Данас се сећамо једног од истинских великана „Московског периода допетровске Русије“, Великог Кнеза Московског Ивана III Васиљевича, који се упокојио на данашњи дан 1505. године. Рођен је у Москви и био је син Великог Кнеза Московског Василија II Васиљевича Тамног. Године 1462, после смрти оца постао је Велики Кнез Московски. Владао је 43 године, превративши Московску Русију у јединствену и моћну државу са којом је морала рачунати Европа. Иван III није волео да користи грубу силу, радије је деловао опрезно и полагано и та тактика је оправдала себе: године 1478 Москви је био присаједињен Новгород, а 1485 г. - Твер, а такође и велики део кнежевине Рјазанске. Крајем његове владавине независтан је остао само Псков и део Рјазањског књажевства. Ивану III је два пута ишао у поход на Новгород (1471 и 1478 гг.), у резултату другог похода било је уништено знаменито новгородско вече, а звоно је однето у Москву. Управо овај Господар је успео да коначно оконча са татаро-монголским игом. Године 1480. године одиграло се знаменито «Стајање на реки Угри», у резултату кога је укинут татарски иго који је трајао више од три века и Русија је постала потпуно слободна. Године 1487 Иван III је успео да постави Казанско ханство у вазалну зависност од Московског кнежевства. Главни противник уједињења и учвршћења Русије била Литванија, и руско-литовски ратови у том периоду практично нису прекидани. У резултату тога 1494. године је у састав Московског књажевства била враћена Вјазма, а после рата 1500-03. године у састав Русије враћени су и градови Новгород-Северски, Стародуб, Гомељ, Брјанск, Торопец, Мценск, Дорогобуж и други
Преподобни Нестор Летописац родио се 50-их година ХI века у Кијеву. Као младић је дошао код преподобног Теодосија и постао послушник. Преподобног Нестора је постригао наследник преподобног Теодосија, игуман Стефан. При њему је он био посвећен у јерођакона. Преподобни Нестор је дубоко ценио истинско знање, сјединивши га са смирењем и покајањем. Главни подвиг живота преподобног Нестора је била „Повест минулих лета“ написана 1112-1113. године. Инок-патриот излаже историју Руске Цркве у главним моментима њеног историјског успостављања. Преподобни Нестор се упокојио око 1114. године, завештавши печерским иноцима-летописцима наставак његвог великог рада. Његови наследници у летописању постали су игуман Силвестер, који су дали савременији изглед «Повести временных лет». То су, игуман Мојсеј Видубицки, који је повест продужио до 1200. године, и на крају, игуман Лаврентије који је написао 1377. године као најстаријег данас сачуваног списа који је сачувао „Повест“ преподобног Нестора («Лаврентьевскую летопись»). Наследник агиографске традиције печерског подвижника постао је светитељ Симон, епископ Владимирски, спаситељ «Кијевско-Печерског Патерика». „Отац руске историје“ како многи зову Нестора летописца погребен је преподобни Нестор у Ближњих пешчерама преподобног Антонија Печерског.
На данашњи дан 1818. године рођен је руски писац Иван Сергејевич Тургењев, један од представника руског реализма, чија дела карактерише изузетна лиричност и стилско мајсторство. На жалост, живот на Западу формирао је и западни менталитет Тургењева, па је поред предивног описивања руске земље, присутно и дивљање западној „култури“. Интересантно је да су нацисти срушили његову кућу и у вагонима односили плодну земљу са његовог имања у Немачку, а суседно село, родно село великог Љескова који је задржао руски менталитет, остало је сачувано са кућом Љескова која и до дан данас стоји узгор. Дела: романи "Очеви и деца", "Племићко гнездо", "Рудин", "Дим", "Новина", "Уочи нових дана", приповетке "Пролећне воде", "Асја", "Ловчеви записи", драма "Месец дана на селу".
На данашњи дан 1835. године рођен је србски композитор словеначког порекла Даворин Јенко, аутор српске химне "Боже, правде", један од утемељивача српске музичке културе, члан Српске краљевске академије, хоровођа и капелник Народног позоришта у Београду. Компоновао је музику за око 90 "комада с певањем". Дела: оперета "Врачара", увертире "Косово", "Српкиња", "Александар", "Ђидо", "Милан", фантазија "Прво доба Србије", музика за комаде "Благо цара Радована", "Добрила и Миленко", "Душан Силни", "Милош Обреновић", "Сеоба Србаља", "Прибисав и Божана", "За веру и слободу", "Младост Доситејева", "Маркова сабља", "Прослављање кнеза Михаила", "Кнез Доброслав", "Избирачица", "Крвни мир", "Мерима", "Дивљи ловац", "Љубавно писмо", "Четири милиона рубаља", "Честитам", "Потера", "Саћурица и шубара", "Вук Бранковић", 110 хорских композиција, 15 црквених композиција, соло песме.
На данашњи дан 1841. године умро је Милован Видаковић, први србски писац романа у новој српској књижевности, чија су дела без веће књижевне вредности, али су имала широку читалачку публику, јер су будила национално осећање и љубав према народној прошлости. Дела: романи "Велимир и Босиљка", "Усамљени јуноша", "Касија царица", "Љубомир у Јелисиуму", "Силоан и Милена".
1887. - Основано прво занатлијско друштво у Србији, а два месеца потом је почео да излази седмичник "Српски занатлија".
Данас се сећамо једног од идеолога руског национализма и иницијатора стварања Сверуског Националног Савеза, уредника конзервативног часописа «Свет» Ивана Александровича Баженова, који се упокојио на данашњи дан 1915. године. Писао је и за бројне друге веома утицајне часописе свог времена.
Данас се сећамо првог команданта Црноморске флоте, вице-адмирала Федота Алексејевича Клокачева (1732-1783);
Данас се сећамо и астронома, академика Петербургске АН (1779), првог историчара астрономије у Русији, Петра Борисовича Иноходцева (1742-1806);
Данас се сећамо зоолога, професора Московског универзитета, првог руководиоца зоолошког врта у чијем је оснивању учествовао, Сергеја Алексејевича Усова (1827-1886).
Тога дана био је као „непријатељ народа“ стрељан Василиј Константинович Бљухер (1890-1938), учесник грађанског рата, маршал Совјетског Савеза.
На данашњи дан 1985. године, велемајстор Гари Каспаров је са 23 године постао најмлађи светски првак у историји шаха. У мечу за титулу победио је руског велемајстора Анатолија Карпова резултатом 13:11, а ли тек у новом мечу, после срамног прекида првог меча са Анатолијем Карповом у коме је губио резултатом 5:3 и Карпову је била потребна само једна победа да постане шампион, а њему чак три. Међутим, по обрасцу који редовно примењује глобалистичка олош, он је своје спасење у том мечу окренуо у оптужбу против Карпова, као да је он водио у мечу који је био прекинут. Да подсетимо да је Каспаров тражио бомбардовање Србије и да је један од високорангираних личности у сатанистичким глобалистичким структурама…
На данашњи дан 1991. године одржан је плебисцит србског народа у БиХ, на којем се за остајање у Југославији изјаснила огромна већина Срба - готово сви од 1,3 милиона.
На данашњи дан 1993. године, Хрвати су салвама топовских граната оборили у Неретву Стари мост у Мостару, саграђен 1566. године. Кажу да је амерички амбасадор изјавио на јадиковке нормалних људи у Босни, да ће они изградити још лепши и СТАРИЈИ мост. Но, свет већ одавно не очекује високу интелигенцију од америчких дипломата…
На данашњи дан 1995. године, председник Русије Борис Јељцин ставио је вето на закон о једностраном укидању санкција Југославији, изгласан претходног месеца у оба дома руског парламента. Од пијанца који је Русију довео до руб пропасти, друго се није могло ни очекивати…
2006. - Конституисан седми сазив Народне скупштине РС.
На данашњи дан 2007. године, Тужилаштво за ратне злочине Србије подигло оптужницу против Илије Јуришића /64/ из Тузле, кога терети да је наредио отварање ватре на колону војника ЈНА, која се 15. маја 1992. године повлачила из Тузле, када су погинула најмање 92 војника.
