На данашњи дан 1840. године, сећамо се „руског Синђелића“, војника Архипа Осипова који је учествовао у одбрани Михајловске тврђаве и том приликом извршио истински подвиг.
За време напада кавкаских горштака Осипов је починио подвиг коме су се посвећивали стихови и песме, а у октобру 1881. године у Владикавказу је подигнут споменик овом хероју, који је срушен у време црвеног терора. А 1889. године станица Вуланскаја је на молбу својих становника преименована у Архипо-Осиповску станицу и до дан данас та варошица градског типа носи име овог руског хероја. Дакле, на данашњи дан 1840. године на Михајловску тврђаву се обрушила банда горштака којих је било по бројности 20 пута више од бранилаца руског гарнизона. За време жестоких борби овај руски војник је и извршио свој подвиг. Када се огроман број бандита пробио у руску тврђаву, уследила је експлозија у барутани коју је потпалио Архип Осипов, редов Тенгинског пука. Од експлозије је погинуло три хиљаде бандита и скоро читав гарнизон тврђаве. Остаци гарнизона (око 80 људи) су заробљени од стране горштака. Наређење да се тврђава дигне у ваздух заједно са непријатељима дао је руководилац одбране утврђења, штапски капетан Николај Константинович Лико, који је два пута рањен током напада бандита. О подвигу Архипа Осипова сазнало се тек неколико месеци после тога, када се скоро педесет бранилаца тврђаве вратило из заробљеништва и који су под заклетвом све потврдили. «Осудивши себе на тако славну смрт, – гласио је указ војног министра од 8. новембра 1840. године, – он је другове молио само да памте његово дело, уколико неко претекне жив. Та жеља Осипова се испунила. Неколико храбрих људи, његових пријатеља, који су остали живи међу општим рушевинама и погибијом, сачували су његов завет и истинито га пренели. Император је поштовао заслуге витешких заштитника Михајловске тврђаве и указана је помоћ и уважавање њиховим породицама. Ради овековечења сећања на достојни подвиг редова Архипа Осипова који није имао породицу, Његово Царско Величанство је наредило да се његово име заувек сачува у списку Прве гренадирске чете Тенгинског пука, сматрајући га првим редовом и да се приликом читања његовог имена увек изговара: "Погинуо у славу руског оружја у Михајловском утврђењу".
На данашњи дан 1825. године рођен је србски филолог Ђура Поповић, познатији као Ђура Даничић. Поред свог пријатеља Вука Караџића и њиховог покровитеља, језуите Јернеја Копитара, Ђура је најзаслужнији што данас србска деца не могу да читају у оригиналу оно што је писао Свети Сава и остали србски великани током славне србске историје до њиховог доба. Написао је „Речник хрватскога или српског језика“ тиме помогавши једну страшну језичку клептоманију, да се чисти србски језик некаквим Гајевим прогласом - прогласи хрватским језиком!
На данашњи дан 1860. године, рођен је србски песник Војислав Илић. Овај оригинални стваралац сматра се оснивачем модерне српске лирике и творцем веристичког израза у србској поезији.
На данашњи дан 1865. године упокојио се учесник Кримског рата, гроф Фјодор Васиљевич Орлов-Денисов. Он је рођен 1802. године, био је син хероја Отаџбинског рата 1812. године, грофа Василија Васиљевича Орлова-Денисова. У чин генерал-ађутанта назначен је 1854. године. Са почетком Кримске кампање гроф Орлов-Денисов је у њој узео најдуже учешће, борио се у биткама на реци Чорној и на Феђухинским висовима. По преласку руске војске са јужне стране Севастопоља на северну страну, гроф Орлов-Денисов се вратио у Петроград. За истакнуту улогу у борби под Севастопољем добио је орден свете Ане 1-й степена, са Императорском круном и мачевима.
На данашњи дан 1868. године, рођен је србски књижевни историчар и критичар Павле Поповић, члан Српске краљевске академије и професор Београдског универзитета.
На данашњи дан 1949. године у Вашингтону је потписан уговор најјачих западних сила о стварању војног пакта, названог НАТО пакт. Он је у старту дефинисан као одбрамбени савез, али је јасно да је од самог свог старта замишљен као антируски (а самим тим и антисрбски) војни блок. Бомбардовањем СРЈ 1999. године без одобрења СБ ОУН, показао је своје право лице и оданост принципима које су баштиниле наци-фашистичке Силе Осовине из периода уочи и за време Другог светског рата.
НАТО фашисти су на данашњи дан 1999. године бомбардовали рафинерију Панчево и том приликом убили тројицу радника тог предузећа. Истог дана, исте године, авијација НАТО зликоваца уништила је резервоаре главне београдске топлане на Новом Београду и том приликом погинуо је човек који је радио у обезбеђењу тог предузећа. НАТО фашисти су тог 4. априла гађали и полицијску академију на Бањици, оштетивши том приликом и болницу ВМА.
На данашњи дан 2000. године, Република српска је хашким истражитељима доставила 440 пријава, које су документоване са 12 хиљада страница, против лица која су починила злочине против србског народа. Међутим, испоставило се да од тога нема никакве користи, јер је тај суд створен да би се судило Србима.
Тога дана 2004. године скончао је композитор, народни уметник СССР-а Никита Владимирович Богословски. Он је рођен 22 маја 1913. године у Санкт-Петербургу. Завршио је Лењинградску конзерваторију у класи композиције 1934. године. Његова музика се слушала у многим познатим филмовима, попут «Два бойца», «Истребители», «Большая жизнь», «Таинственный остров», «Разные судьбы». Мелодије Богословског такође су улепшале мноштво цртаних и документарних филмова, као и представа. Никита Богословски је написао неколико стотина песама, међу којима и веома популарне - «Любимый город», «Спят курганы тёмные», «Темная ночь», «Шаланды», «Днём и ночью», «Почему ж ты мне не встретилась» и друге. Композитор је носилац два ордена «За заслуге пред Отаџбином» III и IV степени. Сахрањен је на Новодевичјем гробљу.
