора Петровича Литке (1797-1882), адмирала, истраживача Арктика, председника Петербургске академије наука (од 1864), главног организатора стварања Руског географског друштва.
Данас памтимо и Дмитрија Спиридоновича Бисту (1925-1990), графичара, дизајнера књига, потпредседника Академије сликарства СССР (1988-90). За учешће у стварању 200-томне «Библиотеке светске књижевности» Бисти је био удостојен Државне награде СССР (1978).
На данашњи дан 1941. године, почињено је масовно стрељање ђака, професора и грађана Крагујевца у Другом светском рату. „Културни“ Германи без подрхтавања руке, извршавали су наређење какво не постоји у србској војничкој историји, да се стрељају ђаци, деца…
Неком иронијом судбине или неком правдом Свише, истог дана 1944. године, Крагујевац је ослобођен у Другом светском рату од нацистичке гамади…
На данашњи дан 1991. године, јединице Југословенске народне армије напустиле су Словенију, која се отцепила од Југославије. Из Копарске луке испловио је брод "Галеб" са 1.135 војника и старешина, док је брод "Свети Стефан", натоварен опремом и неборбеним возилима, задржан неколико сати под образложењем да је у њему било лако наоружање.
На данашњи дан 2000. године, посмртни остаци песника Јована Дучића из Либертвила су пренети у Требиње и сахрањени у крипти Херцеговачке Грачанице. Тако се велики србски син, „кнез србских песника“ како су га звали, вратио у своју вољену Херцеговину, у град подно Леутара о коме је тако надахнуто писао у својој књизи „Јутра с Леутара“…
На данашњи дан 2014. године умро је др Мирослав Милошевић, професор Правног факултета у Београду, Приштини и Крагујевцу (Београд, 13. 07. 1948 - Београд, 21. 10. 2014).
