Наша света Црква данас прославља светог Прохора Пчињског, великог србског светитеља из XI века. Интересантно је да је свети Прохор један од најревноснијих поштовалаца светог Јована Рилског, кога Бугарска црква прославља такође на данашњи дан, док га СПЦ прославља у августу. По свом старом обичају, браћа Бугари би побугарили све србске светитеље, па тако и Јована Рилског сматрају Бугарином, јер је основао најважнији манастир у Бугарској… Међутим, у нашој Цркви он слови као србски светитељ и владика Николај га је уврстио у свој дивни поменик србских светитеља…
На данашњи дан 1578. године рођен је Дмитриј Пожарски, чувени кнез и велики државни делатник у периоду кад се Русија ослобађала после „Времена смутње“. Мињин и Пожарски су два најистакнутија учесника у акцији ослобођења Москве од Пољака 1612. године…
На данашњи дан 1791. године почела је са радом Гимназија у Сремским Карловцима.
Познати монархиста Борис Михаилович Јузефович рођен је у Полтавској губернији, у породици учесника Отаџбинског рата 1812. године, угледног историчара, државног и друштвеног делатника и друштвеног старатеља Кијевског просветног округа М.В. Јузефовича (1802-1889). Образовање је стицао прво у Кијевском кадетском корпусу, а потом у другом војном Константиновском училишту. По завршетку војне службе, радио је у Министарству народне просвете, а његова цивилна служба посебно је запажена у периоду 1884-87. године, када је на позив једног од највећих идеолога монархизма и обер-прокурора Св. Синода К.П. Победоносцева служио у његовом кабинету. Овај вођа Кијевских монархиста у време револуционарне смутње 1904/5. године био је председник Кијевског Руског сабрања. На врло темељан начин је предложио изврсну реформу школског система у Русији. Упокојио се на данашњи дан 1911. године.
На данашњи дан 1842. године рођен је србски историчар, филолог и државник Стојан Новаковић, члан Српске краљевске академије, један од оснивача Напредне странке, који је као министар просвете реорганизовао основне и средње школе у Србији. Био је један од оснивача Српске Напредне Странке (СНС), амбасадор у Русији и добитник ордена свете Ане од стране Руског Цара, али му то није сметало да као министар просвете и послушни партијски чиновник, после срамног Бечког споразума из 1881. године, протера Митрополита Михаила из Србије, организује истински прогон СПЦ какав се не памти ни у турском добу, да на Високој школи у Београду укине руски језик и замени га немачким, итд… До дан данас, он је за све присталице „Доситеј-Вуковског“ антипросветитељства узор и као политичар и као историчар…
На данашњи дан 1867. године у Београду су Лаза Лазаревић, Љубомир Ковачевић, Коста Христић и друге истакнуте личности србске културе основале дружину високошколске омладине Србије "Побратимство", која се бавила науком и књижевношћу, а 1881. покренула и часопис.
На данашњи дан 1864. године рођена је Јелисавета Романова (каснија светитељка), Велика кнегиња, супруга Великог кнеза Сергеја Александровича.
На данашњи дан 1886. године, на традицијама Друштва српске словесности и Српског ученог друштва основана Краљевско-српска академија, 1887. преименована у Српску краљевску академију, претходницу Српске академије наука и уметности. Закон о оснивању је предвидео да она "обрађује и унапређује науку, да обелодањује и иницира научна истраживања и потпомаже развој уметности". Под њен надзор стављени су Народна библиотека и Музеј српских земаља. Имала је одсеке за природне, филозофске, друштвене науке и за уметност. Први председник био је Јосиф Панчић.
На данашњи дан 1894. године умро је руски цар Александар Трећи Александрович Романов, кога је наследио син Николај Други Александрович Романов, свети Цар-мученик. Цар Александар је био један од најомиљенијих руских монарха не само у народу, него и међу истинским монархистима…
На данашњи дан 1918. године Београд је ослобођен у Првом светском рату.
На данашњи дан 1944. године, у Београду у Другом светском рату, споразумом о образовању јединствене владе, завршени преговори између великог србофоба, председника Националног комитета ослобођења Југославије Јосипа Броза Тита и председника избегличке владе Југославије Ивана Шубашића. После стравичног србоцида који су Хрвати починили у НДХ, у Србији двојица Хрвата одлучују о судбини Срба. Дао драги Бог, никад се не поновило…
Данас се сећамо и Леонтија Филиповича Магницког (1669 - 1739), првог руског учитеља математике који је предавао у Московској школи математичких и навигацијских наука и Морској академији в Петербургу;
Данас се сећамо Василија Ивановича Собољшчикова (1813 - 1872), библиотекара, архитекте, почасног члана Академије уметности (1858);
Данас се сећамо Марије Константиновне Башкирцеве (1860 - 1884), руске списатељице и сликарке;
Данас се сећамо Александра Алексејевича Измаиљског (1851 - 1914), угледног руског агронома, друга и истомишљеника В.В. Докучаева;
Данас се сећамо и Александра Фјодоровича Клубова (1918-1944), руског пилота-бомбардера, двоструког Хероја СССР-а.
На данашњи дан 1995. године у америчком граду Дејтон почели преговори о Босни и Херцеговини. После три седмице мировни споразум су парафирали председник Србије Слободан Милошевић и председник Хрватске Фрањо Туђман и вођа босанских муслимана Алија Изетбеговић.
На данашњи дан 2011. године умро је Бранислав Говедарица, протојереј-ставрофор, старешина храмова Свете Тројице у Мостару и Београду (Братач, 25. 07. 1935 - Београд, 01. 11. 2011)
